Kad su Namibija i Zambija uzori

Foto Saša Pirogova

Veći stepen ekonomskih sloboda vlada u Tanzaniji, Namibiji, Tadžikistanu i Zambiji nego u Srbiji. Ovo nije paušalna ocena nekog lidera opozicije, niti subjektivni stav mrzitelja na društvenim mrežama. Ovo je rezultat istraživanja Frejzer instituta, po čijem se indeksu ekonomskih sloboda naša zemlja našla na 101. poziciji od ukupno 159 zemalja. Premijer Aleksandar Vučić, koji vrlo često ističe kako strani investitori treba da dobiju svu pažnju ove države, ovoj analizi, čiji su rezultati poražavajući, javno nije pridao nimalo pažnje. Loša pozicija Srbije na listi, koju s pažnjom prate strani ulagači, nije bila vest ni za ovdašnje medije.

Strategija za odnose s javnošću predsednika srpske vlade ni izbliza nije bila takva kada je reč o jednoj drugoj listi koju, takođe, s pažnjom promatraju investitori. Krajem oktobra prošle godine, premijer nije mogao da dočeka da s građanima podeli dobru vest, pa se dok je izveštaj Svetske banke o lakoći poslovanja još bio pod embargom, pohvalio kako je Srbija na Doing business listi napredovala za čak 32 mesta. Međunarodne finansijske institucije, inače, imaju praksu da novinarima ranije proslede neke važne obimne izveštaje, ali oni ne mogu da objave vest sve dok embargo ne istekne. Vučić se tada nalazio u poseti Rusiji i zajedno sa ovdašnjim privrednicima sastao se sa ruskim biznismenima i iskoristio priliku da se, čak i pre nego što je Svetska banka zvanično objavila saopštenje, pohvali činjenicom da je Srbija sa 92. skočila na 59. mesto na listi.

Ovoga puta premijeru se, međutim, nije žurilo da saopšti da su sve zemlje regiona, uključujući i Bosnu i Hercegovinu, Albaniju i Crnu Goru bolje pozicionirane od nas. Veće ekonomske slobode vladaju i u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Samo nekoliko dana nakon što je Frejzer institut objavio ovu listu, Vučić je na RTS-u istakao kako je stabilnost od suštinskog značaja, kao i da semafori pokazuju samo dobre ekonomske rezultate: Skepsa je uvek tu u Srbiji. Mržnja prema svima koji nešto naprave. Ali kada pogledate rezultate, to je ono što se vidi na semaforu. Ti rezultati su izvanredni. U nekoliko navrata isticao je kako će Srbija stranim ulagačima ponuditi i dati više od svih zemalja regiona. Čini se, ipak, da nije sve u parama i da nije dovoljno da država investitorima samo plati da dođu.

O kakvom indeksu je ovde reč i šta to meri Frejzer institut? Ovi eksperti iz Kanade ovakve analize objavljuju još od 1995, a u svojoj arhivi imaju podatke o ekonomskim slobodama još od 1975. Indeks je skrojilo više od 60 svetski poznatih ekonomista, među kojima i trojica nobelovaca, Milton Fridman, Gari Beker i i Daglas Nort.

U Srbiji ulogu lokalnog suizdavača publikacije ima Libertarijanski klub Libek, koji je od 2016. lokalni partner Frejzer instituta i član međunarodne Mreže za ekonomske slobode. Najjednostavnije rečeno, indeks ekonomskih sloboda zapravo meri nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina. I to kroz pet pojedinačnih komponenti ekonomskih sloboda: veličina države, pravni sistem i zaštita imovine, zdrav novac, sloboda u međunarodnoj trgovini i regulacija poslovnih aktivnosti. Ukupna ocena predstavlja prosek tih vrednosti. Najviša ocena koju neka zemlja može da dobije je 10. I što je veća ocena, to je veći nivo ekonomskih sloboda u nekoj zemlji. Srbija je ove godine dobila ocenu 6,68.

Ekonomske slobode u Srbiji nisu visoke. Iako je vrednost povećana u odnosu na 2005, od kada se vrednost indeksa računa i za Srbiju, od 2008. ona stagnira, a u pojedinim godinama čak i opada mereno ukupnim brojem bodova. Novo izdanje Indeksa ukazuje da je ukupan nivo ekonomskih sloboda u Srbiji na gotovo istom nivou kao i prethodne godine. Sa ocenom 6,68 Srbija je rangirana kao 101. zemlja na svetu po ekonomskim slobodama, i kao jedna od najlošijih zemalja u Evropi ispod nje se nalaze samo Rusija na 102. i Ukrajina na 135. mestu, sa ocenama 6,66 i 6,00, pojašnjavaju u Libeku, koji će 10. oktobra organizovati konferenciju Ekonomske slobode u Srbiji.

Zbog čega je naša zemlja zaslužila tako lošu ocenu? Srbija ima izuzetno loše rezultate u oblasti zaštite vlasničkih prava, poslovnoj regulaciji i pristupu zdravom novcu. Nezavisnost sudstva i nepristrasnost sudija, zaštita vlasničkih prava i poštovanje ugovora su već godinama izuzetno loše ocenjeni, ukazujući na to da Srbija nije mesto gde privatnu imovinu štiti država, ističu u Libeku.

Poslovna regulacija je jedan od parametara koji je nazadovao u Srbiji u odnosu na prethodni izveštaj. Problematično je i to što se ocena o prisustvu korupcije i pristrasnog postupanja državnih organa značajno pogoršala u odnosu na prethodne godine.

Neki od pozitivnih pomaka su fleksibilizacija radnog zakonodavstva i povećanje obuhvata elektronskih servisa. Fleksibilizacija radnog zakonodavstva novim Zakonom o radu jeste dovela do određenog poboljšanja, pre svega u produživanju trajanja ugovora na određeno vreme i smanjenju zaštite starijih radnika promenom pravila o isplati otpremnina, ali je zakon i dalje sveobuhvatan i preobiman i veoma težak za primenu, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća. Elektronski servisi su znatno olakšali prijave i dojave radnika, te plaćanje poreskih obaveza, ali je Srbija i dalje jedna od zemalja sa najvišim brojem poreskih plaćanja u Evropi, navode u Libeku.

Najveći izazovi se nalaze u sektoru vladavine prava, da bi sudovi napokon postali nezavisni i nepristrasni i efikasni, sa nižim troškovima po strane u sporu i sa značajno kraćim vremenskim okvirima sudskih postupaka, smatraju u ovoj organizaciji.

U zemlji u kojoj privatna imovina nije zaštićena, jer se niko ne može pouzdati u zaštitu prava u sudskom postupku, osim ukoliko nije u vezi sa jakim vansudskim centrima moći koji mogu da utiču na njihov rad, ne može doći do razvoja privredne aktivnosti, novih investicija i otvaranja novih radnih mesta, pojašnjavaju.

U Libeku ističu da ovaj indeks već godinama predstavlja najprihvaćenije merilo ekonomskih sloboda u svetu, jer Institut koristi već objavljene, javno dostupne podatke. Eksperti u analizi koriste i Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Izveštaj o poslovanju Svetske banke, baze podataka Međunarodnog monetarnog fonda, ali i Svetske trgovinske organizacije. Skorašnji napredak Srbije na Doing business listi Svetske banke biće vidljiv tek u narednim izdanjima, jer se indeks računa na osnovu istorijskih podataka, pa aktuelno izdanje Indeksa ekonomskih sloboda zapravo kasni dve godine i trenutni skor prikazuje situaciju na osnovu podataka iz 2014.

Što se tiče Srbije, u prošlogodišnje izdanje nije ušla delimična fleksibilizacija radnog zakonodavstva nastala usvajanjem novog Zakona o radu, kao što se u trenutnom izdanju još uvek ne vide poboljšanja nastala novim Zakonom o planiranju i izgradnji ili Zakonom o inspekcijama, objašnjavaju u Libeku.

Prema rečima ekonomiste Miroslava Prokopijevića, ekonomske slobode su mnogo važnije od političkih sloboda. Međutim, ako ste dobro ocenjeni i solidno rangirani na toj listi, to znači da imate i dobru osnovu da privučete strane investitore, objašnjava Prokopijević.

Ponekad taj rang na listi i nije baš najbolji pokazatelj. Jer, teško da u Bosni i Hercegovini vladaju veće ekonomske slobode nego u Srbiji. Gruzija i Makedonija su, na primer, dobro pozicionirane na listi, a nemaju veliki nivo stranih ulaganja. To znači da ta pozicija ne odražava u pravoj meri realno stanje. Ali, ako je neka zemlja loše rangirana na svim relevantnim listama, onda to već treba da zabrine kreatore ekonomske politike, smatra Prokopijević.

Ipak, na listi Heritidž fondacije, koja takođe meri indeks ekonomskih sloboda, Srbija stoji relativno dobro. Naša zemlja je 77. na listi od ukupno 178 zemalja na svetu. Svrstana je u grupu umereno slobodnih zemalja, što je solidan rezultat. Pritom su iza nas na listi ostale Hrvatska, Slovenija i Bosna i Hercegovina.

Kako to da se ove dve liste razlikuju kao nebo i zemlja, pitali smo Prokopijevića, koji je svojevremeno kao direktor Centra za slobodno tržište sarađivao sa Frejzer institutom. Naš sagovornik pojašnjava da je razlika isključivo metodološke prirode. Jer, Heritidž fondacija meri i takozvani fiskalni faktor, odnosno javnu potrošnju i sa njom povezane poreze koje privrednici plaćaju.

Prokopijević iskreno priznaje da je i sam svojevremeno dolazio u sukob sa Frejzer institutom zbog metodologije, ali da ipak smatra da je njihova ocena objektivnija od indeksa koji meri Heritidž fondacija.
Slaviša Tasić, profesor na Univerzitetu Meri u Sjedinjenim Američkim Državama, smatra da je ekonomsku slobodu nemoguće precizno meriti jer nemamo ni definiciju šta ona tačno znači. Otuda i tolika diskrepanca u rezultatima.
Ove dve organizacije su napravile svoje definicije, odabrale pokazatelje i prave indeks na osnovu njih. Oba indeksa su solidna, ali treba ih uzimati kao opštije pokazatelje stanja, ne neke precizne mere. Međutim, ako nas oba indeksa, a njima se može dodati i slično rangiranje poslovnog okruženja koje radi Svetska banka, stave u srednji ili donji deo tabele, to onda znači da je stepen ekonomskih sloboda u Srbiji, ali i bivšoj SFRJ, dosta nizak. To treba uporediti sa baltičkim zemljama, kao što su Estonija i Litvanija, koje su stalno među najslobodnijih 10 ili 20 zemalja. Ili sa centralnoevropskim zemljama, kao što su Češka i Slovačka, koje su tek nešto malo ispod njih, navodi Tasić.

Oba indeksa imaju i nedostataka, dodaje. Na primer, Heritidž ima pokazatelj fiskalne slobode, koji gleda stope poreza na dohodak i na profit, objašnjava. A pošto su one kod nas dosta niske, to nam daje visoku ocenu, što onda doprinosi boljem rangu. Taj pokazatelj, međutim, zanemaruje sve one parafiskalne namete, koji su u stvari najveći problem privrednicima. Ali opet, teško je razviti jedinstveni indeks koji sve to meri jer su iskustva po zemljama u svetu vrlo različita, kaže Tasić.

Frejzer institut, sa druge strane, ima deo o nezavisnosti sudstva, rada pravosudnih organa i zaštiti vlasničkih prava. I tu su nam ocene bukvalno na nivou afričkih zemalja. Što je, ipak, preterano, smatra Tasić. I to ceo rezultat vuče nadole.
Najnovija ocena Frejzerovog instituta još jednom je na delu potvrdila Ajnštajnovu teoriju relativiteta. Dok je u Srbiji sve više onih koji za sve ekonomske nedaće optužuju navodne neoliberale, dotle nam svetski eksperti zameraju premalo slobode. I ko će svima ugoditi.