Osigurano bekstvo

Odluka najvećeg svetskog osiguravača, Aksa grupe (AXA), koja je prošle godine imala prihod od 99 milijardi evra, da digne sidro i napusti Srbiju čini se da ovde nikoga nije mnogo uzbudila. Ne bar onoliko koliko bi se javnost uzburkala eventualnim odlaskom FIAT-a, iako bi poruka u oba slučaja bila zabrinjavajuća. Naročito, ako se ima u vidu da je pre samo šest godina, kada su ušli na srpsko tržište, strategija kompanije bila da se iz Beograda širi na druge zemlje regiona.

Aksa je odabrala Srbiju zato što ima nerazvijeno tržište osiguranja, ali se očekuje visoka stopa rasta privrede, rekao je tada Frederik Fležu, direktor razvoja novih tržišta u kompaniji, čiji su prihodi u 2015. bili veći od tri domaća bruto proizvoda Srbije.

Zašto rukovodiocima francuske kompanije nisu dovoljne najviše stope rasta u Evropi koje, prema rečima premijera Aleksandra Vučića, beleži Srbija te su se okrenuli Latinskoj Americi, Africi i Aziji i šta potez Aksa grupe govori o perspektivama srpskog tržišta?!

Nema sumnje da su u kompaniji kakva je Aksa razočarani što u međuvremenu nisu uspeli da svoj udeo na tržištu osiguranja povećaju iznad statističke greške od oko jedan odsto. Uz to, dobro obavešteni sagovornik NIN-a kaže i da su njihove procene bile da u narednih nekoliko godina neće moći da ostvare premiju koja bi ih zadovoljila. Uz to, Aksa je i sama napravila određene promašaje uloživši mnogo novca u softvere i oslanjajući se na prodaju osiguranja kroz banke, koje još uvek nije zaživelo u pravoj meri.

Aksa se još ranije okrenula novim tržištima, a u međuvremenu su prodali i kompaniju u Rumuniji. Pre dve godine kupili su kolumbijskog osiguravača Kolpatriju, čija godišnja premija iznosi 800 miliona evra, dok je ukupna premija u Srbiji prošle godine bila 670 miliona. Odnedavno joj je u fokusu, kako u samoj Aksi potvrđuju za NIN, i tržište Nigerije, pre svega zbog demografskog potencijala, jer će za 20 godina, sa 250 miliona stanovnika, biti treća zemlja po broju stanovnika, odmah iza Kine i Indije.

Srbija više nije konkurentno tržište ni zemljama u razvoju, smatra Nikola Pavičić, privrednik sa pedesetogodišnjim iskustvom. Za njega ni rast BDP-a od 2,5 odsto ne predstavlja veliki uspeh, jer zemlje u razvoju, kojima i Srbija pripada, u poslednjih deset godina ostvaruju prosečne stope rasta veće od pet odsto.

Srbiju ne možete porediti sa Nemačkom, Italijom i Francuskom. Rast BDP-a u Srbiji od deset odsto ekvivalentan je rastu od jedan odsto u Nemačkoj. Nama do 2026. treba dvocifreni rast godišnje da bismo dostigli nivo proizvodnje iz 1989, objašnjava Pavičić.

U prvih pet godina tranzicije Srbija je, kaže, imala dobre uslove za strane investitore, i tada su dolazile renomirane svetske kompanije. Tarket-Sintelon je od 2002. do 2008. na tržišta Srbije i Rusije uložio pola milijarde evra, a cent nije dobio od države. Mi smo zemlja sa problemima, malo tržište, održava se jaka domaća valuta, što ne pogoduje izvoznicima. Pre samo dve godine vlast je objavila da smo izbegli bankrot, a pitanje je jesmo li, jer je javni dug sve veći... I ko će da dođe u takvu zemlju, pita se Pavičić.

Može li se očekivati da uz Aksu još neke kompanije odu iz Srbije? Postojeće investicije mogu se održavati na razne načine, pa i niskim platama, sve dok ljudi budu bili srećni da imaju bilo kakva primanja. Ali to nije sjajna budućnost o kojoj pričamo, niti će biti dolaska atraktivnih kompanija, uveren je Pavičić.

U najnovijoj studiji časopisa Sigma, koju objavljuje kompanija Svis Re, navodi se da se osiguravači sele u zemlje podsaharske Afrike, Latinske Amerike, Komonvelta i Azije. U tim zemljama su stope rasta BDP-a od pet do deset odsto, a učešće osiguranja u BDP-u manje od 1,5 odsto.

Lela Saković, urednica portala Sve o osiguranju kaže da je Srbija bila interesantna kompanijama kao što je Aksa dok se govorilo da se u njoj može očekivati najbrži rast osiguranja u regionu, a niska premija po stanovniku i malo učešće premije u BDP-u išli su u prilog tome. Međutim, ovo tržište se pokazalo dosta inertnim, jer je od 2005. do danas ukupna premija porasla sa 406 na 670 miliona evra, pa je i posle 10 godina njeno učešće u BDP-u samo dva odsto. Uz to, iako se premija po stanovniku udvostručila, ona je i dalje niska, oko 100 evra godišnje. Zato je logično što je Aksa odlučila da se povuče i da potraži tržišta na kojima može da pronađe veći kapital. S druge strane, logično je i što je VIG kupio njihov portfelj u Srbiji, jer ova grupacija posluje već godinama u čitavom regionu i ima strateški interes da svoje pozicije učvrsti i ojača, objašnjava Sakovićeva.

Iz Aksa osiguranja za NIN tvrde da, ipak, nisu razočarani zbog investicije u Srbiju, niti razvojem situacije na srpskom tržištu. Od svojih početaka, Aksa poslovni model zasniva se na osvajanju novih tržišta i istovremenom izlasku sa onih koja se u datom momentu ne uklapaju u strategiju kompanije. Iako je malo i nedovoljno zasićeno proizvodima osiguranja, srpsko tržište je najbrže rastuće tržište osiguranja u centralnoistočnoj Evropi od 2013. do 2015, sa izuzetno pozitivnom perspektivom podržanom fiskalnim reformama na putu ka prijemu zemlje u EU. Zato naglašavamo da je odluka da se napusti Srbija strateška i regionalna, jer Aksa grupa želi da svoje globalno prisustvo na tržištima prilagodi strateškim prioritetima. Ovakva odluka nije doneta na osnovu finansijskih rezultata, niti što je postojala sumnja u mogućnosti ostvarenja ranije zacrtanih planova kompanije u Srbiji, kažu u Aksa osiguranju.

Činjenice, ipak, govore nešto drugačije. Investitori, naročito u sektoru osiguranja, koje je najdirektnije povezano sa ekonomskim razvojem zemlje, polako gube strpljenje. Pre Akse, srpsko tržište u poslednjih nekoliko godina napustili su i švajcarski Baluaz (vlasnik Basler osiguranja), američki Metlajf (listiran je na NJujorškoj berzi, a glavni akcionar mu je Ameriken lajf inšurens kompani iz SAD), a nedavno i slovenačko As osiguranje.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, upravo potvrđuje da su investitori iz oblasti osiguranja mislili da postoji dosta prostora za rast, ali da se to na terenu godinama nije valorizovalo. Svi ključni parametri važni za osiguranje, BDP, životni standard nisu uhvatili željeni trend i investitori su izgubili strpljenje, a u isto vreme su se ukazale šanse na novim, brže rastućim tržištima. U Srbiji, s druge strane, ne očekuju rast koji bi njih zadovoljio iako izveštaji međunarodnih institucija pokazuju da su kretanja povoljna, ali očigledno ne dovoljno. Posebno ta očekivanja nisu visoka u sektoru osiguranja, objašnjava Grubišić.

U Aksa osiguranju očekuju dalje ukrupnjavanje srpskog tržišta osiguranja jer ukupna premija nije adekvatna broju kompanija koje na njemu posluju. Nastavak tog trenda se očekuje i zbog nove regulative Solventnosti 2 (Solvency II), koja po pravilu podrazumeva ulaganje dodatnog kapitala u postojeće osiguravajuće kompanije.

Za dalji razvoj životnog osiguranja dva su ključna izazova - unapređenje tržišta kapitala u Srbiji, kako bi se omogućilo lansiranje novih proizvoda u skladu sa evropskim praksama, a mora biti unapređen i poreski tretman kroz uvođenje poreskih olakšica, kažu u ovoj kompaniji.

Trenutno se još uvek čeka odobrenje nadležnih institucija, Narodne banke Srbije i Komisije za zaštitu konkurencije, da austrijski VIG preuzme Aksa u Srbiji, a očekuje se da će ceo proces da se završi do kraja godine.