Kako sam prestao da se brinem i zavoleo bombu

Ako čitate ove redove, to onda znači da je vaš omiljeni nedeljnik NIN izašao kao i uvek, da je naša kolumna još uvek tu pri zadnjim stranama i da nije štampano posebno izdanje o ratu koji je upravo izbio na ovim prostorima. Odlično!
Sada kada smo zaključili da još uvek nismo u rovovima, možemo da idemo dalje sa tekstom. Svi ste sigurno primetili da poslednjih nedelja živimo takoreći na ivici rata, slušamo političare sa svih strana i iz skoro svih bivših republika kako prete da će poslati druge ljude da idu da se tuku sa tuđim drugim ljudima. Naravno, kao razumne jedinke, svi se protivimo onome što političari pričaju. Rat priziva veoma loše asocijacije - bedu, smrt, razaranje, i uopšte uzev teško da može da se kaže da zvuči seksi.

Međutim, kažu da treba pokušati na sve gledati sa vedrije strane, pa je tako verovatno pametno i sagledati pozitivne strane rata, da bismo ga, u slučaju da do njega dođe, dočekali spremno i uzdignute glave, sa osmehom!
Pa zato hajde da vidimo šta je to dobro što možemo da izvučemo ako, daleko bilo, krene da se puca. Daćemo vam samo pet dobrih strana rata, a sigurni smo da vi dalje možete i sami.

1. Nema više objašnjavanja mlađim generacijama da je rat loš: ovi mladi danas koji su bili ili jako mali ili se nisu ni rodili tokom rata devedesetih jednostavno ne mogu da shvate kako je bilo nama starijima u ta vremena. Ako izbije novi rat nećemo morati više da ih ubeđujemo da je rat loš već će to moći i sami da vide na svom primeru!

2. Prilika da se pokrene ekonomija: sve bivše države tavore sa ekonomijom nakon ratova devedesetih, i stagniraju jer se slabo snalaze u globalnoj tržišnoj utakmici. Rat bi sve nas primorao da prionemo na posao ne bismo li preživeli, i podstakao regionalnu trgovinu osnovnim sirovinama - oružjem i cigaretama, kao i robno-robnu razmenu bele tehnike za televizore i mini-linije.

3. Konačno razrešenje takozvanog evropskog puta: iako deklarativno svi hoćemo u Evropu, moramo priznati da to ne ide baš nekom brzinom za ponos. Rat bi nas konačno zaustavio na tom putu i OK, gurnuo u totalnu bedu, ali barem bismo znali sa sigurnošću gde smo - u bedi! A ne ovo danas, kad nismo ni tamo ni vamo.

4. Političari više ne bi morali da kriju svoja prava osećanja: svesni smo da naše vođe danas, zbog stranih diplomata, moraju da se pretvaraju da su nešto što nisu. To izaziva da sve negativno skupljaju u sebi, i stvara velike količine pasivne agresije koja se onda istrese na nama. Rat bi im dozvolio da se ponovo osete kao nekad, da žive punim plućima, i da tu aktivnu agresiju ispolje ne na nama, nego na komšijama! Samo opušten političar je dobar političar!

5. Ponovo uvođenje obaveznog služenja vojnog roka: svi ćemo se složiti da je jedna od najgorih stvari vezanih za ovaj mir bila uvođenje civilnog služenja vojske, a potom ukidanje čak i toga! Rat bi ponovo doveo do obaveze služenja vojnog roka pod oružjem, a ne u pozorištu. Ponovo bi vojska napravila ljude od naših golobradih mladića, a zahvaljujući novim trendovima gde i žene sve više kreću u vojsku, napravila bi ljude čak i od žena!

Sve u svemu, ne zna se šta čekamo. Mir je dovoljno dugo sprečavao da se na ove prostore vrate uzbudljiva vremena. Ako sada svi zapnemo, možda već u sledećem broju NIN-a na ovom mestu ne bude naša kolumna nego specijalna kolumna Miroslava Lazanskog o stanju naoružanja i morala u našim redovima. Svi na posao, rat ne sme da čeka!