Мало и(ли) велико
„Концерт Државног ансамбла Руски Козаци“, пише на улазници коју ми је из Новог Сада послала читатељка Зоранка. Да ли је и слово „К“ требало писати велико?
По „Речнику српског језика“, козак (мало к) је „припадник ратничко‑земљорадничког сталежа слободних насељеника у пограничним областима Русије“. У Правопису, међутим, пише „козак, козаци у значењу сталежа, врсте војске и сл., Козак, Козаци као етнички огранак или етнографска скупина“. Може. значи, и мало и велико слово.
Широм света није мало таквих колективних имена за која не знамо шта заправо означавају: народ, нацију, племе, мањину, расу, класу, сталеж, верску заједницу или нешто десето. Лако је са онима који имају своју државу, своје границе и свој главни град. Али Курди, Бербери, Ескими (који себе зову Инуити), Лапонци (који себе зову Сами) живе у по неколико разних држава. Бушмани, Хотентоти и Пигмеји (мало „п“ у значењу ’патуљак’) су афричка племена, Абориџини (погрешно је „Абориџани“) су аустралијски староседеоци. На Новом Зеланду староседеоци су Маори. Њих многи бркају са Маврима (не „Маварима“, јер друго „а“ је непостојано), некадашњим становницима Шпаније и Северне Африке, муслиманске вере. Сики су верска секта у Индији, али се осећају као посебна етничка група, па их пишемо с великим словом. С малим „б“ пишемо бедуини, јер је то општи назив за номаде у Арабији и Северној Африци. Готово да позавидимо Русима, који немају таквих правописних проблема, јер и називе народа и народности пишу малим словом: ја русскиј, ти серб, он англичанин, она француженка.
У нашим крајевима имали смо Цинцаре, који су се углавном асимиловали, Горанце (које готово нико није помињао пре етничких сукоба на Косову), имамо реч Влах, са два етничка и три погрдна (шовинистичка) значења у „Речнику српског језика“. Из прошлости, као тужна успомена на некадашње дискриминације, остало нам је Циганин, данас замењено са Ром, али и даље забележено у речницима с малим „ц“ и погрдним значењем „скитница“ или „покварен човек“. Сличан случај је и реч Јевреј(ин), за коју проф. Љубомирка Кркљуш каже да се у телевизијским титловима најчешће пише с малим словом, нпр. „Том приликом је страдало готово хиљаду Руса и неколико стотина јевреја“.
Иван Клајн
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар |
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Небојша Стефановић министар унутрашњих послова
Нека карикатуристи и новинари раде свој посао. Само нека нам оставе право да ми њима нешто кажемо. Зашто се љуте кад имате своје мишљење
Прочитајте све мисли  |
|
|
