Nepravilno potrošili 5.881 milijardu dinara

Manje od trećine svih do sada podnetih krivičnih, prekršajnih prijava i prijava za privredni prestup Državne revizorske institucije, koja je osnovana 2005, dobilo je pravosnažnu presudu na sudu. Od 1.364 prijave koliko je DRI podnela od objavljivanja prvog izveštaja pre osam godina, rešeno je samo 31,2 odsto, ili 426 predmeta nenamenskog trošenja državnog novca. A, kako saznaje NIN, u pitanju je skoro 6.000 milijardi dinara ili oko 59 milijardi evra, kolika je vrednost svih stavki koje su bile pod lupom revizora u periodu od 2008. do 2014. zbog sumnje da su ta sredstva nenamenski trošena. Iako se ne može utvrditi koliko je tačno novca od ove sume nenamenski potrošeno, jer većina predmeta nije rešena, alarmantan je sam podatak da je ovaj iznos skoro dva i po puta veći od javnog duga, koji je krajem avgusta iznosio 24,3 milijarde evra.

Nakon prijava DRI, pravosnažno je okončano 366 prekršajnih postupaka - 278 osuđujućih, devet oslobađajućih, dok je 75 postupaka obustavljeno - i 56 postupaka za privredni prestup (39 osuđujućih rešenja, tri oslobađajuće presude, dok je 13 postupaka obustavljeno i jedna je prijava odbačena). Kada su u pitanju krivične prijave, 26 osumnjičenih je platilo novčane kazne čime su oslobođeni, dvoje osumnjičenih je umrlo dok je postupak bio u toku, jedna prijava je zastarela i po dve presude su oslobađajuće odnosno osuđujuće. Sve ostale prijave su u toku. To znači da je pred srpskim sudovima u ovom momentu više od 900 predmeta iniciranih ukazivanjem DRI na nepravilnosti u trošenju javnih sredstava, ali se ne zna kada će do njihovog epiloga uopšte i doći, budući da su neki predmeti, prema rečima generalnog državnog revizora Radoslava Sretenovića, na sudu i po četiri godine. On ne krije svoje nezadovoljstvo brzinom i neefikasnošću rešavanja prijava.

Prijave se sporo rešavaju. Postupci po našim prijavama, bilo da se radi o prekršajnim ili krivičnim prijavama, dugo traju. Nije moje da ocenjujem nezavisnost sudstva, ali bi za državu bilo bolje kada bi postupci kraće trajali, ističe Sretenović za NIN. Najveći broj krivičnih prijava odnosi se, kaže on, na preuzimanje obaveza iznad aproprijacija, u prevodu na veće trošenje novca od propisanog plana za tu godinu.

Sretenović najavljuje da će uskoro biti objavljena imena koja će se naći na novoj 31 krivičnoj prijavi za koje je DRI podnela prijave ove godine.
Jedna prijava je već i pravosnažno okončana, ali je alarmantno da je reč o blagajnici Javnog preduzeća Vodokanal u Somboru, koja je proneverila 1,8 miliona dinara, zbog čega je osuđena na šest meseci zatvora. Alarmantno, jer za to vreme prijave koje se tiču visokih državnih funkcionera sporo se rešavaju ili se uopšte ne rešavaju, pa zastarevaju ili se završavaju novčanom kaznom od oko prosečnih 200 evra, višestruko manjom od novčane štete koju je uočila DRI prilikom podnošenja prijave.

Tako su propisane kazne za privredni prestup odnosno nepoštovanje Zakona o računovodstvu od 100.000 do tri miliona dinara za pravno lice i od 20.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u preduzeću. Za prekršajne prijave javna preduzeća se kažnjavaju između 100.000 i milion dinara, a njihovi direktori od 15.000 do 100.000 dinara. Ipak, u proseku najčešće se izriču kazne od 20.000 dinara po prekršaju, što je prosek koji drže Beograd i Niš.

Dalje, najveći broj krivičnih prijava se odnosi na odgovorne u lokalnim samoupravama, a po osnovu sumnje da je izvršeno krivično delo nenamensko korišćenje budžetskih sredstava, a za krivična dela po podnetim krivičnim prijavama propisana je kazna od 10.000 do dva miliona dinara. Najveću kaznu do sada u Srbiji, 500.000 dinara za prekršaj u poslovanju u 2011, platio je načelnik uprave komunalnih delatnosti u Nišu.

U ministarstvima i drugim direktnim korisnicima budžeta nema kazni za institucije, samo za odgovorne, odnosno ministre i one se kreću u rasponu od 10.000 do dva miliona dinara. Ipak, visokih kazni za ministre do sada nije bilo budući da su se oni u proseku kažnjavali sa 20.000 do 30.000 dinara.

DRI je čak podnosila prijave i protiv sudija za prekršaje u nekim prekršajnim sudovima zbog nepostupanja u skladu sa Zakonom o prekršajima, tražeći disciplinske postupke, ali broj rešenih predmeta i dužina njihovog rešavanja daju odgovor sa kolikim uspehom. Kazne su blage, moraju se povećati jer će se uskoro izjednačiti sa kaznama za nevezivanje pojasa u automobilu, poručuje Sretenović.

Pravno lice koje je do sada platilo najveću kaznu po pravosnažnoj presudi je javno preduzeće Srbijagas koje je platilo tri miliona dinara kazne dok je odgovorno lice, direktor Dušan Bajatović, kažnjen sa 450.000 dinara budući da su ga teretili po nekoliko prijava, a na osnovu revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2011. Kažnjeno je i preduzeće Pogrebne usluge Beograd sa milion dinara i dodatnih 50.000 dinara kazne za direktora za privredni prestup iz 2013.

Sa druge strane, u izveštajima DRI može se videti da su 2010. podnete prekršajne prijave protiv tadašnjih ministara Slobodana Milosavljevića i Tomice Milosavljevića, koje, kako saznaje NIN u Prekršajnom sudu, još nisu okončane pa bi, ukoliko se ne reše, ove godine mogle i da zastare budući da je rok za to šest godina. Iste i naredne godine podneto je i više prekršajnih prijava protiv ministara Žarka Obradovića, Nebojše Bradića, Predraga Markovića, Gorana Bogdanovića, Slobodana Samardžića, Saše Dragina, Olivera Dulića, Milutina Mrkonjića i svi oni su novčano kažnjeni kaznama koje se kreću od 10.000 do 160.000 dinara.

Ove godine, prijave za nepravilnosti u finansijskim izveštajima iz 2013. dobili su bivši ali i neki sadašnji ministri - Mlađan Dinkić, Saša Radulović, Goran Knežević, Dragan Glamočić, Milutin Mrkonjić, Aleksandar Antić, Velimir Ilić, Aleksandar Vulin ali i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, te nekoliko državnih sekretara. Ovo su samo najzvučnije od ukupno 256 prijava za sumnje u nepravilnosti prilikom trošenja čak 16 milijardi dinara. U izveštaju revizora za tu godinu navodi se da nije bilo osnova za 1,9 milijardi dinara isplaćenih plata i zarada u svim subjektima revizije, da je revizorima bilo sumnjivo 967 miliona dinara rashoda za usluge po ugovoru, te da gotovo svaka druga (45,81 odsto) ili 363 javne nabavke imaju neke nepravilnosti, a reč je o sumi vrednoj 7,56 milijardi dinara. I tako dalje.

Ove godine pod lupom revizora našlo se oko 366 milijardi dinara potrošenih 2014, koje će oni koji troše novac iz budžeta morati da opravdaju na sudu.
Sve uočeno navodi na zaključak da se uloga DRI, nezavisnog organa zaduženog za reviziju trošenja javnog novca, koji odgovara jedino Skupštini Srbije, podriva time što se kažnjavaju sitni igrači, dok krupni funkcioneri prolaze sa sitnim packama.
Kada Sretenović kaže da u radu ne trpi nikakve političke pritiske, treba mu verovati. Jer, u slučaju kada čitavo jedno telo koje je kroz 11 godina postojanja naraslo sa pet na više od 300 zaposlenih, uradi dobro svoj posao te objavi 575 izveštaja o reviziji, a efekat bude mizeran, politički pritisak nije ni potreban.

Jer sistem postoji, funkcioniše, i potreban je svakoj razvijenoj, modernoj zemlji. Ali, nedostaje mu epilog što prolazi neprimećeno jer se glad javnosti za prijavama zadovolji objavljivanjem broja podnetih prijava svakog decembra, dok izveštaji o broju rešenih prijava izostaju, kao i izveštaji o otklanjanju uočenih nepravilnosti, odnosno o unapređenju sistema. Problem je u tome što je taj sistem koji nema očekivane efekte srpski budžet od 2007. do danas koštao više od tri milijarde dinara, jer je broj zaposlenih, pa time i budžet DRI, rastao svake godine da bi ove dostigao 614,2 miliona dinara. U slučaju DRI to je bilo opravdano budući da je rastao i broj onih čiji se izveštaji proveravaju revizijom koja je i te kako potrebna svakoj ekonomiji.

Ipak, država je osnovala telo koje je građane Srbije koštalo 26,5 miliona evra (obračunato po srednjim kursevima NBS za svaku godinu) da kontroliše trošenje državnog novca, ali mu nije omogućila efikasan pravosudni sistem koji bi morao biti završnica. Time je ispunjena forma ali se izbegla suština otkrivanje da li je ili ne u Srbiji nepravilno potrošena 5.881 milijarda dinara, koliko iznosi ukupna suma svih DRI izveštaja do sada.



Opravdanje za ovaj skroman učinak Milan Marinović, načelnik Prekršajnog suda u Beogradu, vidi u činjenici da je s godinama broj prijava DRI rastao. U početku ih nije bilo mnogo, kasnije je DRI ušao u `štos` pa je bilo i sve više prijava, kaže Marinović za NIN. On poručuje da je od 2010. u taj sud stiglo 379 prijava DRI, od čega je rešeno 178. Doneseno je 118 osuđujućih presuda, među kojima su se našli bivši ministri Predrag Bubalo i Vojislav Brajović, 13 oslobađajućih, ali je 17 predmeta zastarelo iako je rok za zastarelost prijava DRI nešto duži od običnih - tri godine za pokretanje postupka u odnosu na godinu prekršaja i šest godina za pravosnažno okončanje. Ostali procesi su rešeni na drugi način, obustavljeni su, izdate su opomene ili su zahtevi odbačeni. Marinović ističe da se radi o obimnim predmetima te da se sud pritom suočava sa klasičnim problemima kao i kod svih drugih postupaka pa tako, ističe, često ministri nisu dostupni sudovima, nije poznata nova adresa stanovanja i slično.

Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije Skupštine Srbije koja je jedini kontrolor DRI, priči daje politički kontekst i za NIN kaže da je DRI svoj puni kapacitet dobio tek sada, zahvaljujući političkoj većini koju ima ova Skupština.
Bilo je neophodno da se neko suoči sa svim problemima, poručuje Tomić i dodaje da je srpska ekonomija prošla kroz velike reforme. Ona nije saglasna sa konstatacijom da je tek trećina rešenih prijava obesmislila rad DRI. NJihov rad nije time obesmišljen, to su tek povratne reakcije i ti procenti će rasti, uverena je predsednica Odbora za finansije. Ona ističe da je nezadovoljstvo DRI normalno, ali da je ova institucija neophodna kako bi se na mesta na kojima se raspolaže budžetskim novcem birali kvalitetniji ljudi, te da je samo postojanje institucije veliki iskorak. Tomić zaključuje da su procene da su sa punim kapacitetom DRI moguće uštede i do 10 milijardi dinara godišnje. Preostaje onda da sačekamo da konto na ovom računu za početak samo postane pozitivan, dok se ne ostvare ove najavljene uštede.