Srbija može ostati neutralna

Tokom poslednjih deset godina naše partnerstvo postalo je čvrsto i utemeljeno na međusobnom uvažavanju, poverenju i uverenju da delimo zajedničke koristi. Razmenili smo stavove o regionalnim bezbednosnim pitanjima. Znam da premijer Vučić ima svoje mišljenje i drago nam je da će moći da ga podeli s nama na zasedanju Severnoatlantskog saveta tokom posete NATO za nekoliko sedmica, kaže DŽejms Apaturaj, zamenik generalnog sekretara NATO za politička i bezbednosna pitanja, sumirajući utiske nakon susreta sa ministrima spoljnih poslova i odbrane Srbije, Ivicom Dačićem i Zoranom Đorđevićem. Apaturaj, koji je nedavno bio gost Beogradskog bezbednosnog foruma, u intervjuu za NIN ističe da je bilo govora i o praktičnoj saradnji. S jedne strane, trenutno ovde sprovodimo projekat uništavanja viškova municije, u čemu pomažemo Srbiji već čitavu deceniju. S druge je saradnja s vašim vojnim snagama na poboljšanju interoperabilnosti, transparentnosti i borbe protiv korupcije. Konačno, tu je i nešto što smatram prioritetom, a reč je o javnoj diplomatiji. Mišljenja sam, i ne samo ja, da građani Srbije ne vide sve što zajednički radimo. Ne želim da Srbiji prodajem priču o NATO, već samo da je informišem o tome šta činimo kako bi građani mogli sami da formiraju stav o Alijansi.

Srbija je članica Partnerstva za mir. Smatrate li to logičnim korakom ka punom članstvu u NATO?

Srbija mora sama da odluči želi li da aplicira za članstvo ili ne. Trenutno je stopostotno jasno da je Srbija vojno neutralna i da ne pretenduje da postane članica. Poštujemo takav stav i nemamo nameru da podstičemo Srbiju da ga menja. Međutim, tačno je i da članstvo u Partnerstvu za mir tehnički može da unapredi operabilnost i neke druge aspekte saradnje u vezi s članstvom. Ali između te dve stvari ne postoji automatska povezanost. Recimo, Švedska, Finska, Austrija, Irska i Švajcarska su vrlo prisutne i aktivne u Partnerstvu za mir, a nemaju nikakvu nameru da postanu članice NATO-a.

Da li će članstvo u NATO naposletku biti jedan od uslova za prijem Srbije u EU?

Apsolutno ne. Nema nikakve veze između ta dva članstva. Postoje zemlje koje su članice EU i koje ne žele da pristupe NATO-u, kao što imamo i članice koje nikada neće postati članice EU.

Hoće li Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova?

To je odluka Srbije. Nisu sve članice NATO-a priznale Kosovo, kao što je slučaj i u EU. Ovo je suverena odluka, a mi kao organizacija ne zauzimamo stav u tom pogledu. Mi veoma vrednujemo hrabrost aktuelne srpske vlade i vlasti u Prištini da se normalizuju odnosi. EU igra ključnu ulogu u ovom procesu, znamo da pregovori nisu laki i cenimo dobru volju.

Državni vrh Srbije promoviše politiku neutralnosti, odnosno saradnje i s EU i s Rusijom. Koliko je ova politika održiva na duže staze?

Apsolutno je održivo. NATO je imao vrlo razgranatu saradnju s Rusijom gotovo dve decenije, od kraja Hladnog rata. Sada smo u teškom periodu gde praktična saradnja izostaje, ali bismo voleli da ostvarimo konstruktivan dijalog i atmosferu u kojoj bi saradnja mogla da se nastavi. Okrenutost ka Zapadu i saradnja s Istokom nisu uzajamno isključive, ni za Srbiju ni za sam NATO. Samo bismo voleli da postoje uslovi za dobre odnose s Rusijom. Ali toga nema, zvanična Moskva ne poštuje međunarodno pravo.

Odavno nije bilo ovoliko konflikata širom planete, kako u takvoj situaciji vidite ulogu NATO-a?

S jedne strane, i ovo je lično mišljenje, stabilnost NATO područja je ključni element, stožer evroatlantske bezbednosti. Svi potezi koje NATO čini ka jačanju kapaciteta za odvraćanje i odbranu deo su osiguranja evroatlantske stabilnosti. S druge strane, NATO može i treba da promoviše i obezbeđuje politički suverenitet i slobodu u evropskim demokratijama. Sarađujemo s njima, kao i s državama koje izlaze na Baltičko i Crno more, s balkanskim državama i, nadam se, u budućnosti i sa Rusijom. NATO se bori i protiv terorizma na Bliskom istoku i u severnoj Africi. Sarađujemo s koalicijom, obučavamo iračke vojnike, pomažemo okolnim državama da obuzdaju širenje krize i olakšavamo izbegličku krizu kroz misije u Egejskom i Sredozemnom moru.

Čini se da je situacija posebno osetljiva na istočnom krilu. Nedavno je saopšteno da je NATO spreman da odbrani baltičke zemlje. Znači li to da očekujete da bi Rusija mogla da pokrene akciju sličnu onoj u Ukrajini?

Nestabilnosti je u Evropi sve više. Smatramo da su glavni uzročnik toga ruske vojne aktivnosti u Ukrajini i aneksija Krima, ne zaboravimo Gruziju i Moldaviju. Tu su i vojne vežbe koje se nenajavljeno organizuju na našim granicama, nuklearne pretnje, pomeranja nuklearnog naoružanja na obroncima NATO područja Osećamo veću nestabilnost i spremni smo da branimo baltičke države i sve druge članice NATO-a. Preduzeli smo i konkretne korake kako bi to bilo potpuno jasno. Moja otadžbina Kanada poslala je borbene jedinice u Letoniju, druge članice NATO-a poslale su slične grupe u druge baltičke zemlje, kao i u Poljsku. Radimo na jačanju kapaciteta za odvraćanje na jugoistoku, tako da je sveukupno Alijansa danas veća i snažnija. Svaki potez protiv ma koje članice NATO-a podrazumevaće reakciju cele Alijanse i tu ne sme da bude nedorečenosti.

SAD u Siriji optužuju Rusiju za ratne zločine, a Moskva odgovara da Vašington podržava terorističke grupe. Da li situacije poput ovih mogu dovesti do sukoba NATO i Rusije, posebno nuklearnog rata?

Ne vidim nikakve mogućnosti za tako nešto, naročito ne za nuklearni konflikt, a svakako ne zbog Sirije. Ono što mene brine jeste brzo pogoršanje odnosa između Istoka i Zapada, zabrinut sam zbog ruske taktike u Siriji, naročito u Alepu, gde vidimo primer neselektivnog bombardovanja, kakav ne pamtim godinama unazad. LJudi ne treba da brinu o ratu Rusije i NATO, ali treba da brinu zbog onoga što je Rusija sada spremna da uradi i zbog implikacija tih dejstava na odnose s drugim državama.

Koje su to implikacije?

Vrlo negativne. Rusiji se više ne veruje, ne samo zbog akcija koje preduzima, već i zbog načina na koji komunicira sa svetom. Nedostatak poverenja uzrokuje da su budući dogovori s Rusijom vrlo neizvesni. Nalazimo se u vrlo delikatnoj fazi i svakako se nadamo da će se povodom Ukrajine i Sirije Rusija angažovati u dobroj volji kako bi se stiglo do rešenja na koja će se obavezati i držati ih se.

Vidite li nuklearne pretnje i gde?

Na nesreću, Rusija koristi retoriku o korišćenju nuklearnog naoružanja koju nismo čuli možda i nikada ranije. Pomeranje opreme s nuklearnim kapacitetima i balističkih raketa je manifestacija toga. Čuli smo pretnje nuklearnim oružjem Danskoj, videli vežbe koje uključuju upotrebu takvog oružja protiv članica
NATO-a, ali i naših partnera na Baltiku. Brinemo da Rusija spušta prag kada je u pitanju korišćenje i retorika o nuklearnom oružju. To je veoma destabilizujuće.

EU pod pritiskom migrantske krize i nakon izlaska Velike Britanije deluje prilično uzdrmano. Kako vidite budućnost EU i da li je moguća njena potpuna dezintegracija?

Smatram da nema ničega što bi NATO zvaničnik iz Kanade trebalo da radi manje no da komentariše budućnost EU. Međutim, mogu da kažem da, bez obzira na komplikacije unutar EU, trenutno prisustvujemo najsnažnijoj saradnji između EU i NATO-a za 18 godina koliko službujem u Alijansi. Sajber-odbrana, strateško komunikaciranje, saradnja na moru, razmena analiza i podataka. U svim ovim oblastima, nikada nismo imali bolju saradnju.