НИН online

Европска престоница културе

Што више музике то мање лавежа

Осим Егзита, Европа зна за Александра Тишму, тако да лик и дело овог великог писца треба користити у промоцији

Није једноставно рећи шта представља избор Новог Сада за европску престоницу културе. Да ли да скачемо од среће или да плачемо? Мени као политички некомпетентном човеку тај чин изгледа двосмислен. Као да је избор нека врста мамца који је Србија прогутала.
Тешко је било одбити тако нешто, а и зашто би кад није било ни лако прихватити. Да ли су сви у Београду навијали да Нови Сад буде изабран? Чуо сам да су неке истакнуте личности из света културе и уметности подржале Херцег Нови! Политичари су, чини се, били уздржани. Изгледа да постоје разлози због којих је Београд могао да буде против.

Вероватно ће 2021. бити таква да ће Нови Сад постати европска престоница културе, а Србија, тј. Београд неће бити у Европској унији. Наравно, Европа није исто што и Европска унија, али мени то ипак личи на неку врсту екстракције Новог Сада, што је болно, наравно, не за Нови Сад, већ за Београд и Србију. Ипак, можда је овај избор порука Брисела да пут Србије у Европску унију води преко Новог Сада и Војводине. Наравно, битан моменат, и можда најбитнији у читавој ствари, јесте да ће Нови Сад бити финансијски потпомогнут од Европске уније да 2021. годину заиста дочека као престоница културе. Не знам колики је тај новац и да ли ће град непосредно располагати њиме или ће држава посредовати, што не би било добро, али свакако би пре свега требало тај новац улагати у инфраструктурне пројекте који су непосредно повезани са културом и уметношћу.

Нови Сад нема ваљану концертну дворану, такође, Музеј савремене уметности Војводине је подстанар. Но, можда превише умишљам али и урбанистичка, макар делимична ревитализација старог градског језгра би, на пример, захтевала поново увођење трамваја, не само из економских или еколошких разлога, него и из естетских. Новом Саду недостаје онај карактеристичан градски звук који производи трамвај а који је он имао педесетих година двадесетог века. Ипак, мислим да би нам највише била потребна концертна дворана, што више музике то мање лавежа, мање буке, пошто су код нас у Србији па и у Војводини највећи проблем бука. Добро је да људи седе сат и по у концертној дворани и да ћуте макар да не осећају ништа, могу бар мало да саберу мисли. Када изађу, после концерта, осећаће се другачије, биће мање агресивни.

Институција концерта тзв. озбиљне музике је суштински битан европски феномен, он је нека врста религијског окупљања које је неопходно зарад креације радости, среће и мира. Треба настојати да се све одвија у том правцу, пошто Нови Сад већ има репутацију музичког града и као такав је препознатљив у Европи.

Осим Егзита, Европа зна за Александра Тишму, тако да лик и дело овог великог писца треба користити у промоцији. Тишма је у својим романима управо приказао Нови Сад као европски аутентичан град. Педесетих и шездесетих година прошлог века, град је имао ту посебност која га је разликовала од других места у средњој Европи, али у седамдесетим и касније у деведесетим, то као да се изгубило. Разлог томе је и урбицид који је град доживео шездесетих, и нарочито седамдесетих година прошлог века, када је уништено градско језгро неразумном урбанистичком политиком. Подигнута је нова зграда Српског народног позоришта у самом центру, уместо негде на обали Дунава, где јој је заправо било место. Ако се буду градиле, и концертна дворана и Музеј савремене уметности морају бити на обали Дунава који је једна од жила куцавица Европе, што је још Стерија добро знао. Дунавски туризам је све јачи и лепо је да први сусрет људи који долазе у град буде баш са грађевинама у којима обитава уметност. Иначе Нови Сад и треба представити Европи превасходно као град уметности. Чини се да је ово изванредна прилика да овај град тако поново пронађе своју аутентичност.

Слободан Тишма

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар