Bez sudara ne ide

Taj prisvojni pridev će zadovoljiti gramatičare, ali možda ne i feministkinje, jer ispada da je žena svojina nekog muškarca (oca ili muža). Imamo i oblik sa sufiksom ‑ka (Vučićka), ali on zvuči suviše familijarno za upotrebu u medijima. Kad već govorimo o pevanju, možda se čitaoci sećaju programa koncerta u čast Radmile Bakočević, o kome smo pisali u broju 3414. Tada je bila reč o upotrebi velikog početnog slova u znak poštovanja („Profesorka“, kako slavnu pevačicu nazivaju njeni studenti), ali čitateljka Zoranka, koja mi je poslala program, podvukla je u njemu i sledeću rečenicu: „Ona je jedna od umetnica sa najviše otpevanih predstava u 20. veku pored Fjorence Kosoto, Pjera Kapučilija i Plasida Dominga“. Nije li – pita Zoranka – umesto „umetnica“ trebalo napisati „umetnika“, budući da se pominju i dva muškarca? „Umetnika“ bi zaista bilo nešto bolje, budući da muški rod množine često obuhvata i ženski (svakome je jasno da se „studenti Pravnog fakulteta“ odnosi i na studentkinje, ili da „deset miliona Mađara“ podrazumeva i Mađarice). Uz to, gramatike kažu da ako složeni subjekat sadrži imenice oba roda, predikat će biti u muškom rodu množine („Bred i Andželina su se razveli“). S druge strane, u sintagmi „jedna od umetnika“ ženski rod „jedna“ sudara se s muškim rodom imenice, a sličan i još izrazitiji sudar imali bismo u „ona je jedan od umetnika“. Još bi najbolje bilo da se izmeni red reči u rečenici, pa da kažemo „Pored Fjorence Kosoto, Pjera Kapučilija i Plasida Dominga, ona je jedna od umetnica sa najviše otpevanih predstava u 20. veku“. Sve u svemu, vidimo da u jeziku, kao i u životu, nije lako uspostaviti slogu i ravnopravnost između muškog i ženskog, pogotovu s obzirom na to što muškarci, kao jači pol, često prisvajaju veći deo.