17.04.
2024.
Par zvani "Smrt": U njihovoj firmi pronađeno je 180 ljudskih tela i istina je isplivala na videlo
Suđenje Halfordovima zakazano je za 6. jun, a par se takođe suočava sa federalnim optužbama.
Za razliku od premijera Aleksandra Vučića i većine njegovih ministara, koji uporno ponavljaju da je Srbija već postala, ili će u najgorem slučaju za godinu-dve postati ekonomski lider u regionu, NIN-ov indeks ekonomske snage, izračunat na osnovu deset parametara, pokazuje da je Srbija polovinom ove godine tamo gde je bila i krajem prošle. Na poslednjem mestu - iza Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Albanije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Zvanični podaci pokazuju da trenutno samo Srbija i Makedonija nisu bolje od ostalih zemalja iz regiona ni po jednom od 10 pokazatelja po ukupnom rastu bruto domaćeg proizvoda od 2000, procenjenoj stopi rasta BDP-a za ovu godinu, BDP-u po stanovniku, prosečnoj neto plati, realnom rastu zarada, inflaciji, stopi nezaposlenosti, javnom i spoljnom dugu i saldu platnog bilansa. Albanija je, na primer, prva po ukupnom rastu BDP-a od 2000, Bugarska može da se pohvali najnižim javnim dugom i rastom cena, BiH ima najniži spoljni dug, Crna Gora će biti rekorder po rastu BDP-a u ovoj godini, Hrvatska uprkos brojnim problemima ima najveće plate i BDP po stanovniku, a Rumunija najnižu stopu nezaposlenosti.
Iako će ovu godinu završiti sa najnižom inflacijom u modernoj istoriji, Srbija je po rastu potrošačkih cena najgora u regionu, jer one u svim drugim zemljama rastu sporije, a u nekima su sada niže nego krajem 2015. Pre šest meseci stvari su izgledale još gore, jer je na osnovu parametara za 2015. Srbija bila najgora ne samo po inflaciji, već je imala i najmanji realni rast plata, kupovne moći i BDP-a. Ovoga puta za dlaku smo izbegli poslednje mesto po neto platama, jer smo sa prosekom od 367 evra bili za samo pet evra bolje plaćeni od zaposlenih u Makedoniji, koja će ove godine papreno platiti političku nestabilnost. Na to je i na NIN-ovom Samitu ministara finansija i guvernera upozorio makedonski guverner Dimitar Bogov, naglašavajući da će, ako se politička kriza brzo ne okonča, stopa rasta ove godine biti mnogo manja od planiranih 3,5 odsto.
No, za razliku od Makedonije, vlast u Srbiji je veoma stabilna, što premijer posebno potencira, ali uprkos tome ni po jednom parametru nije uspela bolje da se plasira od petog mesta. Sve u svemu, iako je za šest meseci ove godine NIN-ov indeks ekonomske snage povećan sa 3,37 na 4,12 poena, Srbija i dalje drži neslavno, poslednje mesto, daleko iza Bugarske i Rumunije, sa indeksom od 8,00 i 7,87 od maksimalnih 10 poena, koliko bi neka zemlja imala da je najbolja u svemu. Prosečna vrednost indeksa svih zemalja je 5,65, s tim što su bolje od proseka samo Bugarska i Rumunija, koje su u odnosu na 2015. zamenile pozicije na prvom i drugom mestu. Ako je za utehu, Srbija je pre pola godine za prvoplasiranom Rumunijom zaostajala pet, a sada joj lider Bugarska beži za 3,88 indeksnih poena.
Mnogo više od NIN-ovog indeksa, stanare Nemanjine 11 moglo bi da zabrine to što i većina građana smatra da za preterani optimizam zvaničnika nema nikakvog pokrića. Naprotiv. Veliko istraživanje agencije Ninamedija za NIN pokazalo je da čak sedam od 10 anketiranih građana ne smatra Srbiju liderom u regionu. I ne samo to - svaki četvrti misli da naša zemlja nikada to neće ni postati! Dodatnu težinu tom zaključku daje činjenica da su to rezultati terenske - oči u oči - a ne telefonske ankete, kojom je sredinom oktobra bilo obuhvaćeno 1.049 građana iz svih delova zemlje, svih profila i različite starosne dobi.
Na direktno pitanje da li je Srbija ekonomski lider u regionu, čak 69,7 odsto građana odgovorilo je da nije. To u nešto većoj meri od ostalih navode građani iz Beograda i Vojvodine, zaposleni u privatnom sektoru. Od onih koji više veruju konkretnim pokazateljima nego rečima političara, pa su i sami zaključili da Srbija nije lider, njih 27,4 odsto smatra da ona nikada neće moći ni da postane, a još skoro četvrtina (23,6 odsto) smatra da Srbija to može, ali tek za 15 ili više godina! Svaki peti (19,4 odsto) je na pitanja anketara Ninamedije odgovorio da Srbija može da postane ekonomski lider za 10 godina, a svaki deseti (10,3 odsto) veruje da je to moguće i u narednih tri do pet godina. Skoro petina (19,3 odsto) nije znala da odgovori na pitanje u kom roku Srbija može da postane ekonomski snažnija od suseda.
Istraživanje je pokazalo da su veći pesimisti oni koji misle da Srbija nikada neće postati lider, osobe muškog pola, stare od 45 do 59 godina, iz gradskih sredina. S druge strane, grupaciju od 16,9 odsto onih koji smatraju da smo već najjači uglavnom čine muškarci iz Zapadne Srbije sa Šumadijom i penzioneri. Indikativno, sa porastom godina starosti raste i broj onih koji u to veruju. Među građanima koji misle isto što i predstavnici Vlade, najviše njih (11,8 odsto od ukupno anketiranih) smatra da je Srbija lider zato što privlači najviše stranih investicija, a 1,7 odsto misli da smo to zaslužili zbog životnog standarda. Ni za jedan od ostalih razloga - poput stope zaposlenosti, privrednog i ekonomskog potencijala, visini plata i penzija - zbog kojih bi Srbija zaslužila lidersku poziciju, nije se izjasnilo više od jedan odsto anketiranih.
Rezultati (ne)očekivano pokazuju da građani zvaničnicima baš i ne veruju na reč. Srbija će u prvih šest meseci imati najveću stopu rasta BDP-a u celom regionu i biće u prve četiri države u Evropi, obećao je srpski premijer početkom 2016. Konkretni podaci ne govore tome u prilog, a da se neispunjeno obećanje lakše zaboravi pomažu mu i mediji. Neki od njih nedavno su na sva zvona objavili da je Srbija pogurala rast čitavog regiona, da bi tek pri kraju izveštaja sa konferencije za novinare Svetske banke naveli da ona Srbiji za 2017. predviđa rast BDP-a od 2,8 odsto, a ostalim zemljama, izuzev Makedonije, između 2,8 i 3,6 procenata. I kako onda i kome građani da veruju? Jer, ne može u isto vreme Srbija da ima najsporiji rast u regionu, posle Makedonije (kako procenjuje Svetska banka) i da bude jedna od četiri evropske zemlje sa najvećim rastom BDP-a (kako tvrdi srpski premijer). Uostalom, nema te matematike po kojoj Srbija može da bude lider sa procenjenim rastom za ovu godinu od 2,5 odsto, ako će prosečan rast za ceo region biti 2,7 odsto. Uz to, Srbija i Makedonija su jedine države regiona za koje je u 2017. Svetska banka projektovala rast BDP-a manji od tri odsto.
To, međutim, nije sprečilo pojedine ministre da sve to prokomentarišu na samo njima svojstven način i da projekcije Svetske banke predstave kao pokazatelj da Srbija sprovodi reforme, da se njoj veruje i da je jedina zemlja u Evropi koja beleži rast BDP-a! Ove reči imaju još veću specifičnu težinu ako se ima u vidu da je u najnovijem izveštaju MMF procenio da će u ovoj godini na globalnom nivou doći do povećanja BDP-a za 3,1 odsto, što znači da će ceo svet u proseku imati brži privredni rast od lidera u regionu. Još gore je što će se to ponoviti i dogodine, jer MMF procenjuje globalni rast od 3,4 odsto, a za Srbiju i optimisti očekuju nešto sporiji rast od oko tri odsto.
Vučić se ovih dana, tokom pregovora sa MMF-om, požalio i da Fond nema previše sluha za njegova obećanja da će početkom 2017. povećati plate u Srbiji, iako su one niže samo u Makedoniji. Za naše čitaoce to nije nikakva novost, jer je šef Misije MMF-a za Srbiju DŽejms Ruf to za NIN potvrdio još u junu. Vlada je očito verovala da će neočekivano nizak deficit budžeta, kakav ni najveći optimisti nisu očekivali, stvoriti manevarski prostor da se na mala vrata progura povišica, ali izgleda da ona neće moći da bude tolika da plate u januaru budu rekordne, kako je to u više navrata obećao premijer. Upućeni veruju da bi solomonsko rešenje moglo da bude da MMF zažmuri na povećanje plata, ali samo u skladu sa rastom BDP-a, odnosno za dva do tri odsto, kao i početkom 2016.
Premijeru i ministru finansija Dušanu Vujoviću naruku idu i očekivanja građana! Istraživanje Ninamedije po narudžbini NIN-a pokazalo je da u 2017, uprkos brojnim obećanjima zvaničnika, rast plata, penzija i životnog standarda u Srbiji ne očekuje više od polovine, ili tačno 54,7 odsto anketiranih građana. Veća primanja očekuje 46,3 odsto i oni su uglavnom penzioneri, primanja su im između 15.001 i 29.999 dinara i žive u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. I u ovom slučaju optimizam raste paralelno sa rastom godina starosti, pa najstariji očekuju i najveći rast plata, penzija i standarda. Više od ostalih u to veruju i visokoobrazovani, ali i zaposleni u državnoj službi.
Na pitanje koliki rast plata i penzija očekuju u 2017, samo 13 odsto najvećih optimista očekuju da će im primanja porasti za više od pet odsto. U to uglavnom veruju, osim penzionera osobe starije od 60 godina, građani iz regiona Beograda. Nešto skromnijem povećanju plata i penzija od tri do pet odsto nada se svaki šesti (16,7 odsto) anketirani, a otprilike toliko (15,4 odsto) ih očekuje rast primanja do dva procenta.
Istraživanje Ninamedije i NIN-a pokazalo je i da je za 37,4 odsto građana najveći ekonomski problem visoka nezaposlenost i to u nešto većoj meri navode ljudi sa završenom srednjom školom, iz regiona Zapadne Srbije sa Šumadijom. Uočeno je i da kako rastu primanja anketiranih tako i oni nezaposlenost sve manje navode kao glavni problem. Svakog trećeg ispitanika (35,2 odsto) najviše muče niske plate i kupovna moć i to su uglavnom ljudi sa osnovnim obrazovanjem, iz vangradskih sredina, ali i Vojvodine. Tek za 8,1 odsto građana najveći ekonomski problem predstavlja visok javni dug, bez obzira na to što bi on mogao da dovede i do dužničke krize. Ovaj nalaz ujedno objašnjava lakoću obećanja u srpskoj politici. Na kratke staze, problemi poput javnog duga suviše su apstraktni da bi ih građani shvatili i proverili, ali se zato njima lako manipuliše.
Nedovoljno brz rast BDP-a, previsoku javnu potrošnju i skup i neefikasan državni aparat kao probleme koje bi prioritetno trebalo rešavati doživljava samo 5,6 odnosno 5,5 odsto građana. Iz ovih odgovora neko u Vladi mogao bi da shvati da građanima očito niko nije objasnio da je povećanje BDP-a preduslov za povećanje plata i standarda na zdravim osnovama. Ili neko namerno stvara privid da je povećanje primanja i standarda moguće i bez toga - samo ako to obećaju Vlada i njen premijer.
Uprkos tome što su svesni u kakvim okolnostima žive, skoro dve trećine (62,6 odsto) anketiranih građana se izjasnilo da bi ostali u Srbiji i da ne bi, čak i da mogu, otišli da žive u neku od ekonomski moćnijih zemalja regiona. To je najčešće bio odgovor ispitanika iz vangradskih sredina, zaposlenih u državnom sektoru i penzionera, a kao i ranije i u ovom slučaju sa porastom godina starosti raste i broj ispitanika koji najviše vole da žive baš u Srbiji. Samo bi 9,6 odsto građana Srbije zbog ekonomskih uslova volelo da živi u Hrvatskoj, 5,6 odsto u Crnoj Gori, 3,8 u Bugarskoj, 3,3 u BiH, 1,7 u Makedonija i 1,3 odsto u Albaniji, dok 12,1 odsto nije znalo da odgovori na pitanje u kojoj bi zemlji voleli da žive.
Osim NIN-ovog indeksa, ni drugi pokazatelji ne daju previše razloga za optimizam. Iako je skočila za četiri mesta, Srbija je po Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za ovu godinu na 90. mestu od rangiranih 138 zemalja. I na toj listi su sve zemlje regiona, osim BiH na 107. mestu, bolje rangirane - Makedonija je 68, Hrvatska 74, Albanija 80, a Crna Gora na 82. poziciji. Ništa čudno ako se ima u vidu da je i po indeksu ekonomskih sloboda Srbija na 101. poziciji od 159 zemalja. Sa indeksom 6,68 od maksimalnih 10 poena Srbija je jedna od najlošijih zemalja u Evropi, jer su sve države regiona bolje pozicionirane, a ispod su samo Rusija na 102. i Ukrajina na 135. mestu, a bolje su plasirane i Tanzanija, Namibija, Tadžikistan i Zambija.
Te pozicije pri dnu mnogih rang--lista teško se uklapaju u nastojanje zvaničnika da stvore privid da je Srbija već lider. Ako to brzo ne shvate i sa reči pređu na dela biće, nažalost, u pravu onih 27,4 odsto građana koji misle da Srbija nije i da nikada neće ni biti lider u regionu. Naredni NIN-ov indeks za šest meseci pokazaće da li je vlast u međuvremenu nešto naučila i uradila.
