U autobusu s Alis Manro

U trenutku kada odluči da se iz Madrida preseli u Portugaliju, glavna junakinja sreće osobu iz prošlosti i vraća se priči o svojoj nestaloj ćerki koju nije videla više od decenije.

Reditelj za temelj uzima tri pripovetke, objavljene u zbirci Bekstvo (izdavač: Agora). Storije Prilika, Uskoro i Tišina imaju iste likove, ulančane su, ali se mogu čitati i zasebno. DŽulijet, magistar antičke književnosti, čija profesija otvara prostor za mitove koji se pažljivo utiskuju u svakodnevicu, sreće ribara Erika. On je studirao medicinu, sada lovi škampe i kao svi ljudi s broda dobro poznaje mapu neba. Ubrzo dolazi bura!

Već na prvi pogled, u insertima, u oko pada crvena boja. Na 51. stranici Bekstva, Alis Manro opisuje nesreću na pruzi i lokvu krvi. Hoće li slavni španski reditelj uspeti da je prenese na platno? Kako će na filmu izgledati čuveni autobusi iz proze kanadske književnice i da li će zadržati polovni pontijak, sa blatobranom zarđalim od soli posipane po putu tokom zime...

Hulijetu igraju Adrijana Ugarte i Ema Suarez. Baš kao što se u pričama Alis Manro brzo umire i lako skače kroz vreme, ponekad bez odvojenog reda, tako i reditelj opisuje starenje. Staviš peškir preko glave da obrišeš kosu, podigneš ga, i kao u mađioničarskom triku, ti si već neko drugi.
U Bekstvu se opisuju škakljive situacije: Kao lik iz drame koji nešto izbrblja i onda se svi okrenu i odu, jer znaju nešto što on ne zna. Almodovar je majstor. Na filmu sada treba da pokaže strah koji se ne probija čoveku kroz kožu, nego teče i kroz najuže kapilare. Poginulog ribara spaljuju kraj mora. Čim odrasli shvate kakvo bi neprijatno šištanje, nalik eksploziji, moglo da se čuje kada plamen dođe do unutrašnjih organa, neko naredi da odmah odvedu decu s plaže.