Ministar u drugom stanju

Takve oblike upotrebljavaju Hrvati, ali kod nas – možda baš zato što nam zvuče „hrvatski“, ili što je sufiks -kinja češći u upotrebi nego -inja – oni nisu prihvaćeni. Da sve bude još smešnije, naš čitalac se pita: „Šta ako feministkinje u svojoj doslednosti odu predaleko pa, ne daj bože, od pisca izvedu piškinju?“ Ne, toga se ne bojte, jer imamo spisateljku, spisateljicu i književnicu. Nije naš jezik jedini koji se muči kad treba zadovoljiti zahteve rodne ravnopravnosti. U časopisu „Italica belgradensia“, koji objavljuje Katedra za italijanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, u broju 1 za 2013. godinu, Marija Tereza Albano, lektorka za italijanski na Univerzitetu Crne Gore, objavila je rad pod naslovom „La lingua italiana, lingua sessista?“ (Je li italijanski seksistički jezik?). Tu se navodi da za mnoge nazive zanimanja muškog roda, kao i političke funkcije, italijanski naprosto ne može da prihvati ženske oblike, jer „ružno zvuče“. Otuda se, i u ozbiljnim listovima kao što su „Stampa“ ili „Republika“ pojavljuju neobični novinski naslovi kao „Muž gradskog savetnika će biti predsednik“, „Ministar u drugom stanju: postaće mama u proleće“ i čak „Gradonačelnik Kozence izjavljuje: čekam bebu! Sekretar Demokratske levice kaže: ja sam otac!“ Gradonačelnik se na italijanskom kaže sindaco, ali kad je na tom položaju žena, u medijskom jeziku ne mogu da se slože da li da je nazovu sindaca, sindachessa, donna sindaco, ili da naprosto zadrže muški oblik. Od juna ove godine taj problem je postao naročito aktuelan, jer je za gradonačelnicu Rima izabrana Virđinija Rađi iz pokreta „Pet zvezdica“. Iz jednog napisa na internetu vidim da su je zbunjeni novinari pitali da li da je zovu il sindaco (m. rod) ili la sindaca (ž. rod). Ona im je odgovorila: „Po jezičkim autoritetima bilo bi pravilnije ovo drugo, ali meni je svejedno. Zovite me Virđinija.“