200 na sat

Mnogi mediji, koji su odlučili da se ove godine pojave na Sajmu medija od 26. do 30. oktobra, ambiciozno su želeli da organizuju tribine, debatuju o ne baš ružičastoj (pu, pu!) situaciji u novinarstvu ili predstave neke svoje projekte. Kakva greška!

Dragan J. Vučićević i pripadajući mu Informer imali su malo drugačiji plan, prilično jednostavan. Izvršiti zvučno-vizuelnu diverziju koristeći turbo-folk, ne baš najnovije proizvodnje, ali i dalje ubitačan i krajnje poguban za svaku iole zdravu moždanu ćeliju prosečnog ljudskog bića.
Štand Informera taktički je bio postavljen na samom ulazu u halu 3, ali su turbo-folk rafali još taktičkije rešetali posetioce sve do samog izlaza na drugom kraju dvorane. DŽabe su se učesnici na debatama dovikivali i pokušavali da nadglasaju te pred njima materijalizovane hodajuće-urlajuće tabloidne sadržaje, ovo je bila unapred izgubljena bitka.

Za prosutim mlekom ne treba plakati, pa tako ne treba žaliti ni za jednim protraćenim Sajmom medija. Umesto toga, već sada treba početi sa planiranjem sledećeg napada, pardon nastupa.

Za početak, na tabloidnim štandovima koji uznemiravaju ostale učesnike svakog dana rano ujutru, preventivno ostaviti pakete sa filozofskim knjigama. Dok se urednici takvih tiskovina najviše boje različitih rasprava i teorija o moralu (Kantov moralni imperativ je, recimo, ravan streptomicinu, a dobro može da posluži i Platon), turbo-folk i rijaliti zvezde koje gostuju na njihovim štandovima beže glavom bez obzira kada ugledaju bilo kakvu knjigu ili priručnik sa analizama ontološkog besmisla.

Novinari i urednici, takođe, trebalo bi da se organizuju i da bar dva puta dnevno anonimno javljaju uredniku Informera da je u gradu upravo u toku vanredni državni udar, te da je hitno potrebno da se javi u Nacionalni dnevnik, Minut-dva, Jutarnji program, Dobar dan sa Deom i Sarapom, Neobjavljene priče i seriju Crna ruža, kako bi prokomentarisao aktuelna dešavanja, prognozirao kada će se desiti sledeći državni udar i objasni zašto se onaj koji je prethodno najavio nije desio.

Osim toga, treba pribeći i nekim merama koje se graniče sa onostranim. Još su naše bake i deke davno govorile da je nečastive sile najbolje oterati čitanjem molitve Očenaš, a Dragana J. Vučićevića čitanjem pohvalnih naslova o Miškoviću i Đilasu iz blaženopočivšeg mu bivšeg lista Pres. Mada može i Očenaš dobro da posluži.

Na kraju, ako ništa od ovoga ne pomogne, učesnicima Sajma medija ne preostaje još mnogo toga što mogu da urade. Ako baš ništa od navedenih metoda ne upali, neka im je bog u pomoći. Mada, on će tada verovatno biti zauzet jurnjavom za BDP-om, suficitom i boljim životom za sve nas i neće imati kad da se bavi nekakvim tamo sajmovima ili, daleko bilo, medijima. A vi ćete, takvi kakvi ste, opet kukati i opet vam ništa neće biti dobro koliko god se on trudio. Umesto da sednete, opustite se i potpuno rasterećeni zapevate 200 na sat, uuuuuu krivinu, 200 na sat, obožavam tu brzinu!