Duševna bol i pravna država

Ko kaže da pravna država ne funkcioniše? Pa, za manje od mesec dana, pre kraja ove kalendarske godine, znaćemo da li ćemo Sandra Petrušić, NIN i ja morati ministru policije Nebojši Stefanoviću, po osnovu privatne tužbe, da platimo 300.000 dinara za duševnu bol, narušavanje ugleda i časti, jer smo ga na naslovnoj strani od 16. juna označili kao „Glavnog fantoma iz Savamale“. Iskreno, baš sam se obradovao ovakvom raspletu, jer sam se plašio mogućeg razvlačenja sudskog postupka unedogled. Umesto toga, postupajući sudija je u utorak, na nekadašnji Dan Republike bivše SFRJ, ekspresno saslušao obe strane i najavio da će konačnu odluku doneti u roku od 30 dana. Kamo sreće, bez imalo ironije, da se ovako efikasno rešavaju i neki drugi postupci. S druge strane, nimalo mi nije drago zbog strahovanja, da ne kažem čvrstog uverenja, da će presuda po tužbi ministra Stefanovića ujedno biti i jedino novo što će javnost do kraja godine saznati o noćnom rušenju u Hercegovačkoj ulici. A od tada je, evo, prošlo više od 220 dana. A bogami i noći. Baš zbog toga, NIN će prvog čoveka MUP, ko god bio na toj poziciji, bez obzira na tužbu, pa i presudu, smatrati odgovornim za sve što policija u Savamali nije učinila da spreči da sa nekoliko objekata bude srušena i pravna država. Nebojša Stefanović samo je personifikacija najodgovornijeg čoveka u srpskoj policiji. Da je na njegovom mestu bio neko drugi, na naslovnoj strani NIN-a bio bi njegov lik i naslov „Glavni fantom iz Savamale“. Za mene je to vrlo jednostavno. I teško da me bilo ko može uveriti da niko od nadležnih državnih organa za ovih 220 dana i noći nije uspeo da prikupi dokaze o tome ko je nelegalno rušio deo Beograda i pravni poredak zemlje. U utorak ujutro, neposredno uoči suđenja NIN-u, iznenadilo me kada sam ispred zgrade Višeg suda, u masi pristalica SNS-a i ljubitelja lika i dela ministra Stefanovića, video i gradonačelnika Beograda Sinišu Malog i gradskog menadžera Gorana Vesića. Hm, njih baš nisam očekivao. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je u maju, tada mandatar Aleksandar Vučić izjavio da „iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti“. U međuvremenu Vučić nikada nije pojasnio na koga je mislio, ali od Malog i Vesića viših organa gradske vlasti nema. I baš su njih dvojica došli da podrže ministra u neravnopravnom sudskom sporu sa novinarima NIN-a. Kakva god bila novogodišnja čestitka, koju sa nestrpljenjem očekujemo od Višeg suda, pitam se samo ko bi i koliko trebalo da plati za duševnu bol svim onim građanima iz Hercegovačke, koji su panično, ali bezuspešno, u noći između 24. i 25. aprila dozivali policiju u pomoć. A nekako verujem da je njihova duševna bol bila mnogo veća od duševne boli ministra Stefanovića. Tim pre što nje ne bi ni bilo samo da je on radio svoj posao. Možda će nekome zvučati apsurdno, ali slučaj Stefanović protiv NIN-a vratio mi je veru u srpsko pravosuđe. Sve do 29. novembra mislio sam da je za Srbiju čak i Divlji zapad bio pravna država, a uz to je na ovim prostorima, 2.386 godina posle fizičke smrti, definitivno umro i Hipokratov duh, oličen u njegovoj zakletvi. Na to se, naime, svodi odluka Apelacionog suda u Beogradu da samo pet dana ranije pravosnažno oslobodi troje lekara i direktora privatne klinike Decedra od optužbi za neadekvatno lečenje Jelice Radović, koja je u 19. godini preminula od sepse posle operacije čukljeva u septembru 2006. Ništa, naravno, ne bi bilo sporno da je Apelacioni sud, na osnovu čvrstih dokaza i činjenica, utvrdio da optuženi nisu krivi za smrt nesrećne Jelice. Problem je, međutim, što lekari i direktorka klinike nisu oslobođeni zato što nisu ni bili krivi, već samo zbog toga što je u međuvremenu od tragedije prošlo više od 10 godina! To je, dakle, bila mera nevinosti. Slučaj je, što bi rekli pravnici, zastareo! Tragedija porodice Radović, nažalost, ne može da zastari. Zato su njoj pravosudni organi ostali dužni, bar koliko i krivci za smrt njihove ćerke. Tužba ministra Stefanovića nije mogla da zastari. Ne bismo ni mi to dozvolili. Jer, svakog 25. u mesecu NIN će tražiti odgovore na pitanja da li je u slučaju „Savamala“ ostvaren bilo kakav napredak u istrazi, i zašto nije?