Eto, može mu se

Foto AP/Darko Vojinović

Najviše liči na nižerazrednu komediju apsurda: tek što je, hvaleći se uspesima, obeležio sto dana Vlade, premijer Srbije praktično je najavio raspisivanje još jednih nepotrebnih vanrednih parlamentarnih izbora zajedno sa predsedničkim, koji bi trebalo da se održe u aprilu.
Sve razmatrajući opcije izbornog nastupa, ostali učesnici na političkoj sceni, međutim, nisu baš stopostotno uvereni da će parlamentarnih izbora na proleće zaista biti i sve to uprkos rasprostranjenom uverenju, makar među opozicionarima, da Aleksandar Vučić neprekidno traži razlog za nove izbore, pošto je vođenje kampanje, kao osnovno radno iskustvo koje je imao pre nego što je došao na vlast, ono u čemu se najbolje oseća.

Nije da nema razloga za oprez: pre nego što je raspisao nepotrebne izbore održane 24. aprila ove godine, premijer je mesecima ponavljao da izbora neće biti. Može mu se, uostalom: ono biračko telo koje neprekidno grdi i ismeva, pokazalo se, većinski mu veruje, koliko god puta bio uhvaćen u iznošenju neistine.

Najnovija epizoda iz serije Eto, može mi se počela je prošle nedelje kada su, u istom danu, tabloidi bliski vlasti objavili tvrdnju da Vučić planira da se, zajedno sa predsedničkim, raspišu i parlamentarni izbori zbog očiglednog skupštinskog haosa koji traje već nedeljama i praktične paralize rada najvišeg doma, odnosno opstrukcije koju sprovodi agresivna opozicija. Kao datum pomenut je 9. april, tako da bi drugi krug predsedničkih izbora bio 23. aprila i tu su se svi složili, ali nisu baš najbolje čuli da li bi u paketu bili i beogradski izbori, na koje bi red trebalo da dođe 2018. godine prema jednima, glasalo bi se samo na predsedničkom i parlamentarnom nivou, dok prema drugima paket obuhvata i prestonicu.

Tabloidi, takođe, nisu bili sasvim saglasni u tvrdnjama ko će biti predsednički kandidat vlasti prema jednima, izborni paket se i pravi da bi se ojačala predsednička kandidatura Tomislava Nikolića, dok prema drugima, odluka o tome da li će kandidat biti Nikolić ili sam Vučić još nije doneta. Jedan od političkih aktera tvrdio je NIN-u da premijer lično govori kako će on biti predsednički kandidat, te da će aprilski izborni paket obuhvatiti predsedničke i parlamentarne, ali ne i beogradske izbore. Ali, nema ništa od toga, biće samo predsednički, uveren je bio naš sagovornik, za koga je cela priča deo trgovine Vučića i Nikolića.

Potom je, u susretu sa novinarima, premijer upadljivo izbegao da demantuje navode, zamolivši da mu se dozvoli da ništa ne govori. Nastupio je i Nikolić, rečima da je o izborima razgovarao sa Vučićem, da je 9. april mogući datum, ali da će konačnu odluku o parlamentarnim izborima doneti premijer. U vreme tranzicije, kad se krupne promene u društvu dešavaju, bolje je češće proveravati volju građana, ocenio je aktuelni šef države. Maja Gojković je bila zadužena za tvrdnju da se o parlamentarnim izborima nije razgovaralo, a onda je Vučić u ponedeljak, na zajedničkoj konferenciji sa evropskim izaslanikom Johanesom Hanom, rekao da će odluku o izborima doneti više ljudi, da bi, potom, na sednici Skupštine Srbije, zapretio poslanicima Dosta je bilo da ih za par meseci neće više gledati u tim klupama. Pretnjom izborima, u različitim oblicima, nastavio je da filuje i naredne nastupe na sednici koja je u utorak, u vreme pripreme ovog broja NIN-a, i dalje bila u toku.

Da li će Vučić zaista u aprilu pokušati ono što, uprkos silnoj želji, nije uspeo godinu dana ranije da kreativnim brojanjem glasova otvori vrata parlamenta samo za stranke koje su mu po volji, a one potpuno neposlušne smesti ispod cenzusa? Ili se, u ovoj fazi, može govoriti samo o pripremanju uslova za različite moguće opcije, pri čemu se donošenje konačne odluke ostavlja za neki kasniji momenat, kako bi predizborna računica mogla biti što preciznije izvedena?

Za Đorđa Pavićevića, profesora Fakulteta političkih nauka, pravljenje izbornog paketa jeste opcija koju valja ozbiljno uzeti u obzir, ali ipak ne baš zdravo za gotovo. U ovom trenutku, veruje profesor, reč je o testiranju izbornih opcija koje je, prvenstveno, prouzrokovano unutrašnjim problemima vlasti. Najveći problem se zove Tomislav Nikolić, odnosno mogućnost da se aktuelni predsednik samostalno kandiduje, ukoliko mu Vučić ne da podršku.

O toj mogućnosti se dosta šuškalo poslednjih dana, a jedan od scenarija koji se mogao čuti ukazivao je na pravljenje neke vrste ruskog bloka tvrdilo se da je SNP Nenada Popovića (nakon što su, navodno, izneverena Vučićeva obećanja o potpredsedničkom mestu u Vladi) spreman da napusti koaliciju, kao što se spekulisalo i o spremnosti Moskve da finansijski podrži Nikolića. U istim teorijama je i najnovija patriotska faza Ivice Dačića viđena kao deo pripreme za moguće pregrupisavanje na geostrateškim osnovama. Jedan (opozicioni) političar s kojim smo razgovarali, međutim, ima zanimljiv kontraargument za te spekulacije: Što bi Nikolić nešto uzimao od Rusa, kada Vučić uvek može da mu da više, pitao je ovaj sagovornik, takođe uveren da se cela priča o izbornom paketu još nalazi u domenu trgovine.

Iako kaže da geostrateška podela nikad nije bila politički toliko visoko pozicionirana kao sada, profesor Pavićević ne veruje da se definitivno opredeljivanje po toj liniji ikome u ovom trenutku isplati, naročito kad se ima na umu da je EU, bez obzira na sve, glavni ekonomski partner Srbije. Osim, naravno, ako iz Brisela ne stiže insistiranje da se menja politika prema Rusiji - na primer, ako bi se Angela Merkel, pripremajući se za svoje izbore, odlučila na zaoštravanje kursa prema Moskvi. Što se još nije desilo.

Pavićević, međutim, ima nastavak spiska unutrašnjih razloga zbog kojih Vučić testira verziju sa parlamentarnim izborima reč je o višku u koaliciji, koji čini Vladu izloženom velikim koalicionim pritiscima. Pa bi se moglo desiti da premijer, zapravo, trguje sa Dačićem i Rasimom LJajićem oko njihovih najavljenih predsedničkih kandidatura. Ne bi, potom, trebalo isključiti ni mogućnost da Vučić traži nekakvo opravdanje da se zaista sam kandiduje za predsednika, što bi moglo delovati za nijansu manje neprincipijelno ako bi, raspuštanjem Skupštine, izgubio sadašnju premijersku opciju. Naravno, tu je još jedan krajnje pragmatičan razlog za moguće pravljenje izbornog paketa - u slučaju da kandidat vlasti ipak bude Nikolić, šanse bi mu svakako uvećao transfer popularnosti nosioca naprednjačke liste, Vučića. Baš onako kako su, ovog proleća, šanse SNS u Vojvodini pojačane paketom sa republičkim izborima.

Još jedan razlog za lansiranje priče o vanrednim izborima mogla bi biti i namera da se unese pomutnja u dezorijentisane opozicione redove. Pavićević misli da bi eventualna takva namera mogla imati i kontraefekat - u vidu olakšanog dogovaranja o zajedničkom predsedničkom kandidatu u uslovima kada se otvara mogućnost kompenzacije (na primer, paket u kome su i dogovor o kandidatu za premijera i gradonačelnika Beograda).

Razne verzije o kojima se spekuliše imaju zajedničku crtu otvaranje mogućnosti za raspisivanje još jednih, nepotrebnih izbora, a time i dodatnog obesmišljavanja sistema parlamentarne demokratije, uz odgovarajuće finansijske gubitke, jasan je izraz otvorenog, beskrupuloznog političkog inžinjeringa. A on podrazumeva još jedan faktor strani. S jedne strane, možemo da pretpostavimo da bi Moskva volela da u Srbiji na vlasti vidi proruske snage, ali i dalje ne znamo da li je i koliko spremna da takav ishod pogura. Ali možemo da pretpostavimo i da Briselu ne odgovara inžinjering čiji je krajnji cilj uvođenje apsolutne vlasti i zatiranje u korenu svake moguće alternative. Ali takođe ne znamo da li je spreman da nešto učini da takav ishod spreči.