Zapisnik sa glavne i jedine rasprave

Foto Oliver Bunić

Iskaz Nebojše Stefanovića: Sporni tekst u nedeljniku NIN sam lično pročitao. Ističem da svako ima pravo da iznese kritiku na rad državnog funkcionera, ali su ovde iznete grube neistine i to da sam ja Fantom. Ja se ponosim na moj rad u državnim organima i informacije koje su objavljene u nedeljniku NIN su neistinite. Ja sam se osećao loše, nije mi bilo dobro, svaki drugi medij je mogao da prenosi to što je napisao nedeljnik NIN. Ja nisam upućivao demanti nedeljniku NIN, obzirom da mi se čini da ne bi bilo efekta. Niko od novinara pre objavljivanja informacije nije me kontaktirao u pogledu spornog teksta. Inače, u pogledu dešavanja u Hercegovačkoj ulici ja sam te noći bio u RIK-u, otišao sam kasno kući da se odmorim, da bih sutradan oko 12 -13,00 časova saznao za ta dešavanja. Delimično sam pročitao izveštaj zaštitnika građana i želim da kažem da zaštitnik građana ne može da vodi istragu već to čine nadležni državni organi. Ja ne mislim da zaštitnik građana može da donese zaključak u pogledu odgovornosti pripadnika MUP-a i da nema pravo da ulazi u meritum te stvari. Ja decidno tvrdim da ni posredno ni neposredno nemam saznanja u pogledu onoga što se dešavalo u Hercegovačkoj ulici. U spornom tekstu je krivica za dešavanje u Hercegovačkoj ulici usmerena ka meni, što je podrazumevalo da treba da snosim i krivičnu odgovornost, ja sam upravo zbog toga i podneo tužbu sudu.

Advokat Stefanovića: Da li se u Izveštaju zaštitnika građana pominje njegovo ime, bar u delu u kome ga je on pročitao?

Stefanović: Ne, ne pominje se moje ime. Ukazujem da ministar unutrašnjih poslova ne rukovodi istragom. Direktor policije je taj koji ispunjava naloge javnog tužioca.

Advokat Stefanovića: Koje su njegove nadležnosti po Zakonu o policiji?

Stefanović: Ministar unutrašnjih poslova rukovodi i predstavlja MUP RS, obezbeđuje materijalno-tehnička sredstva, sprovodi mere međunarodne saradnje, može da vrši određene mere nadzora koje se ne odnose na tužilačku istragu. Ministar MUP RS ne nalaže bilo kakve mere.

(Advokat NIN-a je ukazao da u zapisnik nije ušao deo kada je dao ocenu da smatra da zaštitnik građana nema pravo da donosi svoje ocene u odnosu na istragu i da je davanjem takvog izveštaja i takvom ocenom zaštitnik građana grubo povredio svoje dužnosti i zakon.)

Stefanović: Nisam dao takvu izjavu.

Advokat NIN-a: Koje tačno informacije su povredile vašu čast i ugled?

Stefanović: Ono što je povredilo moju čast i ugled su tvrdnje: Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale, kao i Rušenje u Savamali uključivalo je više struktura, državne i nedržavne i više nivoa vlasti po vertikali. Otuda je odgovornost gradskog vrha nesporna. Jedino što nije dovoljna. Jer takav posao nije bio moguć bez znanja i pomoći ministra policije. Dakle nedvosmisleno se u ovom tekstu iznosi da sam ja imenom, prezimenom, fotografijom i funkcijom odgovoran za ta dešavanja. Ovo je suština... Ukazujem na tekst na strani 17: Odgovornost ministra policije. U izveštaju ombudsmana piše da su propusti u radu policije organizovani i sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga. Dakle direktno se svodi na odgovornost ministra što ovde piše, koji je najverovatnije ranije nešto pripremao i izdavao naloge, a što ne piše u izveštaju zaštitnika građana. U daljem tekstu se insinuira da je policija učestvovala u svemu tome, a uz prethodne navode da je ministar policije na čelu svega toga.

Advokat NIN-a: Zbog čega smatrate da u demokratskoj Srbiji novine ne bi smele da smatraju da je policija odgovorna, odnosno ministar kao rukovodilac policije za događaje u našem društvu koji su važni, zašto jedna odgovorna vlada za to ne bi smela da odgovara, ili zašto novine ne bi smele da misle da je neko odgovoran?

Stefanović: Ne postoji odgovornost ministra ni po Zakonu o policiji ni po Zakoniku o krivičnom postupku, ni po Krivičnom zakonu. U izveštaju državnog organa - zaštitnika građana, bez obzira što se ja ne slažem sa tim da on ima prava da odluči o ovoj stvari kao da je već presuđena, nigde ne stoji odgovornost ministra policije niti navođenje mog imena i prezimena jer bi u suprotnom tužio Sašu Jankovića. Novinar ima pravo da misli šta god želi ali ako objavi tekst koji ima za cilj nanošenje profesionalne štete i ako navodi činjenice koje nisu istinite, onda svako po Ustavu i zakonu ove zemlje ima pravo da se obrati sudu, a na sudu je da odluči.

Advokat NIN-a: Da li smatrate da su ocene, stavovi i činjenice izneti u izveštaju zaštitnika građana tačni?

Stefanović: Nije u mojoj nadležnosti, niti se bavim istragom.

Iskaz Sandre Petrušić: Ja sam autor serije tekstova u pogledu dešavanja u ulici Hercegovačkoj. Tačno je da sam i autor teksta u NIN-u od dana 16. 06. 2016. godine. Lično nisam davala naslov tekstu, ali sam odobrila takav naslov i bila sam upoznata sa njim pre nego što je izdanje NIN-a otišlo u štampu. Oko tog naslova kod nas se vodila velika rasprava. Sam naslov teksta ne znači da je tužilac rušio objekte u Savamali, već to predstavlja ukazivanje da se ministar pojavljivao u javnosti u pogledu određenih istraga, a kada se desio slučaj u Hercegovačkoj ulici ministar kao da je nestao. Ja sam se obraćala Birou za komunikacije MUP-a RS, pisala sam mejlove, ti mejlovi se odnose na to da li je sprovedena unutrašnja kontrola u MUP-u RS povodom dešavanja u Hercegovačkoj, da li je postupljeno po primedbama zaštitnika građana, odgovoreno mi je na svaki treći mejl i rečeno mi je da ne daju komentare dok je tužilačka istraga u toku.

Sudija: Da li ste u tim mejlovima pominjali tužioca kao ministra unutrašnjih poslova?

Petrušić: Ne mogu da se setim da li jesam ili nisam.

Sudija: Da li ste kao novinar čitali Zakon o policiji RS?

Petrušić: Čitala sam, s tim da ukazujem da ja nisam pravnik i da sam se više oslanjala na izjave ljudi koji su mi bili sagovornici u tekstu.

Sudija: Da li vidite razliku kao novinar između funkcije ministra policije i direktora unutrašnjih?

Petrušić: Vidim razliku, ali moj tekst ukazuje na odgovornost u pogledu postupanja ministra policije, jer kako mi je objašnjeno, u njegovom nadzoru je unutrašnja kontrola. Ja ukazujem na to da kada se desila smrt dečaka u Loznici, ministar Lončar je istog trenutka smenio direktora bolnice i načelnika hirurgije, a nije čekao tužilačku istragu.

(Na pitanje suda da se izjasni u pogledu dela teksta koji glasi: I mada u njegovom izveštaju nije imenovano ko bi mogao da stoji iza nepostupanja policije, može se pretpostaviti da bi to mogao da bude neko veoma moćan iz izvršne vlasti, a da je teško takav posao obaviti bez znanja i pomoći ministra policije Nebojše Stefanovića, pa sud postavlja pitanje šta za tuženu znače termini znanje i pomoći ministra policije?)

Petrušić: Upravo iz prethodne rečenice to proizlazi - ja kao novinar to mogu pretpostaviti. Za mene je pomoć i to što ministar policije kada je saznao za dešavanja u Savamali nije došao tog dana i smenio sve one koji su odgovorni.

Advokat Stefanovića: Da li znate ko smenjuje načelnike, operativce i starešine?

Petrušić: Pretpostavljam da to radi direktor policije u uobičajenim situacijama, situacija Savamala nije uobičajena. Mi ne znamo ko je u njoj učestvovao dok ne bude gotova istraga, ne znamo da li je postojala odgovornost tog direktora policije ili ne, i bilo bi sasvim normalno da se u takvoj situaciji pojavi ministar policije i uradi sve što je u njegovoj moći da bi umirio građane, ponovo ponavljam na način kako je to radio ministar Lončar.

Advokat Stefanovića: Da li je mehanizam rukovođenja radom Ministarstva policije i Ministarstva zdravlja isti koji se odnosi na smenjivanje rukovodilaca?

Petrušić: Ne bih se izjašnjavala jer moj advokat smatra da je to nebitno pitanje.

Advokat Stefanovića: Da li imate saznanja da je tužilac u ranijim istragama iznosio određene činjenice iz istrage uz saglasnost javnog tužioca?

Petrušić: Saznanje kao sud nemam, ali imam logiku.

Advokat Stefanovića: Da li imate saznanja da li je postojala saglasnost nadležnog tužioca da ministar iznosi podatke iz istrage u pogledu dešavanja u Hercegovačkoj ulici?

Petrušić: Imam saznanja da se posle nekoliko dana tužilaštvo uključilo povodom tih dešavanja, tako da imamo nekoliko dana hoda do tog trenutka. Takođe imamo i izjavu premijera Vučića koji je izjavio da su rušili idioti i da je kriva gradska vlada. Da je postojala zabrana tužioca ne znam kako bi premijer mogao da daje izjave.

Advokat Stefanovića: Da li je premijer rekao da je to pretpostavka ili ne?

Advokat NIN-a: Postavljeno pitanje je bez uticaja na rešavanje ove pravne stvari.

*Sud donosi rešenje da se ne dozvoljava odgovor na postavljeno pitanje.)

Advokat Stefanovića: Da li tužena smatra da su događaji oko Savamale krivično delo?

Petrušić: Ja lično smatram da je to krivično delo.

Advokat Stefanovića: Da li znate ko utvrđuje da li je neki događaj krivično delo ili ne?

Petrušić: Utvrđuje sud, ali ja sam novinar i imam pravo da mislim da se neke stvari zataškavaju i imamo pravo da o tome govorimo.

Advokat Stefanovića: Da li vam je poznata pretpostavka nevinosti propisana Ustavom RS kao i odredbom člana 73 i 79 Zakona o javnom informisanju i medijima?

Petrušić: Da

Iskaz Milana Ćulibrka: Naslov za nas znači da ovaj slučaj neće biti završen sve dok ne budu pronađena lica koja su rušila objekte u Hercegovačkoj, mi smo tekst pisali i izašao je 16. juna 2016. godine i bez naslova da ne bi ponovo pokrenuli spor, mi bismo mogli taj tekst ponovo objaviti jer se u međuvremenu ništa nije desilo, a prošlo je sedam meseci. Taj naš strah se pokazao opravdanim i mislim da je uloga medija upravo da ukazuje na probleme koje treba rešavati da bismo kao društvo brže napredovali. Nije nama bio cilj nipodaštavanje nijednog pojedinca. Ministar Stefanović je bio personifikacija prvog čoveka policije i da je neko drugi bio na njegovom mestu, za nas bi i taj drugi bio glavni krivac sve dok se ne pronađu pravi krivci. To u noći rušenja je sigurno bilo krivično delo i dok se ne pronađu počinioci mislim da ne možemo da govorimo o punom kapacitetu pravne države a nama je stalo do pravne države i na tome insistiramo. Uz izveštaj zaštitnika građana koji smo koristili kao tekst i izjave ljudi za koje možemo da kažemo da su pravni eksperti poput bivšeg sudije Ustavnog suda Ivoševića koji je sagovornik u tekstu, takođe se govori da građani imaju pravo da budu ispravno i pravovremeno obaveštavani o svim pitanjima od javnog značaja a ovo je pitanje od izuzetnog javnog značaja jer smo sada svi u svojim domovima u strahu da nam se Savamala ne dogodi, a policija nije učinila ono zašta postoji i da nam se to ne dogodi. Zbog toga je ovakav naslov i ovako intoniran.

Sudija: Koju funkciju ste obavljali u NIN-u na dan 16. 06. 2016. godine?

Ćulibrk: Bio sam glavni urednik. Ja u tom trenutku nisam znao da sam u registru medija označen kao odgovorni urednik. Do janaura 2016. godine sam bio glavni i odgovorni urednik, od januara 2016. godine mi imamo razdvojene funkcije glavnog i odgovornog urednika. Zahvaljujući tužiocu i tužbi saznao sam da sam odgovorni urednik u tom trenutku, ali to nisam.

Advokat Stefanovića: Zakon predviđa da se svaka promena registruje u registru medija u roku od 15 dana od promene i podseća da je Zakonom o postupku registracije propisano načelo tačnosti i pretpostavke prema kome treća lica ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. U momentu podnošenja tužbe tuženi je saznao da je odgovorni urednik, što je danas i izjavio, ali mi ne možemo zbog toga trpeti štetne posledice. Mi poštujemo to što radi tuženi Milan Ćulibrk i prvotužena Sandra Petrušić i niko ne želi da ovom tužbom utiče na njihov rad. Tu je bilo više tekstova, kako je to objasnila prvotužena, i osim ovog jednog koji je predmet ove parnice svi su predstavljali kritiku rada ovde tužioca što je on spreman da trpi kao javna ličnost. Mi ovom tužbom upravo štitimo pravni interes i štitimo ustavno načelo da se niko ne može označiti učiniocem krivičnog dela dok ne postoji pravosnažna presuda krivičnog suda. Drugotuženi je objasnio naslov i njihovo shvatanje naslova, a mislim da je očigledno da ovakav naslov može proizvesti i drugačiju posledicu da se neko ovakvim naslovom etiketira kao učinilac krivičnog dela.

Ćulibrk: U tekstu koji je objavljen, ni u jednoj rečenici se ne pominje Stefanović kao neko ko je rušio objekte u Hercegovačkoj ulici. Mi insistiramo da se utvrdi ko je rušio objekte u Hercegovačkoj i tu je njegova odgovornost. Mi smo tražili nekoliko puta intervju sa ministrom Stefanovićem preko Biroa za komunikacije, ali nažalost vrlo često ne uspevamo.

Stefanović: Što se tiče rada policije u šta spada i unutrašnja kontrola, jedino, isključivo i samo sprovodi istrage po nalogu javnog tužioca. Od oktobra 2013. godine u našoj zemlji je tužilačka istraga koja isključuje bilo kojeg člana Vlade u tužilačkoj istrazi, tako da ministar ne može biti odgovoran za sporovođenje, nesprovođenje ili tok istrage.

Advokat NIN-a: Ono što smeta tužiocu i vređa njegovu čast i ugled je mišljenje koje može biti šokantno, bolno i vrlo neprijatno, ali to je cena toga da se bude ministar policije. Van ove sudnice tužilac je jedan od najmoćnijih ljudi u državi i mi to svi znamo. U ovoj sudnici on je samo jedan čovek koji se obratio za naknadu štete zbog poremećaja njegove unutrašnje ravnoteže izazvane informacijom da je prema mišljenju novina on odgovoran za neka dešavanja. Iznošenje mišljenja u Republici Srbiji je slobodno i opet uz dužno poštovanje jedan ministar policije mora da trpi kada novine kažu da misle da je on čovek koji je odgovoran za nešto što se dešava u državi i što izaziva pažnju javnosti i što se tiče svih nas, bilo to tačno ili ne. Zbog toga smatramo da je novina imala pravo da objavi informaciju zato što interes objavljivanja tog mišljenja preteže nad interesom časti i ugleda privatnog tužioca i zbog toga smatramo da tužbeni zahtev treba odbiti.

Stefanović: Ovde se ne radi o osporavanju mišljenja, niti iskazivanju stavova, već direktnog navođenja u tekstu da sam pomagao u činjenju krivičnog dela što predstavlja biće krivičnog dela, te da bi zbog toga trebalo da odgovaram. Sloboda mišljenja, sloboda kritike je poželjna, ali u svakoj zemlji je nedopustivo da vas označe kao izvršioca krivičnog dela pre presude krivičnog suda. Zbog svega ovog ne želim da utičem na rad novinara, što sam pokazao i kroz bezbrojne druge tekstove koji su bili kritički prema meni i da se nisam poslužio bilo kojim pravom da tužim novine, zato što je njihovo pravo da kritikuju rad. Kada vas označe kao izvršioca krivičnog dela vi trpite posledice i zbog toga sam se odlučio za ovu tužbu.