Mogu li cene da budu skupe

Evo sad jedne još nelogičnije i tragičnije ženske sudbine. Čitalac D. A. u nekim novinama je pročitao: „U Domu zdravlja u Šapcu jedan pacijent je ubio nožem medicinsku sestru, koja je nakon toga preminula.“ Dve uzastopne smrti iste osobe? Biće da ovo ipak nije leksička nego štamparska greška, to jest da je umesto „ubio“ trebalo da stoji „ubo“. Isti čitalac se žali kako je na lokalnoj televiziji reporterka na pijaci pitala domaćicu „Da li su cene skupe?“, na šta je ova odgovorila „Jesu, mnogo su skupe“. Ubrzo zatim je na internetu pročitao da su „poskupele cene osiguranja“, dok je jedan političar, govoreći o nekom ustupku koji je morao da učini, rekao da „cena nije bile preskupa“. Kombinacija imenice cena s pridevom skup nije sasvim isključena, sudeći po složenom pridevu skupocen. Ipak, budući da skup definišemo kao „koji ima visoku cenu, za koji treba mnogo novca“, ovakvi spojevi su u suštini pleonastični. Cene nisu skupe, skupo je ono što po tim cenama plaćamo. U knjizi intervjua koju je izdao „Blic“ Slobodan Kozarčić je našao rečenicu „Bio je to najključniji trenutak“. „Čak i ako je gramatički tačno“, komentariše on, „čini mi se da stilski nije dobro, jer je ključno nešto što je najvažnije.“ Slažem se. Pridev ključni zasnovan je na jednom od figurativnih značenja imenice ključ – „način za rešenje nekog problema, za postizanje nekog cilja“. Ključ ili otključava bravu, ili ne: ako nije onaj pravi, vrata ostaju zatvorena, a problem nerešen. Zato „najključniji“ ne zvuči dobro. Gramatike kažu da se mogu porediti samo opisni pridevi, a ne i odnosni i prisvojni, mada granice među njima nisu uvek jasne. Kao sinonimi za ključni u rečniku se navode „glavni“, „osnovan“, „presudan“. Prva dva svakako imaju stepene poređenja (glavniji, najglavniji, osnovniji, najosnovniji), za presudan je ta mogućnost vrlo sumnjiva, a za ključni pogotovu.