Nemoguća misija za budućeg krivca

Protekle sedmice, odlukom Vlade Srbije, „urgentno“ je, ali bez mnogo medijske buke, osnovan Savet za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda. Za predsednika je imenovan ministar bez portfelja, bivši direktor Pošte Srbije Milan Krkobabić, a najvažniji zadatak Saveta biće da „svojim aktivnostima, znanjem i radom učini da Srbija u prvih šest meseci 2017. ima najveću stopu rasta BDP-a u čitavom regionu i da bude u prve četiri države Evrope, kako je to ranije najavio premijer Aleksandar Vučić“. Ako je to zaista tako, pred Savetom je skoro nemoguća misija. MMF je, naime, pre tri meseca predvideo za ceo svet u 2017. rast od 3,4 odsto, tako da će Srbija nastaviti da relativno zaostaje, čak i ako poveća BDP za tri odsto. Uz to, MMF očekuje da će posle prošlogodišnjeg povećanja BDP-a za pet odsto, Rumunija i ove godine ostati lider regiona sa rastom od 3,8 odsto. Novoosnovani Savet, zbog „domaćeg zadatka“ da obezbedi brži privredni rast od komšija, posebno bi mogle da zabrinu procene MMF-a, po kojima će sve zemlje Zapadnog Balkana, koje još nisu u EU, imati brži rast - Albanija (3,7 odsto), Crna Gora (3,6 odsto), Makedonija (3,5 procenata), BiH (3,2 odsto), pa tek onda Srbija sa 2,8 odsto. Slaba je uteha što će isti ili gori od nas biti samo susedi koji su već u EU – Bugarska (2,8 odsto), Mađarska (2,4 odsto) i Hrvatska (2,1 procenat). Možda su te prognoze i naterale premijera da oformi Savet, koji će morati jednom nedeljno da ga izveštava o svim merama za povećanje BDP-a. Osim guvernera NBS Jorgovanke Tabaković, direktora Zavoda za statistiku Miladina Kovačevića i šefa kabineta premijera Ivice Kojića, ostali članovi Saveta su ministri: Milan Krkobabić, Zorana Mihajlović, Rasim LJajić, Branislav Nedimović, Aleksandar Antić, Ana Brnabić, Dušan Vujović, Goran Knežević, Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević. Šta Savet u ovakvom sastavu može uraditi da se ubrza privredni rast? Ako je iko od njih imao bilo kakvu ideju za povećanje BDP-a, zar nije mogao i do sada da je sprovede u delo kao član Vlade? I ko se to i zašto odrekao jednog od retkih ministara - doktora ekonomskih nauka Nebojše Stefanovića? Sličnih pokušaja bilo je i ranije, ali bez vidljivih efekata. Ivica Dačić je kao premijer osnovao Nacionalni savet za privredni oporavak, u kome su od 23 člana samo dva bila iz Vlade - Dačić i Mlađan Dinkić, ministri finansija i privrede. Bila je to baš „šarena“ ekipa, sastavljena od proverenih i uspešnih privrednika i bankara, poput Nikole Pavičića, Draginje Đurić i Dragoljuba Vukadinovića, ali i biznismena čije su imperije u međuvremenu propale, a trebalo je da pomognu brži privredni oporavak Srbije. Firme nekih članova tog Dačićevog saveta otišle su u stečaj (Beohemija Željka Žunića), druge slamku spasa traže u unapred pripremljenim planovima za reorganizaciju (Goran Perčević za Inter-komerc i Toplica Spasojević za ITM grupu), a u treću grupu spadaju kompanije čije je dugove država pretvorila u kapital i postala njihov većinski vlasnik – upravo to desilo se Simpu, čiji je direktor Dragan Tomić bio član Saveta za privredni oporavak. I Mirko Cvetković je imao svoj tim savetnika: Milojko Arsić, Boško Živković, Stojan Stamenković, Jurij Bajec i Dejan Šoškić dok nije postao guverner NBS. Problem je, međutim, bio što te savetnike niko ništa nije ni pitao, tako da su oni više služili kao „ikebana“, da se u javnosti stvori utisak kako se poštuje reč ekonomske struke. Zli jezici tvrde da se ni premijer Cvetković nije mnogo pitao, pa nisu mogli ni njegovi savetnici. Zato je možda i bolje da Savet čine ministri, a ne eksperti. Da se bar zna ko je kriv ako cilj ne bude ostvaren. Ako ništa drugo, krivica će ovoga puta uvek moći da se svali na direktora Zavoda za statistiku – da mu nije dobra računica i da Srbija zapravo raste brže nego što to konkretne brojke govore.