Pobuna predsednika Nove Srbije

Ne krijući da njegov bunt protiv Aleksandra Vučića nema veze sa moralom i idejom, već sa karijerom i foteljom, pošto ga je premijer više puta „preveslao“ za obećano mesto prvog čoveka preduzeća Koridori Srbije, Ilić je otišao u TV emisiju i isprozivao najmoćnijeg čoveka u državi i njegovu „slabu tačku“, brata Andreja. Nije se tu Ilić zaustavio, pa je čak sugerisao da je neko pokušao da ga ubije nameštajući incident sa automobilom, a na vrhuncu višednevne ofanzive je novinarima pokazao fotografiju, navodno iz 2002, na kojoj su u prijateljskoj pozi Zlatibor Lončar, tada hirurg Urgentnog centra, sadašnji ministar zdravlja, i Dušan Spasojević Šiptar, pokojni vođa „zemunskog klana“. Lončar je već više puta povezivan sa krvoločnim „zemuncima“, što u svedočenjima na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, što u istraživačkim tekstovima novinara KRIK-a, ali ovo je prvi put da je neko izneo u javnost njihovu zajedničku fotografiju - Zlatibor zagrlio Šiptara, a ispred njih skupoceni motor „harli dejvidson“. Koliko je tu i tehnički i politički mutnu sličicu Ilić držao kod sebe i da li bi je ikada javno pokazao da ga Vučić nije ostavio bez fotelje, nije ključno. Ključno je da postoji dokaz da je Lončar poznavao organizatora Đinđićevog ubistva i očito bio s njim u srdačnim odnosima. Nedovoljno za pravosudne posledice, sasvim dovoljno za političke. Ali u nekoj normalnijoj zemlji od Srbije.