Trampova nova normalnost

Ako je suditi po prvim potezima tek ustoličenog američkog predsednika Donalda Trampa, Sjedinjene Američke Države, ali i ostatak planete čekaju najmanje četiri godine neizvesnosti. Počinje era sa nizom geopolitičkih i ekonomskih postavki koje pretpostavljaju seriju nepredvidivih i opasnih zapleta. Sasvim je opravdano upitati se da li ti zapleti podrazumevaju i kataklizmičan kraj ili će Tramp u svetu uspostaviti „novu normalnost“. Pretpostavke da će nova administracija u Vašingtonu do tačke pucanja zaoštriti odnose s Kinom vrlo brzo su dobile potvrdu. Trampov kabinet, kako prenosi Rojters, saopštio je da će sprečiti Kinu da preuzme teritorije u međunarodnim vodama. „Mislim da će SAD osigurati zaštitu naših nacionalnih interesa. Ukoliko su ta ostrva zaista u međunarodnim vodama i nisu deo same Kine, onda je odgovor potvrdan. Mi ćemo sigurno braniti međunarodne teritorije od toga da ih preuzme neka zemlja“, rekao je portparol Bele kuće Šon Spajser. Istina, spor oko izgradnje veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru koje Kinezi koriste za male vojne baze traje godinama, ali kao da to Trampu nije bilo dovoljno pa je odmah nakon pobede na izborima razgovorom sa predsednicom Tajvana Caj Ing-ven naljutio Peking koji je to protumačio kao nagoveštaj promene američke politike prema ovom ostrvu sa kojim je Vašington prekinuo diplomatske odnose 1979. Usledio je i očekivani odgovor Kine, a ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je „suverenitet Kine nad ostrvima Južnog kineskog mora i susednim vodama nesporan, te da je Peking odlučan da brani svoja prava u Južnom kineskom moru“. Kako sada stoje stvari biće dobro ako to ostane jedini spor između Kine i Amerike. A da je ozbiljno mislio izgovarajući pred-izborna obećanja, Tramp je pokazao potpisujući ukaz kojim počinje povlačenje SAD iz trgovinskog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu (TPP) koji je potpisalo 12 država u cilju liberalizacije trgovine između SAD i zemalja na obodu Pacifika. Ovakav potez neminovno je izazvao reakciju svetskih berzi, koje je uzdrmao talas neizvesnosti. Ali, to nije jedina stvar koju je američki predsednik potpisao. Tramp je, takođe, parafirao i dekret kojim se zamrzava zapošljavanje u federalnoj vladi, ali i ograničava finansiranje stranih nevladinih organizacija koje podržavaju abortus. Izvesnih neprijatnosti Tramp je, međutim, imao sa svojim kandidatom za državnog sekretara Reksom Tilersonom, koji je jedva preživeo glasanje u Odboru za spoljne poslove Senata, jer je tesna većina (11:10) podržala izbor bivšeg direktora naftnog giganta Ekson mobajla. Ovakav razvoj događaja teško bi se mogao smatrati iznenađenjem s obzirom na to da Tilerson važi za čoveka bliskog ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Uprkos svemu, očekuje se da imenovanje Tilersona bude potvrđeno pred Senatom u kome republikanci imaju većinu. Rešetanje je, u međuvremenu, pred Senatom prošao Majk Pompeo, još „jedan od Trampovih bisera“, koji je postao novi direktor CIA, uprkos zabrinutosti nekih senatora da bi mogao da proširi nadzor ili dopusti korišćenje nekih tehnika ispitivanja koje se smatraju mučenjem. Pompeo je, inače, poznat kao jedan od najglasnijih protivnika nuklearnog sporazuma sa Iranom, ali i kao zagovornik izricanja smrtne kazne Edvardu Snoudenu zbog otkrivanja poverljivih podataka Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Apokaliptičnu viziju planete upotpunjuje inicijativa republikanskih zastupnika u Predstavničkom domu koji su predložili da SAD napuste Ujedinjene nacije. Dokument pod nazivom „Vraćanje američkog suvereniteta“ predlaže i napuštanje Svetske zdravstvene organizacije, s obrazloženjem da se novac američkih poreskih obveznika ne troši na organizacije koje ne promovišu američke interese. Iako ne treba očekivati da ova inicijativa dobije podršku, ne treba se nadati ni Trampovom detantu sa ostatkom sveta. Osim, možda sa Putinom.