Mali Buda otpravnik vozova

On je bivši spoljnopolitički savetnik predsednika Tomislava Nikolića. Lak na komplimentima premijeru Aleksandru Vučiću. Direktor je vladine Kancelarije za KiM i podpredsednik SNS-a. I kada uspe krišom da uđe na KiM, sporednim putevima ili kolima Hitne pomoći, izbegavajući brzi, ruski, u stvari srBski voz, koji od Beograda do Kosovske Mitrovice putuje 19 sati, ali ne stiže do cilja, Marko Đurić ume da postigne efekat. „Naš premijer je najveći džentlmen“, kaže kada nekako uspe da se „probije“ do Kosmeta. Baš taj voz je personifikacija „njegove“ politike, njime nas vozaju kako stignu iscrpljujućom, opasnom rutom, bez jasnog cilja. Mada, ta politika i nije njegova, ali se prihvatio tog posla. Zato ga neki i smatraju partijskim činovnikom, aparatčikom. I ne bi, ako ne mora, da odgovara. A kada mora ili kada baš hoće, govori mirom uspavanog Bude. Nešto kao Vojislav Koštunica kad je umoran. Mali Buda. Kao neko ko ne ume da eksplodira, ko ne reaguje spontano i na prvi poriv, drugim rečima ne reaguje iskreno čak i na najveću provokaciju. On stvarno ume da vlada sobom. I teško ga je izbaciti van kontrole. Ne pokazuje strast u kojoj bi se nazirala trunka iskrenosti njegovih motiva. Ili odgovor na pitanje kako je i zašto prošao put od otporaša do člana GO SNS-a. Finih manira, poslušnog stava. U stvarno kritičnim momentima odsutan je, i fizički čak. Kao kada je on van voza, a srpski putnici u vozu, taoci ludila jedne politike, sa kojom on kao da nema nikakve veze, pijunčić opasne promocije tuđeg interesa. On je i dalje smiren, ne frustrira ga ništa, ne priznaje da je voz moguće smrti njegova ideja. Odgovoran je kao direktor Kancelarije za Kim za mnogo toga. Ali ne preuzima odgovornost ni za šta. Čak ni kada su srpsko-albanski odnosi na rizičnoj crvenoj liniji. Inače, van politike, kažu da je zaista čovek pristojnih manira, kao pravi potomak Nikole Pašića, njegov deda - otac njegove majke - Najdan Pašić bio je poznati srpski i jugoslovenski profesor, jedan od osnivača Fakulteta političkih nauka i nedeljnika NIN. On je čovek koji u jednom ujedinjuje Editu Tahiri ili njenu zdušnu protivnicu Sandu Rašković Ivić, u dijagnozi da je „u ludilu od nervoze što Vlada Kosova širi svoj suverenitet i na severu Kosova“. Ne može se pohvaliti potezima uspešnog pregovarača, politikom koja donosi balans i smirenje na rizičnoj teritoriji i nadu Srbima u južnoj srpskoj pokrajini da je njihova sudbina u pravim rukama. On lako obeća predsedniku da će s njim provesti Badnji dan na KiM, ali Nikolić dobije demarš kosovske vlade. Spreman je da kaže da vlasti u Prištini nizom agresivnih postupaka žele da isprovociraju sukob na Kosovu i tu ne vidi ni najmanju sopstvenu odgovornost. Ma koliko ima istine da kosovske vlasti ne deluju samostalno, već uz prećutnu saglasnost velikih sila, ima istine i u tome da je i Đurić karta iz tuđeg špila, Vučića ili Nikolića. Po potrebi. I pritom je imun na dodatni oprez od mogućih posledica te tuđe politike. Isključiv je kada govori o nekorektnim potezima Prištine, preuzimanju Trepče, zabrani ulaska predsedniku Nikoliću, zaključavanju pravoslavne crkve u Prištini, zabrani isporuke udžbenika na srpskom jeziku, zabrani ulaska voza... U toj kulminaciji napora da se isprovocira sukob ne vidi svoju grešku. Folira ili... Ne vidi da nekorektnim potezima Prištine u stvari samo dokumentuje neuspehe politike koju predstavlja. Zvuči nepravedno? A o čemu on odlučuje? Pita li ga iko za bilo šta? Neautentični „autoritet“, koji po diktatu, ipak, ume da podigne ton, uglavnom kada su predsednički kandidati u pitanju. Tada, kažu, gubi živce. NJegov je izbor i da „njegova“ politika ima negativni saldo. Da bi taj minus pretvorio u plus, trebalo bi da stremi cilju, a pošto se radi o Kosovu, bilo bi bolje da to čini bez provokacija, kao da hoda po minskom polju. Ako bi predsednik Srbije da provede Banji dan na KiM, uspeh Đurićeve politike bio bi da mu to i omogući. A neuspeh je ako i Nikoliću bude zabranjen ulazak na Kosovo. Ako Đuriću nije jasno, neko mora da mu kaže kako su se za Božić zbog toga osećali Srbi sa Kosova. Bezbedno? Sigurno? Poniženo? A iz Prištine su mu poručili da „nedavna ponašanja i izjave visokih dužnosnika Srbije (čitaj Đurića) nisu u duhu saradnje, dijaloga i izgradnje mostova između dva naroda i protiv su interesa Srba koji žive na Kosovu”. Laž, sad već bi da vikne Đurić. Kao što je i danima lagao svaki put kada bi ga novinari pitali da li Miša Vacić iz Pokreta 1389 radi kao savetnik u njegovoj kancelariji. Isti Vacić koji je delio vizitkarte u „rusko-srBskom“ vozu kao savetnik u Kancelariji za KiM. „Sve vreme dajem odgovor na to pitanje i sve vreme slušam samo laži i o sebi i o Miši Vaciću. Miša Vacić nije moj savetnik.“ Tako je Đurić pričao danima. Kako li je onda mogao 24. januara da Vaciću uruči – otkaz? Malo ranije, u prištinskim medijima pojavila se informacija da je Vučić smenio Đurića. Premijer je to demantovao, tako da će Đurić moći i dalje da se obračunava sa Tahirijevom, za koju je tvrdio da se kao državljanka Srbije prošvercovala u staroj „dačiji“ u severni deo Mitrovice. U nesuvisloj debati, od čijih posledica puca kičma ono malo preostalih Srba, Tahirijeva je uzvratila da zvaničnici Srbije moraju da traže dozvole za ulazak na KiM ili se „švercuju“ kolima Hitne pomoći. Ali, za „uspavanog“ Đurića, impresioniranog Putinom, protestne note Prištine su „muzika za uši“. Sam to kaže. Zato, možda, ne čuje kada ga Srbi sa KiM optužuju da obmanjuje javnost - dok Đurić tvrdi da je otvorio pumpu NIS-a, njima na računima za kupljeno gorivo stoji logo privatne firme Sekos iz Kosovske Mitrovice, čiji je vlasnik blizak SNS-u. I kada bi ti ljudi rado čuli ko u ovom slučaju bezočno laže, Mali Buda odgovara da se kreće po severu KiM „kao kosovski premijer Isa Mustafa, alternativnim putnim pravcem“. I tako, iako to nema baš mnogo veze sa KiM, ali naslednicima Nikole Pašića, među koje i on spada, vraćena je imovina - zgrada u Beogradu od oko 1.130 kvadratnih metara.