Pod oreolom superstara

Celu mapu poseduje desetak muzeja u svetu, dok su ostale uglavnom razbijene i prodate kao grupe ili pojedinačni otisci. Cena pojedinačne grafike iz originalne mape kreće se između 800 i 2.800 evra, a vrednost cele kolekcije je danas između 300.000 i 500.000 evra. Naša publika može da vidi deo mape štampane 1992. godine kao deo posebnog programa Manhajmskog muzeja i familije Pikaso. Reč je o programima kontrolisane komercijale, koje radi zarade sprovode vlasnici grafičkih ploča, muzeji ili galerije. To znači da njihova vrednost nikako ne dostiže vrednost originalnih otisaka, što objašnjava zbog čega mogu da budu predstavljeni u neadekvatnom prostoru koji nema regulisano grejanje i druge neophodne mikroklimatske uslove za izlaganje, kao što je Kuća legata, gde je izložba otvorena prošle nedelje. Spektakularizacijom događaja, publici je zamagljen finansijski aspekt, koji postavku definiše kao poslovni poduhvat privatnog kapitala u saradnji sa domaćom institucijom, čiji je cilj finansijska dobit. Slična je saradnja bila sa slovenačkom galerijom Kos na izložbi Čudesni svetovi Salvadora Dalija, koju je videlo 27.500 ljudi, dok je cena ulaznice bila 400 dinara. Mesečno iznajmljivanje prostora Kuće legata je 100.000 dinara. Čak i sa pretpostavkom da su svi platili pola karte, dolazimo do svote od oko 50.000 evra po današnjem kursu. Takva računica očekuje se i za izložbu Pikasovih dela, jer se igra i na kartu afiniteta domaće publike željne velikih imena. Recepcija Pikasove umetnosti u našoj zemlji nikada nije dovođena u pitanje, posebno u vreme socijalističke Jugoslavije, imajući u vidu umetnikov antifašistički stav i oreol superstara zapadne umetnosti.