Srbija traži utehu

„Srbija ima na raspolaganju 200 miliona evra godišnje od EU, ali to nije novac koji ima pravo automatski da koristi. Osim toga, odugovlačenje ka EU rađa bunt, okretanje ka nekom prijatelju. Usled nedostatka vidljivih koristi od te EU, automatski tražimo nekog novog prijatelja, novu utehu, izlaz iz tog sve lošijeg stanja“, kaže za NIN Sena Marić, viša istraživačica Centra za evropske politike. Osim vizne liberalizacije, odobrene 2009. ona ne vidi opipljive dobiti od EU. „A 2009. je bila davno i od tada imamo utisak da nas EU stalno ucenjuje i da je ta politika zaslužna što stagniramo ili nazadujemo“, navodi ona. Zasluge za nezainteresovanost za evrointegracije direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović pripisuje političkoj eliti, neretkim kritikama EU kao nevoljnog moderatora u regionalnim nesporazumima, ali i prilivu isključivo loših vesti iz EU nakon bregzita, terorističkih napada i nejedinstva povodom migrantske krize. Od 2015. povećava se broj protivnika članstvu u EU za skoro 10 odsto, a ne smanjuje i udeo neopredeljenih. Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 47 odsto građana glasalo bi za, 29 odsto protiv, 15 odsto ne bi glasalo, a devet odsto ne zna šta bi odgovorilo. Ovo je rezultat istraživanja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je u decembru sprovela Kancelarija za evropske integracije.