Lažni savetnici i prav(n)a država

Ponekad zaista ne mogu da se otmem utisku da vlast veruje da može napraviti magarca od svakog, kao da smo svi uključili televizore i isključili mozak. U početku sam mislio da su kolege iz NJuz.neta uspele da podvale vest da je prošle sedmice Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu stigla krivična prijava protiv Miše Vacića i to, čuj, zbog - lažnog predstavljanja!? Neko je, dakle, Vacića prijavio zato što se predstavljao kao savetnik Marka Đurića, direktora Kancelarije za KiM! Ma jok, bio je moj savetnik! Sa mnom je, a ne sa Đurićem, krenuo u prvu vožnju oslikanim vozom, svaki dan je dolazio u redakciju NIN-a, a ne u Palatu Srbija, u kancelariju 330, u kojoj je primao i novinare. „Tužilaštvo će ispitati navode krivične prijave i odlučiti o daljem postupanju“, potvrdio je portparol Tužilaštva, kome mesecima nije padalo na pamet da proveri da li se Vacić lažno predstavljao dok je novinarima delio vizitkarte na kojima je pisalo da je savetnik direktora Kancelarije za KiM. Ali, zato je ekspresno pokrenulo postupak čim je sumnjivo lice - otpušteno iz državne službe. Samo, šta bi bilo da nije otpušten? Da li bi ikada tog postupka bilo? A u tome je suština problema. Nema pravne države u zemlji u kojoj pravosudni organi ne preduzimaju ništa sve dok ne dobiju mig iz vrha izvršne vlasti. Nevolja je, dakle, što je Tužilaštvu Vacić postao sumnjiv tek posle otkaza. Do tada nije bio. A ni otkaz ne bi dobio da neko nije shvatio da njegove blamaže štete SNS-u. Lako je sada suditi Vaciću. Kao, uostalom, i bivšim ministrima, državnim sekretarima, direktorima javnih preduzeća, ma svim bivšim... NJima svi rado sude. A šta je sa sadašnjim vlastodršcima? Hoćemo li ikada, ne samo za mandata ove, već i neke buduće vlade, dočekati da se ijedna afera, u koju su umešani aktuelni političari na vlasti, dotera do kraja, do pravosnažne presude? Ili ćemo morati da sačekamo da i sadašnji postanu bivši da bi se Tužilaštvo zainteresovalo za njihove slučajeve? Nije, doduše, drugačije bilo ni pre 2012, a ne verujem ni da će se u dogledno vreme nešto bitno promeniti. Opet, voleo bih da znam da li iko iz SNS-a veruje da Đurić nije zaposlio Vacića, iako je to negirao sve dok neoborivim dokazima nije sateran u ćorsokak. Ima li tu bar moralne odgovornosti, ako se od srpskih političara još iko seća šta je to? No, čak ni takvi političari nisu ključni problem, već način na koji funkcioniše pravna država u Srbiji. Sve dok je Vacić radio za „državu“, Tužilaštvu nije padalo na pamet da ispita i drugu, skoro pet godina staru krivičnu prijavu, zbog sumnje da je još 5. marta 2012. sa istomišljenicima iz pokreta 1389, koristeći motke, premlatio nekoliko pripadnika Dveri. „Vacić je bio pod istragom, jer nadležni nisu dugo mogli da ga lociraju, pa je istraga koja se vodi protiv njega zbog nasilničkog ponašanja išla sporije“, rečeno je Novostima u Tužilaštvu. Da nije tužno, bilo bi smešno. Ama, kako je Đurić mogao da ga locira - jer, da nije mogao da ga locira, kako bi ga zaposlio - a Tužilaštvo nije? Pa što nisu pitali Marka gde mu je Miša? Ili su, analizom njegovih izjava, zaključili da Đuriću baš i ne može da se veruje na reč? Ova pravna farsa može postati zanimljiva samo ako Tužilaštvo u sudskom postupku suoči Vacića kao zaposlenog i Đurića kao njegovog poslodavca. I baš me interesuje kakva će presuda biti ako se ustanovi da se Vacić lažno predstavljao, a da je i Đurić lagao? E, u takvoj pravnoj državi, 15. februara proslavićemo 182 godine od usvajanja Sretenjskog ustava, za koji neki srpski istoričari tvrde da nikome nije bio po volji - ni knezu Milošu Obrenoviću, ni Turcima, ni Austrijancima, ni Rusima. Ni važeći Ustav Srbije mnogima nije po volji. Ni u zemlji, ni u Briselu i Vašingtonu, s tim što se njima posebno ne sviđa preambula. Mnogi radnici, koji ceo mesec rade za minimalac, ne mogu da veruju da je još Ustavom iz 1835. u Srbiji ukinut feudalizam. Pitaju se kako bi im tek bilo da feudalizam nije ukinut? Za kraj i jedna dobra vest. U prvom članu Ustava više ne piše da je za status srpske države neophodna saglasnost turskog sultana Mahmuda Drugog i ruskog imperatora Nikolaja Prvog. Pa zar to nije napredak? Mada bi neki neupućeni stranci, koji ne znaju srpski, zbog naslovnih strana nekih tabloida mogli da pomisle da je Vladimir Putin - predsednik Srbije a ne Rusije.