Да је мало више уверена да ће, захваљујући интензивној контроли над медијским и другим ресурсима, заиста успети да догура свог кандидата до победе у првом кругу председничких избора, напредњачка власт би могла, у познатом циничном стилу, лепо да се забавља, третирајући као кључне опоненте оне разне „лажне“ председничке претенденте и авантуристе који су, као и обично, најавили учешће у изборној трци.