Jazavac pred sudom

Baš taj „spomenik našeg propadanja“, kako je jesenas Kuršumlijsku banju nazvao premijer Aleksandar Vučić, prilikom posete ovom kraju Srbije, zajedno sa Zlatar banjom, našao se u epicentru sukoba države i državnog Dunav osiguranja. NIN-ova saznanja iz izvora bliskih Vladi Srbije da je decembra 2016. ova osiguravajuća kuća tužila državu, jer nije mogla da naplati 1,34 milijarde dinara potraživanja od propalih društvenih preduzeća, potvrdili su i u Ministarstvu finansija. U kakvoj je to vezi sa banjama, NIN je prvi pisao još februara 2012. kada je jedna druga vlada, Mirka Cvetkovića, donela Zaključak da se upravo Kuršumlijska i Zlatar banja prepuste Dunav osiguranju u zamenu za tih 1,34 milijarde dinara, koje su preduzeća u restrukturiranju dugovala toj osiguravajućoj kući, a država preuzela na sebe da taj problem reši. Zbog nemogućnosti da im plati dug preduzeća, Vlada je decembra 2011. odlučila da, kršeći Zakon o javnoj svojini i Zakon o privatizaciji, jednim zaključkom Dunav osiguranju prepusti vlasništvo nad dvema banjama. Uz sve to, banje su u tom trenutku bile poprište sudskog spora države i PIO fonda, jer je Fond tužio državu da bi u svoje vlasništvo povratio imovinu građenu novcem od penzijskih doprinosa. Zbog toga je bio u zastoju i proces privatizacije te dve banje, a kako su tada procenjivali dobro upućeni analitičari, ovim nelegalnim Zaključkom pretilo je da Vlada državu ošteti za oko 10 miliona evra, jer je toliko vrednu imovinu zamenila za potraživanja čija se vrednost tada procenjivala na oko 3,5 miliona evra. Dunav osiguranje je u bilansima imalo ogromna nenaplativa potraživanja i sami su odgovarali za loše poslovne odluke, pa i one da osiguravaju propala društvena preduzeća, od kojih nisu mogli da se naplate. Dok iz Dunav osiguranja nisu želeli da odgovore na naša pitanja, u Ministarstvu finansija su za NIN potvrdili da je Dunav osiguranje tužilo državu za iznos od 1,34 milijarde dinara, ali da je ta tužba u međuvremenu povučena, pošto su Vlada i ova osiguravajuća kompanija pronašli „prihvatljivo rešenje“. Nismo saznali o kakvom se rešenju radi, ali kako je navedeno u njihovom odgovoru, obaveza države da plati 1,34 milijarde dinara nastala je upravo iz razloga o kojima je NIN već pisao. „Vlada je zaključkom iz 2011. preuzela od Dunava nenaplativa potraživanja te firme od čitavog niza preduzeća u restrukturiranju. Pomenutim zaključkom je predviđeno da će Srbija Dunav osiguranju, zauzvrat, preneti vlasništvo nad određenom imovinom u dva banjska lečilišta. Kako se ubrzo pokazalo da tako nešto nije moguće, a Dunav nije identifikovao alternativni predlog za kompenzaciju koji je bio prihvatljiv za državu, oni su početkom decembra 2016. podneli tužbu protiv države, da bi bilo sprečeno nastupanje zastarelosti tih potraživanja“, stoji u odgovoru Ministarstva finansija. NIN-ovi izvori svedoče da je tužba Dunav osiguranja protiv države prilično razljutila premijera Aleksandra Vučića koji je smatrao da državna kompanija koju čeka privatizacija, a pritom je i zbog loših poslovnih rezultata dokapitalizovana 2014. godine upravo novcem poreskih obveznika, nije smela da se drzne da tuži državu. Prema nezvaničnim saznanjima, Vučić je oštro kritikovao sadašnjeg direktora Dunav osiguranja Mirka Petrovića, pa nije nikakvo čudo što je problem za koji se rešenje traži pet godina, sada razrešen za dva meseca, a tužba povučena. Ako je uopšte i razrešen, jer NIN nije saznao kako su se Dunav i država nagodili. Ni u PIO fondu nismo dobili odgovor na pitanje šta se u međuvremenu desilo sa sudskim sporovima koje su vodili kako bi povratili vlasništvo nad Kuršumlijskom i Zlatar banjom, pogotovo što je sam premijer baš prilikom posete ovom kraju rekao da je namera države da „reši imovinsko-pravne odnose“, drugim rečima da od PIO fonda kojem redovno transferiše novac za penzije preuzme kontrolu nad banjama, kako bi one mogle biti revitalizovane i privatizovane. I dok PIO fond ćuti na pitanja NIN-a, u Ministarstvu privrede kažu da je Specijalna bolica Zlatar, odlukom Vrhovnog kasacionog suda, vlasništvo PIO fonda, dok je pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Kuršumliji Fond PIO stekao pravo svojine na 21 od ukupno 25 objekata koje je koristila Specijalna bolnica Žubor, u Kuršumlijskoj banji. Samo četiri preostala objekta u svojini su Republike Srbije. U Ministarstvu kažu da su upravo ove sudske odluke i bile razlog zbog koga pomenute banje, odnosno bolnice Žubor i Zlatar, i nisu mogle postati vlasništvo Dunav osiguranja, kako je to bilo predviđeno zaključkom vlade Mirka Cvetkovića. Ovu, očigledno, političku, a ne ekonomsku odluku, donetu Zaključkom Vlade iz 2011. Dunav osiguranje je oberučke prihvatilo, pa je tadašnja direktorka Dunav osiguranja Mila Jezdimirović o tome obavestila i akcionare na sednici Skupštine akcionara aprila 2012. U zapisniku sa te sednice, koji se može naći na sajtu Beogradske berze, piše da je tadašnja direktorka obavestila akcionare da je sa „Vladom postignut dogovor kojim je Vlada odobrila zamenu kompanijskih potraživanja u kapital dva rehabilitaciona centra - Zlatar i Kuršumlijske banje i u toku je proces realizacije Zaključka Vlade“. Osim što Zaključak nikada nije objavljen u Službenom glasniku, iako je u vladinoj kancelariji za saradnju sa medijima NIN-u tada bilo potvrđeno da je on zaista usvojen, on nikada nije ni realizovan. Dunav nije postao većinski ili jedini vlasnik banja, pošto je Zaključak predviđao da će se njihov udeo odrediti srazmerno vrednosti potraživanja od 1,3 milijarde dinara, pa se novo rukovodstvo izgleda našlo između kivnih akcionara, koji su ostali i bez banja i bez para, i države koja nije postupila u skladu sa dogovorom iz 2011. U Ministarstvu finansija potvrdili su i naša saznanja da su postojale ozbiljne pretnje da ta potraživanja zastare, odnosno da i definitivno Dunav ostane bez mogućnosti da naplati 1,3 milijarde dinara, što bi nanovo potopilo njegove bilanse. I to baš u trenutku kada država planira privatizaciju, a angažovani konsultant češlja dokumenta o poslovanju ove osiguravajuće kuće. Dunav osiguranje je, inače, akcionarsko društvo, sa 51,85 odsto društvenog kapitala koji nije iskazan u akcijama i 48,15 odsto kapitala iskazanog u akcijama, pri čemu je država vlasnik 94 odsto tog akcijskog kapitala. Osim matičnog preduzeća, ova kompanija ima i nekoliko zavisnih društava, poput firmi Dunav RE, Dunav društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, Dunav turist, Dunav osiguranje Banja Luka, Dunav auto Banja Luka i Dunav Stockbrocker. Prema podacima iz Agencije za privredne registre, Dunav osiguranje je 2015. ostvarilo dobit od 1,1 milijarde dinara, a godinu dana ranije gubitak od čak tri milijarde. Zanimljivo je da konsolidovani finansijski bilansi pokazuju da su te 2014, kada je ostvaren toliki gubitak, rashodi uprave Dunav osiguranja - troškovi plata, održavanja, materijala, reklama, sponzorstava i reprezentacija - bili 2,6 milijardi, skoro koliko i gubitak. Država je, zbog ovog negativnog rezultata krajem 2014. morala da odvoji 4,8 milijardi dinara za dokapitalizaciju i zahvaljujući tome Dunav je već u 2015. ostvario dobit, a iskazao je pozitivan rezultat i u prvoj polovini 2016. Iako se spekuliše da je premijer bio ljut na rukovodstvo Dunav osiguranja zbog podnete tužbe, činjenica je da je ova kompanija dokapitalizovana novcem poreskih obveznika, koji gotovo da i nemaju mogućnost da utiču na odluke države i njenih preduzeća. Ni kada su u direktnoj suprotnosti sa važećim zakonima, ni kada se radi o lošim poslovnim odlukama koje državna preduzeća, daleko od očiju javnosti, donose godinama. Ovu su, po svoj prilici, na površinu „isterale“ dijagnostička analiza i pretnja zastarevanjem, zbog koje je i Dunav bio primoran, iako nevoljno, da tuži državu. U protivnom bi se sve, vrlo verovatno, završilo ponovnim iskazivanjem neto gubitka, koji bi onda naterao državu da još jednom Dunav spasava i dokapitalizuje. Toliko puta viđen scenario kada su u pitanju država, njene banke i preduzeća. Uostalom, ako je mogla mimo zakonskih propisa, i usred sudskih sporova oko vlasništva, vlada Mirka Cvetkovića da poklanja Dunav osiguranju banje, zašto bi se sada iko iznenadio što vlada Aleksandra Vučića najavljuje privatizaciju i revitalizaciju banja, iako one nisu vlasništvo države, već Fonda PIO. Privatizacija Dunav osiguranja Češljanje pre prodaje Informacija koja se pojavila u medijima nije točna, nismo razmatrali mogućnost kupovine Dunav osiguranja, kažu za NIN predstavnici hrvatske osiguravajuće kuće Adris grupa, vlasnici tamošnjeg Kroacija osiguranja. Međutim, izuzev demanta navoda da su oni jedan od zainteresovanih, pa i najverovatniji kupac Dunav osiguranja, čija privatizacija se uveliko priprema, u Adris grupi nisu želeli da odgovore da li uopšte planiraju da svoje poslovanje šire na tržište Srbije, kupovinom Dunava ili na neki drugi način, kao ni na pitanje zbog čega je srpsko tržište interesantno kompaniji koja namerava da postane regionalni lider u oblasti osiguranja. Privatizacija Dunav osiguranja, najveće državne osiguravajuće kuće u Srbiji, o čijim ne baš sjajnim poslovnim rezultatima i uprkos privilegovanom položaju na tržištu osiguranja mediji redovno pišu, najavljuje se godinama. Ipak, u pres službi Ministarstva finansija kažu da je „sa MMF-om dogovoreno da se najpre uradi nezavisna dijagnostička studija poslovanja Dunava sa ciljem utvrđivanja finansijske pozicije i rezultata poslovanja. Studija je završena, u toku je analiza i tek nakon sprovedenih dodatnih zadataka od strane angažovanog konsultanta, koji bi trebalo da budu završeni u prvom kvartalu ove godine, dobićemo potpunu sliku o Dunav osiguranju“. U resornom ministarstvu ne odgovaraju na pitanje ko je angažovan da uradi dijagnostičku analizu, ali zato kažu da će tek nakon što se taj posao završi moći da otpočne proces privatizacije Dunav osiguranja. „Potrebno je najmanje od 12 do 18 meseci za okončanje postupka privatizacije. Proces je i vremenski zahtevan i formalan - od javnog poziva za izbor privatizacionog savetnika do poziva za dostavljanje obavezujućih ponuda za kupovinu“, kažu u Ministarstvu finansija uz dodatak da je odluka o početku privatizacije Dunav osiguranja u isključivoj nadležnosti Vlade. Spekulisalo se, inače, i da će Vlada budućem kupcu tražiti oko 110 miliona evra za kapital u Dunav osiguranju, dok su stručnjaci procenjivali da se za ovu kompaniju ne može dobiti više od 60 miliona evra. U Ministarstvu finansija nisu, međutim, želeli da odgovore da li je tačno da će država za Dunav tražiti 110 miliona evra.