Vlast u rukama Albanaca

Prošlo je više od dva meseca otkako su održani vanredni parlamentarni izbori u Makedoniji, ali vlada još uvek nije sastavljena, niti je izvesno kada će i da li će kabinet uopšte biti sklopljen. Skoplje je tako posle još jednih, jedva ugovorenih izbora od kojih se očekivao nekakav rasplet, ostalo zaglavljeno u postizbornim kalkulacijama i pregovorima kojima nema kraja. Zato je u posetu došao Johanes Han, evropski komesar za proširenje, da malo pogura stvari i ubrza te pregovore. Ali posle razgovora sa makedonskim političkim liderima, od njega se moglo čuti samo ono što se znalo i pre – nova vlada neće biti uskoro formirana, liderima treba još vremena, zemlja se suočava sa mnogim izazovima. „Nemam konkretan predlog“, izjavio je Han i otišao, ostavljajući za sobom makedonske lidere da se i dalje nadigravaju. Ali Ahmeti, lider DUI (Demokratska unija za integraciju) ključni igrač ovih izbora, posle susreta sa komesarom takođe nije imao mnogo toga da kaže. On je izjavio tek da je sa VMRO-DPMNE razgovarao o koalicionom sporazumu, a da sa SDSM (Socijaldemokratski savez Makedonije) još uvek pregovara. Sve je, dakle, na čekanju i sve je moguće. Decembarski pobednik, koalicija VMRO-DPMNE, osvojila je tek dva mandata više od opozicione SDSM. U nekim drugačijim okolnostima to bi bilo sasvim dovoljno da se, po uobičajenoj makedonskoj praksi, sastavi vlada sa vodećom albanskom partijom DUI, koja donosi deset mandata. Ali sada nije tako. Niti je Ahmeti isti onaj partner koji je do sada podržavao vladu Nikole Gruevskog, niti je Đorđe Ivanov onaj predsednik koji je davao mandat za sastav vlade pobedniku, uz obavezu da ukoliko on u tome ne uspe mandat ponudi nekom drugom. Ahmeti je iz nekog razloga rešio da kao uslov postavi zajedničku platformu albanskih partija, koja zahteva ozbiljnu promenu u statusu albanske manjine i pogađa tačno one tačke koje bi Gruevskog potpuno srušile u njegovom glasačkom telu. Takvi uslovi su, dakle, za vladajuću koaliciju nemogući, bez Ahmetija nema vlade, na scenu bi trebalo da stupi Zoran Zaev, lider socijaldemokrata. Ivanov je, međutim, rešio da i on postavi uslove - da bi dobio mandat Zaev mora da dokaže da je već obezbedio sastav vlade i da ima većinu u Sobranju, uz to mora da poštuje dve ključne stvari - zaštitu državnih interesa Makedonije, dodajući i jednu novinu jer takvi uslovi traže i sistemsku reformu koja će omogućiti nacionalnu bezbednost. Kako je to nešto sasvim novo i kako takvi uslovi nisu bili postavljeni Gruevskom, SDSM optužuje predsednika da menja pravila usred utakmice i da, pošto je propao dogovor sa VMRO-DPMNE, pokušava da osujeti njihove pregovore sa Ahmetijem. A DUI zapravo još nije doneo odluku, uprkos svim dosadašnjim susretima i dogovorima. Najpre je izgledalo da je sve već završeno sa starim partnerom Gruevskim, da bi ga Ahmeti iznenada i to u trenutku kada je već isticao rok za formiranje vlade obavestio da dogovor više ne važi. Na dnevni red su onda došle druge opcije. I dok se sve pretumbavalo u postizbornoj Makedoniji, od grupe američkih kongresmena stigao je zahtev Stejt departmentu da se DŽes Bejli, američki ambasador u Skoplju, razreši dužnosti jer se meša u unutrašnju politiku zemlje, zauzima strane u pregovorima oko formiranja koalicije za novu vladu i radi u korist određenih partija. Iz Stejt departmenta je, međutim, stigao odgovor da Bejli ima podršku administracije u Vašingtonu, i da politika prema Skoplju ostaje nepromenjena. Za makedonske lidere trenutak je da se preporuče novoj administraciji. Ali te promene očigledno ne idu tako brzo, Makedonija nije na listi prioriteta i tek treba sačekati šta će na makedonski haos i politiku prethodne administracije reći nameštenici Donalda Trampa. Dok se to ne dogodi Bejli ostaje adresa sa koje stižu najvažnije poruke. Tako se i dogodilo da Ahmeti, posle razgovora sa njim, iznenada shvati da je prerano za odluku, odustane od dogovora sa Gruevskim i reši da razmotri i ponude Zaeva. Ali to nisu tako jednostavne odluke, dogovor sa Gruevskim uključuje mnoge druge stavke koje se ne odnose samo na izborne računice, glasove i ministarska mesta, već i izvesne poslovne aranžmane, dogovore o kojima ne ostaje trag, dobre ponude i sve ono što obično izrode dugogodišnje koalicije u tako nestabilnim okolnostima kakve muče Makedoniju već prilično dugo. Zato Ahmeti ne može baš lako da prelomi i raskine veze sa svojim dugogodišnjim partnerima, čak ni kada to od njega zahteva Vašington. Sa druge strane je Zaev koji, pak, ima zdušnu podršku Zapada. On obećava formiranje vlade koja će doneti reforme „koje očekuju građani kao i Evropska unija“. On na svojoj strani ima i Bejlija, a i albanskog premijera Edija Ramu, koji je nezaobilazan u makedonskim političkim pregovorima. Ahmeti se, naravno, sastao i sa njim. I sada treba prelomiti. Ahmetijevi partijski drugovi i sami su se međusobno podelili oko toga šta je bolje za poziciju partije koja je sa priličnim brojem izgubljenih glasova na ovim izborima i osvojenih tek 10 mandata, umesto prethodnih 19, sebe već smatrala gubitnikom, a iznenada postala najvažniji sagovornik u ambasadama. Osim toga, početkom maja trebalo bi da se održe lokalni izbori, a to je u novom odnosu snaga među albanskim partijama i Zaevom, koji je čak uspeo da uzme neke albanske glasove, od velikog značaja za DUI. Ukoliko bi na te izbore izašli kao koalicioni partner Gruevskog, koji sigurno ne može da prihvati zahteve zajedničke albanske platforme, mogli bi da izgube još više glasova. Ukoliko bi prihvatili Zaeva, to ruši formalni dogovor koji traje već deceniju da najjača albanska partija ulazi u vladu sa najjačom makedonskom, što problem čini većim jer je taj partner čitavih deset godina bio Gruevski. A te veze se iz mnogih javnih i tajnih razloga teško kidaju. A da stvari stoje ozbiljno, nema nikakve sumnje. Borba se ne vodi oko glasova, vlade, moći, borba se vodi oko budućnosti zemlje. Ukoliko bi Zaev izašao kao pobednik, onda na dnevni red dolazi sve što boli glasače Gruevskog - ime koje osporava Grčka, prava koja zahtevaju Albanci a koja vode ka federalizaciji zemlje, nesuglasice sa Bugarskom… Zaev nudi rešenje za koje tvrdi da će sačuvati zemlju. Za pristalice Gruevskog, pak, on se previše slaže sa zapadnim zahtevima, a premalo misli na Makedoniju. Atmosfera je toliko napeta da se strahuje kuda bi tako ostrašćen politički sukob mogao da odvede. „Svako ko formira koaliciju bez najsnažnije partije, može da očekuje problem“, upozorio je Nikola Gruevski. „Moraju da znaju da se suočavaju sa problemima u budućnosti, svojstvenim za situacije kada se ignoriše volja većine građana.“ On, jasno je, neće tek tako dozvoliti da mu se uruši deset godina duga vlast, o mirnom povlačenju teško da može i da se pomišlja, a ni Zaev nije voljan da ispusti ono što je konačno osvojeno posle toliko duge vladavine VMRO-DPMNE. Naročito ne dok uživa tako snažnu podršku Vašingtona. Predlog o nekakvoj širokoj koaliciji koja bi pokušala da izvede zemlju iz ovako duboke krize odbile su obe strane. Nastavlja se trka oko koalicionog partnera. Ta vlada ko god da je sastavi, ako uopšte bude sastavljena, jer nema zakonskog roka, imaće izgleda samo jedan zadatak - da raspiše nove izbore.