Kad bi rečnik mogao...

Kad zatreba, neki daju i više. U Matičinom jednotomniku, recimo, za glagol poznavati naveden je i glagolski pridev sadašnji poznajući (ne bi li se iskorenila toliko česta greška „poznavajući“), a za glagol doneti dat je i trpni pridev donesen ili donet (što ne sprečava političare i novinare da nam sa televizije svakodnevno govore o „donešenim“ zaključcima, uredbama, odlukama i tako dalje). Nemoguće je, naravno, navoditi sve oblike promenljivih reči, jer bi ionako pozamašan rečnik postao glomazan i nepregledan. Ipak, u današnje digitalno doba, ja očekujem da neko napravi rečnik u kome bi se, pored onoga što je u knjizi, sa strane nalazilo neko polje na koje „kliknete“ i dobijete kompletan pregled promene. Tek tada bi se moglo odgovoriti na pitanje koje mi je još u vreme velikih poplava 2014. postavila prof. LJubomirka Krkljuš. Tada se u „Politici“ pojavio jedan naslov koji je govorio o potrebi da se regulišu „vodotoci“. Profesorka kaže da joj taj oblik zvuči pogrešno, kao kad bismo od tok napravili množinu „toci“. Treba li reći „vodotokovi“? Reč vodotok postoji i u šestotomnom i u jednotomnom Matičinom rečniku, ali se množina ne navodi. Još više nego promenu reči, bilo bi značajno da na „klik“ dobijemo slaganje i rekciju, to jest uputstva o tome kako se jedna reč slaže s drugom. Ako je tačno sve ono što nam obećavaju stručnjaci za digitalnu tehniku, mogli bismo se nadati da u skoroj budućnosti, kao što već imamo „spelling checker“, dobijemo i „grammar checker“. Recimo, jedan rogobatni novinski podnaslov, pretposlednjeg dana prošle godine, glasio je „Nikada nije bilo više muzike oko nas kao što je to danas“. Poslednjih pet reči naš „čeker“ bi automatski ispravio u „nego danas“. Još neke zanimljive primere videćemo sledećeg puta.