Gangsteri u mantijama

Kao što filozofija i teologija, kao njen produžetak, često započinju potragu za razumevanjem od reči, načina na koji neku pojavu ili ideju nazivamo, i razmišljanje o seriji Mladi papa i njenom glavnom junaku Leniju Belardu, papi Piju XIII, valja započeti od imena. Prethodni, dvanaesti Pije, bio je najbliži božji izaslanik na zemlji (za šestinu njenih stanovnika) tokom i nakon Drugog svetskog rata. Nezgodno vreme, poželjno za nekoga ko uživa u bavljenju politikom, što religija, u svakom vremenu, svakako jeste, nezgodno za tip čoveka koji bi da provede svoje vreme na čelu neke institucije zabavljen ispraznim i bezbednim ceremonijama. Naravno, Pije XII ostao je veliki upitnik, pomagač zločina ili žrtva istorijske slučajnosti? Pije XIII, pak, postaje papa u post-___ (upišite šta vas već najviše uzbuđuje) vremenu u kojem Donald Tramp postaje predsednik Amerike, a birokrate iz Evropske unije se, bespovratno postavljajući ekonomiju ispred ideologije, rukuju i smeškaju sa zlikovcima kojima bi mesto odavno trebalo da bude u košmarnoj prošlosti. Upravo protiv tog mlakog „trebalo bi“ ustaje Pije XIII, Amerikanac odrastao u sirotištu, novi i pre sredovečni nego mladi papa. Ništa, po njemu, ne bi trebalo da postoji samo da bi se pratio nekakav ustaljeni običaj. On vraća crkvu srednjovekovnom misticizmu, brišući svu pi-ar transformaciju koju je zapadno katoličanstvo izvršilo od Francuske revolucije do današnjeg post-„šta god“ sveta. Crkva će, za vreme njegovog potencijalno vrlo dugog vođstva, ponovo postati tajnovito, nedostupno mesto koje prima samo potpuno posvećene dok zatvara vrata vikend-turistima. Abortus, gej-brakovi i ostale tekovine zapadne hemisfere XXI veka ponovo bivaju beskompromisno odbijeni. No, početna situacija dobra je osnova za razmišljanje. Naime, organizovane religije i institucije koje ih vode prenaseljene su lujkama koje kriju svoju pravu prirodu tek iz straha da će rušenjem civilizacijske sekularno-duhovne ravnoteže oni biti ti koji će izvući deblji kraj. Jednoga dana, na njihovom čelu mogao bi se pojaviti neko dovoljno izopačen (ili hrabar) da se ne plaši ličnih posledica. I, šta onda? Koga će te milijarde vernika poslušati: duhovnog vođu ili predsednika vlade? Šta je jače: mogućnost večne ekstaze ili realnost mesečne penzije? Seriju, ipak, ka sledećoj sceni i dramaturškom zaokruživanju epizoda nosi ritam gangsterske priče. Izbor je opravdan jer crkva, organizovani kriminal, dodajmo im i bezbednosne službe, iako na svakodnevnoj bazi opstaju zahvaljujući jasnoj finansijskoj konstrukciji, svoju moć crpe iz neopipljivih stvari kao što su strah malog čoveka od smrti, (is)poštovanje ili posedovanje informacija. Tako, sasvim je prirodno Vatikan organizovati kao sedište mafijaške porodice, sa novim „papom“ - lakomisleno postavljenim uz uverenje da će, na zadovoljstvo svih manje istaknutih šefova, održati za sve zadovoljavajuće zatečeno stanje – koji počinje da eliminiše stvarnu i umišljenu konkurenciju. Jedino je metod drugačiji i plitak grob zamenjen je izgnanstvom u biskupiju na Aljasci. Sve poštovanje Dajen Kiton, neobičnoj osobi, filmskoj zvezdi i sposobnoj glumici ali čini se da je osnovni razlog njenog izbora veza sa univerzumom „Kuma“. Uz filozofsko razmatranje uticaja religije u modernom svetu i gangstere u mantijama moralo se, valjda, dodati i malo treša u svrhu suzbijanja akademske ozbiljnosti. Italijanski disko hitovi i ostalo muzičko đubre sa robotskih radijskih plej-lista su datost, ali... špica na čijem kraju DŽud Lou na Ćao, inspektore način namigne publici... Besramno! Serija: Mladi papa Autor: Paolo Sorentino Televizija: HBO