Mladi heroji druga generacija

Svako doba ima svoje heroje. Nevolja turbulentnih vremena, u kakvim i danas živimo, jeste u tome da se često u prvi plan probiju ljudi koji ni po čemu ne zaslužuju status heroja. Takođe, takozvana kultura zabave, koja je ovladala i domaćim medijima, ne ostavlja mnogo prostora za promociju istinskih vrednosti. Pored toga, internet i ostali mediji, koji preuzimaju primat tradicionalnim glasilima, temeljno menjaju navike publike kada je reč o načinima na koji se prezentuju i primaju informacije, načinima na koje čitamo, reagujemo na ponuđene sadržaje. Stoga, neretko imamo priliku da vidimo da se kao idoli mladih u Srbiji nameću ličnosti sa društvene margine. Nije teško zaključiti kako takav izbor „junaka“ i „uzora“ utiče na sistem vrednosti koji se uspostavlja u našem društvu. Društvo koje želi istinski da napreduje pre svega mora planski da poradi na stvaranju boljih uslova u kojima će se školovati i razvijati mlade generacije. Za Srbiju koja se devedesetih godina suočila sa ratovima i odlivom velikog broja mladih stručnjaka, to najpre znači temeljno preispitivanje vrednosnog sistema i pokušaje da se zaustavi dalji odliv najperspektivnijih ljudi iz zemlje. Takođe, mladima je potrebno ponuditi uzore koji na delu promovišu istinske vrednosti i koji svojim postupcima mogu da podstaknu vršnjake da i sami porade na tome da žive u boljoj i perspektivnijoj državi. Nije dovoljno samo to što mladi u Srbiji već godinama kao svoj glavni uzor navode tenisera Novaka Đokovića. Ostale ličnosti koje nove generacije najčešće navode na listi uzora, nakon Đokovića, ne ukazuju na to da su u ovom trenutku prepoznale suštinske vrednosti, koje zaista doprinose dugoročnom razvitku. Takođe, mladi u Srbiji kao svoje najveće probleme navode nezaposlenost, loš obrazovni sistem, siromaštvo, pasivnost i alkoholizam i takvi odgovori jasno ukazuju na pravac kojim treba krenuti. Pre svega, mladima je potrebno predočiti da i među njima ima značajan broj onih koji su, uprkos nevelikom životnom i radnom iskustvu, već uspeli da ostvare uspehe koji su prepoznati i van granica Srbije. Zato treba pozdraviti sve inicijative koje mogu da doprinesu takvom razvoju događaja, a jedna od najvažnijih na tom polju je nedavno završeni konkurs za novu generaciju mladih heroja („Youth Heroes“) koji su zajednički organizovali Egzit fondacija i kompanija NIS. Konkurs, koji je organizovan drugu godinu zaredom, bio je otvoren do 11. februara, a njegovi pobednici trebalo bi da budu proglašeni u martu. Tada bi trebalo i da saznamo ko su najbolji i najperspektivniji u četiri kategorije u kojima su mogli da se takmiče mladi između 15 i 30 godina života - obrazovanje i nauka, preduzetništvo i kreativne industrije, društveni aktivizam, i kultura i umetnost. Pobednici će dobiti i novčane nagrade od po 100.000 dinara, priliku da pohađaju kurseve HR Centra za razvoj ličnih veština, kao i ulaznice za Egzit avanturu. Pored Egzit fondacije i NIS-a, partneri na ovom značajnom projektu su i kompanija Ringier Axel Springier, Radio-televizija Srbije i HR Centar. Sam program „Youth Heroes“ sprovodi se, inače, od 2014. godine sa ciljem da se, kroz promociju i angažovanje mladih, podstaknu pozitivne promene u našem društvu. Već i sam spisak onih mladih ljudi koji su nagrađeni prošle godine svedoči da su organizatori na dobrom putu. Pre svega, treba reći da je među 18 pobednika prošlogodišnjeg „Youth Heroes“ konkursa bilo i srednjoškolaca i studenata, a da je najviše bilo nagrađenih u oblasti obrazovanja i nauke. Možda i najpoznatije ime sa prošlogodišnjeg konkursa je mladi pronalazač Stefan Velja, koji je nagrađen u kategoriji srednjoškolaca, jer je razvio patent namenjen prepoznavanju i razbijanju tromba u organizmu. No, Velja nije jedini koji je nagrađen za svoj doprinos u oblasti nauke i obrazovanja. Pored njega priznanje su dobili i Jovana Kondić, dobitnica Zlatne Tesline medalje i Zlatne Arhimed medalje za inovacije, kao i Aleksa Konstantinov, vlasnik zlatne medalje sa Međunarodne matematičke olimpijade u Tajlandu 2015. Među studentima i diplomcima, u oblasti obrazovanje i nauka, nagrade su dobili robotičar Kosta Jovanović, doktor medicine Jasmin Nurković, koji je pronašao metodu dobijanja matičnih ćelija iz lako dostupnih materijala, kao i Nikola Tepavac, izumitelj humanoidne robotske ruke. U oblasti preduzetništva prošle godine nagrađeni su Lazar Erić, osnivač Udruženja građana za pomoć beskućnicima, „we.care“, Ivan Petrović, osnivač startup-a WorkPlus i Ivan Brkljač, osnivač Arbo projekta, organizacije koja se bavi društveno odgovornom modom. Za društveni aktivizam nagrađeni su Mirko Kaldaraš, angažovan na projektima podrške romskim studentima u obrazovanju, Aleksa Živković, predsednik Upravnog odbora Udruženja građana Leka i Arsen Arsenović, prvi parakajakaš u Srbiji, koji se zalaže za razvoj sporta osoba sa invaliditetom. U oblasti kulture i umetnosti nagrađeni su slikarka Gala Čaki, potom Jovana Bobić, osnivač festivala umetnosti „Šta Umetnost Nudi Društvu“ i Tijana Kozarčić, uspešna harfistkinja. Najbolji u oblasti kreativne industrije bili su Milan Inić, pokretač YouTube kanala „Yasserstain“, Rade Joksimović, programer koji je sa 19 godina pokrenuo svoj prvi biznis i Tamara Jakovljević, autorka dokumentarnog serijala „Moj heroj“. Specijalno priznanje „Youth Heroes“ prošle godine dodeljeno je studentu Jovanu Simiću, koji je organizovao prodaju svoje kolekcije dresova i akciju „Sportski bazar“ kako bi prikupio 300.000 evra za lečenje devojčice Nađe Novaković.