Planum za sva vremena

U svim arapskim zemljama i južnim delovima Afrike, u Zambiji, DŽibutiju, Gvineji, Ugandi... Planum je ostavio pečat na kvalitetno završenim velikim investicionim projektima. U Angoli radi već 35 godina, a pre pet godina u Maroku je izgradio dve deonice auto-puta. Već 20 godina je prisutan u Rusiji na velikim projektima. Na 15 aerodroma izgradio je nove piste, rekonstrukcije ili prateće sadržaje, a u poslednjih šest godina proširio je poslove i na Kazahstan, gde su izgrađena dva aerodroma, u Almati i Uralsku. „To što smo izašli na rusko tržište omogućilo nam je da period sankcija i drugih nedaća preživimo, održimo firmu i nastavimo da učestvujemo na svim međunarodnim tenderima. To je u građevinarstvu veoma važno, jer kada učestvujete na međunarodnim tenderima traži se, pored osnovnih podataka, da prikažete šta ste, koliko i kada radili, uz to moraju biti uvek veliki projekti. Za učešće na tenderima važan je i godišnji promet koji mora zadovoljiti postavljene uslove i to od 30 do 50 miliona dolara godišnje. Zahvaljujući radovima u Rusiji stekli smo i nova iskustva. Na tom području, a naročito u Sibiru na delu oko Polarnog kruga su teški uslovi koji se ne sreću na našim prostorima. Rusi su odredili standarde za sve uslove koji vladaju na njihovim prostorima. Za nas su to bila sasvim nova saznanja i bilo je lepo i to naučiti. Na veliko zadovoljstvo investitora uradili smo značajne projekte, u roku. Danas svi u Rusiji koji treba da znaju, znaju za Planum - ne moramo da se reklamiramo. Postizali smo rekorde za koje nismo bili ni svesni da to možemo. Bili smo nosioci poslova ali smo, za određene poslove iz određenih oblasti, angažovali i lokalnu radnu snagu iz lokalnih firmi. Dobra organizacija uz angažovanje našeg visokostručnog kadra rezultirala je da smo projekat aerodroma u Bracku završili za manje od tri meseca. Imali smo i pre dve godine rekord u Uralsku u Kazahstanu gde smo pistu izbetonirali za samo mesec dana. Kada je trebalo da počnemo sa radovima već je bio septembar, njihov ministar nam je predlagao da zbog vremenskih uslova, koji se očekuju, odgodimo radove za sledeću godinu, ali mi smo ih počeli u septembru i u roku završili“, naglašava generalni direktor Planuma, diplomirani građevinski inženjer Ratomir Todorović koji je u Planumu 40 godina, a 22 godine od kada je generalni direktor Planum pozitivno posluje. Kojih pravila se pridržavate da i u teškim uslovima uspevate da u roku završite velike projekte? Uvek smo imali jako dobru pripremu. Najpre obezbedimo da na licu mesta imamo sve što je potrebno: dovučemo i montiramo svu opremu i nabavimo sve što je potrebno. Ne dozvoljavamo da nam bilo šta zafali, jer nijednog trenutka poslovi ne smeju da stanu. Radimo 24 sata, ekipe se smenjuju jedna za drugom. Zbog toga i postižemo rekorde kao što je betoniranje piste na aerodromu u Uralsku. Sem toga mi imamo i dobar stručni kadar. Poznato je da ako je neko radio u Planumu da je prošao veliku školu dobrih inženjera, tehničara ili kvalifikovanih radnika. Kada su odlazili od nas, za njih je najbolja referenca bila činjenica da su radili u Planumu i za te kadrove se praktično otimaju i strane i domaće firme. Velike građevinske firme poput vas, koje rade velike projekte, prate njihove domaće banke. Kako ste vi prevazišli tu prepreku s obzirom na to da i nemamo domaćih banaka koje vas mogu pratiti? Od kada su ukinute naše četiri domaće banke nijedna strana banka koja posluje u Srbiji , kao „naša“, ne prati nijednu našu građevinsku firmu na stranom tržištu i sve naše firme stavljene su u nemogući položaj za nastup u inostranstvu. Navešću primer Maroka. Mi smo na tenderu dobili, uz velike probleme, dve deonice auto-puta od Kazablanke prema Marakešu. Bilo je teško, ali smo to prevazilazili na taj način što smo sa njihovim bankama na neki način sarađivali, i oni su nas pratili i uverili se kako radimo i postigli smo dogovor. Kada smo ugovorili posao u Maroku bili smo svesni da će to biti jako teško odraditi. Mi smo morali našim novcem kupiti kompletnu mehanizaciju za izvođenje tih radova, ali smo svesno išli na to da će se kroz takav komplikovan projekat obučiti veliki broj našeg inženjersko-tehničkog kadra. Tamo, kao svuda u svetu, postoji vrlo ozbiljan investitor, vrlo ozbiljan nadzor i službe koje prate tako velike projekte. Računali smo, ako ništa ne zaradimo, imaćemo obučene ljude koji će znati da rade takve projekte. Kroz ovaj projekat je prošlo preko 100 inženjera i tehničara. Veliki projekti koje ste radili u mnogim zemljama, kao i vaše višedecenijsko prisustvo u tim zemljama, vas identifikuje kao dobrog poslovnog ambasadora naše zemlje, da li vam se i kod nas ukazuje pažnja koju zaslužujete? Nažalost, ne. Kako su krenuli radovi na koridorima 10, Istočni i Južni krak i gore prema severu, kao i Koridor 11, iako smo mi svuda mogli da učestvujemo na tenderima kao firma koja je zadovoljavala sve tenderske uslove, a hteli smo da pomognemo i drugim našim firmama koje rade slične poslove, pravili smo takozvani domaći konzorcijum kako bismo parirali stranim firmama, nismo prolazili. Nije dobro ako firma ne radi na domaćem tržištu. To su projekti gde vi potvrđujete ili stičete nove reference. Mi smo hteli da angažujemo naša preduzeća za puteve koja su se mahom bavila održavanjem puteva, da i oni steknu nove reference. Međutim, nismo mogli dobiti nijedan posao. Uvek smo bili ili drugi ili treći na tenderima iako smo išli sa izuzetno niskim cenama, samo da se pokriju troškovi, maltene bez ikakve dobiti. Ono što je nelogično je da su uvek strane firme bile jeftinije 10 do 15 odsto , čak se dešavalo i 30 odsto. To nije normalno, jer stranac koji treba da dođe ne može da bude jeftiniji od domaće firme koja ovde već ima formirano gradilište. Poslove su dobili i Alpina i Primorje koji su propali jer nisu mogli da izdrže sa cenom sa kojom su dobili posao. Na kraju, država je morala daleko više da plati. Zašto se niste udružili i reagovali kod državnih institucija jer je i država oštećena? Mnogo puta smo to pitanje postavljali na određenim skupovima preko Građevinske komore, Privredne komore i na sastancima još za vreme prethodne vlade. Iznosili smo svoje mišljenje i argumente zbog čega takva ugovaranja nisu dobra, ne samo za nas, već ni za državu. Stalno su nam pričali da su to uslovi koje postavljaju inostrane banke koje daju kredit našoj državi. Uslovi su takvi da ih ne može ispuniti nijedna domaća firma jer je odlučujući faktor – najniža cena. Naravno, stranci daju najnižu damping cenu. Pošto mi sve to do kraja pratimo, znamo svaki tender za koliko je izlicitiran i kako se sve završilo. Poznat je primer Alpine koja je imala najniže cene i nije izdržala, propala je, i mnoga naša preduzeća koja su radila sa njom nikada nisu naplatila svoja potraživanja. Na kraju kada se sve to završi, valjda će neko sabrati da se vidi koliko je to „jeftino“ konačno i plaćeno, a zna se da su neki projekti plaćeni daleko više nego što je izlicitirano. Da li očekujete da će se, u oblasti građevinarstva, promeniti negativan stav države prema domaćim firmama? Ja ne mogu da verujem da to neko svesno radi, pre sam ubeđenja da je sve to proizvod neznanja i nedovoljnog poznavanje struke. Jer, stručnost je na ovim prostorima odavno zanemarena pogotovo u našoj oblasti koja je mnogima interesantna. Sve vlasti koje su dolazile, za njih su ti veliki projekti bili interesantni, tu se vrte velike pare i vrlo je atraktivno završiti jedan auto-put ili neki značajan objekat, to se vidi, to ostaje. Smatram da je bilo više stručnosti mnoge investicije ovu državu bi koštale mnogo manje i mogle su znatno pre da se završe. U to sam ubeđen jer sam jako dugo u ovom poslu, pa valjda mnogo i znam šta se sve može kombinovati. Takođe sam ubeđen i da je ova politika koja se sada sprovodi direktno uperena protiv domaćih firmi. To potvrđuje i činjenica da su mnoge firme uništene, nema ih više, ostali smo mi, Energoprojekt i delom „Ratko Mitrović“ Niskogradnja. Mi opstajemo jer radimo u inostranstvu, inače da nije toga ni nas više ne bi bilo. Ogromna je šteta za državu što su nestale neke velike firme koje su radile na stranom tržištu jer je i država imala velike koristi od rada građevinskih firmi koje su napolju radile. Rađeni su veliki poslovi vredni milijarde i milijarde. Sada nema nijedne. U mnogim zemljama u svetu domaće firme su povlašćene, i kod nas je to čak i zakonom predviđeno, da imaju neki preferencijal, ali to je samo ostalo na papiru. Čak i u Africi, u zemljama Trećeg sveta, njihove firme imaju neki povlašćeni položaj, a da ne govorim o Zapadu. Tamo nema šanse da posao dobije strana firma .I pored toga mi radimo po Istočnoj Evropi i Africi. Nalazimo rešenja van a u svojoj zemlji ne možemo, jer nas nijedna banka ne podržava. Kažete da i u inostranstvu daju prednost svojim firmama, a vi decenijama neprestano tamo radite, na koji način uspevate da dobijete posao? Postoje banke u inostranstvu sa kojima mi radimo i znaju nas kako i šta radimo i godinama nas prate. Mi smo morali u svakoj državi da regrutujemo firme, a to znači da tako naša država mnogo gubi jer tamo radimo kao lokalna firma. Svaka država kroz biznis sistem ne dozvoljava da dovedete hiljadu radnika. Dobićete vize za 10 do 20 radnika ili najviše pedeset. Oni moraju da ispune njihove uslove, da polože, recimo, u Rusiji njihov jezik, diplome moraju biti verifikovane od strane njihovih nadležnih organa. Insistiraju da se zaposli lokalna radna snaga. Tako se štiti interes svake države. Kod nas može svako da dođe, da uradi - šta uradi, da napravi štetu, ugasi firmu, dugovi ostaju - i nikom ništa. Optuženi ste da su radovi na Koridoru 11 kasnili zbog vas i kao posledica toga govori se da će Planum biti na „crnoj listi“? Neće biti tako. Vrlo je bitna stručnost, da svi učesnici u jednom poslu odrade svako svoj deo posla da bi posao bio završen onako kako je planirano. Ako ne postoje stručni timovi kod investitora onda posao ne ide i onda se, obično, okrivljuje izvođač. Sve ovo što sam rekao najbolje potvrđuju nedavna dešavanja oko Koridora 11. Nije na vreme odrađeno to da se posao može do kraja finansirati, nije produžen kredit i to je jedina istina. Nikome od izvođača od januara meseca nisu plaćene situacije i onda je najlakše optužiti domaće firme, jer one treba da nestanu, ovoga puta to je Planum jer smo mi bili najveći podizvođač i domaća firma. Sada se digla frka oko dva meseca na Koridoru 11, a na pojedinim deonicama Koridora 10 rok je premašen i za nekoliko godina i nikom ništa. Skoro pročitah u novinama da je na jednom projektu produžen rok za sedam meseci, a postojeći rok završetka radova je sedam meseci, što znači da je za duplo prekoračen, navodno zbog „kišnog perioda“ - usred leta. To ne mogu da shvatim, ali verovatno neko to razume. Na kraju videćemo koliko će sve to da košta ovu državu. Da li će Planum, po vama, nastaviti i pored svih nedaća da uspešno posluje. Sigurno je da hoće. Mnoge firme su nastajale i prestajale da rade a mi smo opstali. Planum su uvek vodili uspešni direktori. U jedom trenutku imao je vrednost posla preko milijardu dolara. Prema tome, za Planum se može reći da je preduzeće za sva vremena.