Platonove pridike

Ostavila me Bilja, mislim, nakratko, otišla sa Saškom kod tetke Slavke u Kraljevo, a i do Vrnjačke Banje. Tako sam Dan zaljubljenih dočekao sa Agatom Kristi peglajući roman o njoj. Dobro, sa Platonom sam dočekao Sretenje, to jest, dizanje Karađorđevog ustanka u Orašcu. Čuj, Dan državnosti!? A ja budala, mator konj, umislio da su Srbi još u srednjem veku imali državu, čak, carstvo Dušanovo. Izgleda da su nas svašta u školi učili… Pa, i taj ustanak u Orašcu!? Šta ako je to bila neka pijana pobuna, dan posle Svetog Trifuna? Šta ako je pripita bratija krenula grlom u jagode. Jer, znamo kako se završila ta Karađorđeva „građanska revolucija“. Pokazaće se, bre, da nam nije bila potrebna ni Titova revolucija, pa ni Miloševićeva pobuna protiv NATO. I, ako su na Berlinskom kongresu 1878. godine zabranili da se bavimo srpskom istorijom od pre Nemanjića, bilo bi dobro, brate, da nam, danas, iz Brisela jave da, zapravo, osnivanje prave srpske države počinje sa osnivanjem SNS! Pogotovo ako se narod na predstojećim predsedničkim izborima izjasni za to. A gledam ove predsedničke kandidate. Niko, brale, od njih ne bi smeo da zucne u Platonovoj akademiji. Kod Platona si, moj bato, imao pravo da učestvuješ u raspravi tek kad napuniš pedeset godina! Elem, kod Platona bi imao pravo da se, uopšte, oglasi samo Toma Nikolić, a pored njega samo još Putin i moj ispisnik Tramp. K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovako mudruje: „Atinska demokratija se sunovratila onog časa kada je ukinut Savet staraca, kada su, je l` da, mladi uzeli čvrsto stvar u svoje ruke. E, onda je svaka budala mogla da glasa za Sokratovu smrtnu kaznu! Niko, prijatelju, da ustane i kaže: Ej, stanite! Da li ste normalni? Hoćete li do kraja sveta da se pamti kako ste Sokrata osudili na smrt „zbog trovanja mladeži“!? Stara srpska izreka kaže: „Gde se starci ne slušaju, tu ni Bog ne pomaže!“ Kad, već, pominjem Platona, on u „Zakonima“ piše da su „Trojanci osnovali grad Ilij sišavši sa planina, na prostranu ravnicu sa mnogo reka“. Platon, zatim, tvrdi da su poplave, a ne Ahejci, uništili grad Ilij pošto su Trojanci ponovili Nojevu grešku dižući grad pored velikih voda. Kad zaboraviš prošlost, udaviš se u budućnosti. Ali, `ajde, da se manemo drevnih vremena. Sećam se, pre dvadesetak godina, jednog doktorata u kome se tvrdilo da se ispod đerdapske brane nalazi „brdo mulja kubature Avale“! Japanci se nudili da džabe izvade taj mulj i da ga nose, čak, u Japan i da tamo đubre poljoprivredno zemljište. Ali, jokac! Nismo im to dali! Mogu samo da zamislim koliko li je narasla ta Avala ispod đerdapske brane!? I, već, vidim šta će se desiti! U ovo proleće, mladi predsednički kandidati će nasrnuti jedni na druge, ujedaće se kao divlje zveri, a Dunav će, sa rekama pratiljama, početi da buja još od Švarcvalda! Imam žive svedoke da sam se raspitivao za „zdravlje“ đerdapske brane, na dva dana, pre nego je pukla brana u Kaliforniji!? Još ću pomisliti da sam đerdapsku nesreću prebacio u Ameriku, na leđa Donaldu Trampu. Dobro, dobro! Znam da se, zbog toga, izlažem riziku da me privedu u „Lazu Lazarevića“. Tu i moja Crna počinje da se brine: „Nemoj, molim te, da izigravaš Nikolu Teslu, koji umalo nije srušio branu na Nijagarinim vodopadima! Jer, onda te ludnice neće spasiti ni Agata Kristi, a ni tvoja Bilja! A ako Trojanci nisu izvukli nikakve pouke iz Nojevog potopa, kako očekuješ da Vučić odustane od gradnje ’Beograda na vodi’!? Mada, čujem, i on počeo da citira Platona, ali i Napoleona! To znači da je Srbija, zaista, otišla dođavola!“