Šarena laža

Ništa što se ovih dana dešava u Makedoniji nije novo i nije nešto što nismo znali ranije. Politika ustrojena na identitetskom kompleksu i bestijalnom arčenju državnih resursa dovela je Nikolu Gruevskog, dugogodišnjeg premijera, i njegovu partiju VMRO-DPMNE u situaciju kada se izlazak na ulicu čini kao jedino moguće rešenje. Krizna optika izoštrena je činjenicom da je nepristajanje Gruevskog na uslove albanskih partija dalo mogućnost Zoranu Zaevu, lideru SDSM (Socijaldemokratska stranka Makedonije), da te uslove oberučke prihvati i dođe u poziciju da predsedniku Đorđu Ivanovu dostavi garancije o obezbeđenoj većini u parlamentu, što je uslov za sastavljanje vlade koju bi osim socijaldemokrata činile tri albanske stranke: DUI (Demokratska unija za integraciju), Besa i Alijansa za Albance. Ali, ako ćemo biti do kraja pošteni, ma koliko pristajanje klijentelistički orijentisanog Zaeva na uvođenje albanskog kao drugog zvaničnog jezika može biti uvod u paranje Makedonije, ključna odgovornost je na Gruevskom, koji je propustio priliku da promeni Makedoniju, što je bio imperativ koji su pred njega stavili građani poklanjajući mu poverenje više od decenije. Umesto toga dobili su besprizornu pljačku, neviđenu korupciju, nepotizam, masovno prisluškivanje i gušenje medija. Zato se sada bivši premijer nalazi između retoričke ponude o spremnosti na sopstvenu žrtvu – da podrži manjinsku vladu SDSM-a kako bi se sačuvao teritorijalni integritet i mnogo izglednijeg scenarija - preteće poruke da „ne može garantovati mir ukoliko bude izglasana koaliciona vlada Zaeva i albanskih partija“. Ono što Gruevski zaboravlja jeste da se ne može sa istim uverenjem prazniti državna kasa i braniti nacionalni interes. Pre će biti da Gruevski spasava sopstvenu glavu nego državu. S druge strane, igra u koju se upustio Zoran Zaev, vođa „šarene revolucije“, nije ništa manje opasna. Jer, ako je verovati onome što je početkom godine saopštila DUI, tri albanske parlamentarne stranke u Makedoniji usvojile su još u januaru takozvanu „Tiransku platformu“ za pregovore o formiranju makedonske vlade, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame. U zajedničkom saopštenju DUI, Besa i Alijansa za Albance, osim uvođenja albanskog kao službenog jezika, traže da se reši i spor o imenu Makedonije, otvore debate o zastavi, himni i grbu, te da Albanci budu ravnomerno zastupljeni u državnim strukturama. Nije još poznato šta je lider socijaldemokrata obećao, ali šta god da je ponudio bilo bi to temeljno prekomponovanje Makedonije kakvu sada znamo. „Makedonija će u slučaju da Zaev formira kabinet ići ka kantonizaciji, a potom sledi raspad, jer će Albanci omeđiti svoje granice i ići na secesiju. U najboljem slučaju, ukoliko se formira ovakva vlada, albanski faktor će biti izrazito dominantan”, kaže za NIN istoričar Aleksandar Raković. On dodaje da je potpuno neprimeren zahtev NATO-a da Zaev formira vladu i da je to jasna poruka Gruevskom da se pomiri sa situacijom. „Gruevski nema izbora osim da pruži otpor, Makedoniji u svakom slučaju prete sukobi unutar same makedonske populacije, ali i albansko-makedonski sukob“, kaže Raković. U međuvremenu skopska Republika onlajn dodatno je podgrejala strasti tvrdnjom da su albanske partije Zaevu ispostavile zahtev kojim bi Srbija bila optužena za genocid nad Albancima u period od 1912. do 1956. Socijaldemokrate su brzo demantovale tu vest, a Raković ne isključuje mogućnost da je Zaev stavio i tu opciju na sto, ali da stvar nije prošla, jer u SDSM-u postoji značajan broj projugoslovenski orijentisanih članova. Obuzeta izbornim strastima Srbija uopšte nije reagovala na ovakve spekulacije, zaboravljajući da bilo kakva ideja federalizacije Makedonije ne može ostaviti spokojnima Srbe na severu Kosova i opštine koje se graniče sa Makedonijom na jugu Srbije. Otuda je svaki sukob u Makedoniji i zamka za Srbiju. A to je nešto što bi i te kako moralo da nas se tiče.