Neshvaćeni Radulović

Dva kandidata jednako je manja izlaznost, jedan zajednički kandidat jednako je pobeda, tri kandidata da dva postane jedan. Doslovce ovako glasi poruka potpredsednice pokreta Dosta je bilo Jasmine Nikolić, a kome je jasna - jasna mu je i „pobednička strategija“ DJB za nastup opozicije na aprilskim predsedničkim izborima. Veliku gužvu na opozicionoj političkoj sceni napravili su Saša Radulović i saradnici odlukom da na izborima ne podrže ni Sašu Jankovića ni Vuka Jeremića, odnosno da ih pozovu na „dogovor“ tako da se jedan povuče, a ako se to ne desi da DJB istakne još jednog, svog, kandidata. Taj kandidat bi, tvrde Radulović i ekipa, poslužio kao sredstvo pritiska na Jeremića i Jankovića u prvom izbornom krugu. Pa, kada se deset dana pred glasanje budu znali rejtinzi sve troje, da se dvoje povuku u korist onog s najvećim šansama. Svaki drugačiji scenario, uvereni su, znači pobedu Aleksandra Vučića u prvom krugu. Zvuči komplikovano? Ako je verovati Jasmini Nikolić, baš i nije. Nego, izgleda, DJB je samo trenutno neshvaćen. I Saša Janković i Vuk Jeremić su poručili da ne odustaju, uvereni u uspeh. Odnosno da ponašanje birača na izborima ne treba da se oslanja na matematičke kombinacije i istraživanja javnog mnjenja nepoznatih autora - naime, DJB celokupnu strategiju zasniva na rezultatima jednog istraživanja koje je za njih neko, ne žele da kažu ko, napravio - već na uverenost građana da predsednički kandidat govori u njihovo ime, da s njim dele politiku i vrednosti. Ipak, njih dvojica nisu želeli da ulaze u javne polemike sa Radulovićem, koji je prethodnih nedelju dana od saopštavanja „pobedničke strategije“ na konferenciji za novinare proveo objašnjavajući simpatizerima i javnosti da je definitivno u pravu. NJegovi saradnici, potpredsednici i poslanici DJB, na Tviteru su se maltene organizovali po smenama komunicirajući sa, uglavnom začuđenim ili razočaranim, građanima. Šta zapravo hoće DJB? Tvrde da na ovim izborima imaju jedan jedini cilj - pobediti Aleksandra Vučića. Tome, poručuju, sve treba da se podredi. „Glasanje za kandidata koji nema izgledne šanse da pobedi nije strašno ako smo u normalnoj situaciji. Ako mislite da je u Srbiji sve u redu sa vladavinom prava, demokratijom i institucijama, onda možete da glasate bez kalkulacija. Međutim, ako mislite da će pobeda kandidata vladajuće većine značiti novi vetar u jedra njihovoj razgradnji, onda je neophodno pobediti, a ne biti u pravu. Ako se kockate i dajete glas onom ko nema šansi da pobedi ili su šanse izuzetno male, bićete moralni pred samim sobom, ali nećete promeniti sistem“, kaže potpredsednik DJB Aleksandar Stevanović i podseća da su 24. septembra 2000. za kandidata DOS Vojislava Koštunicu glasali mnogi koji se s njim inače nisu slagali. Narodna poslanica DJB Ana Stevanović je, koristeći sličnu argumentaciju, nešto oštrija prema Jankoviću i Jeremiću. „U prvom krugu moguć je samo jedan kandidat opozicije ukoliko je cilj zaista pobeda. S druge strane, ukoliko jednom od njih pobeda nije cilj, to bi moralo jasno i da se kaže. Sitni, lični i skriveni interesi ne smeju ni po koju cenu da budu iznad jedinog cilja u koji svi treba da gledamo, a to je pobeda“, kaže ona. Osnovni argument koji iznose iz DJB, mada bez jasnog dokaza, poput navođenja detalja o istraživanju na koje se pozivaju, jeste da bi okupljanje demokratske opozicije oko jednog kandidata povećalo izlaznost, da bi na birališta izvelo značajan broj neopredeljenih, kao i da bi birači Jankovića automatski glasali za Jeremića i obrnuto. Profesionalni istraživači su tu, međutim, skeptičniji od političara i uzdržavaju se od olakih prognoza. Ne žele da ulaze u direktnu konfrontaciju sa DJB, ali nezvanično objašnjavaju da više faktora utiče na povećanje izlaznosti, koje bi svakako bilo u interesu opozicije, ali da se brojem kandidata dosad niko nije bavio, niti taj faktor video kao presudan. Takođe, među potencijalanim biračima Vuka Jeremića postoji značajan broj simpatizera SPS i SRS, koji ni po čemu nisu bliski izrazito građanski orijentisanom kandidatu Saši Jankoviću, dok među pristalicama bivšeg ombudsmana postoje oni koji bi u slučaju „jedan na jedan“ duela Vučić - Jeremić otišli u apsistenciju. U isto vreme DJB je lansirao još jednu mantru, čiju principijelnost javnost nije shvatila niti joj poverovala: ovi izbori ne treba da znače spas „petooktobarskih stranaka“, naprotiv, te političke opcije sa DS na čelu treba da nestanu kako bi Srbija zaista dobila šansu za promenu sistema. Radulović i saradnici ovo ponavljaju iz dana u dan, čak sugerišući da je lider DS Dragan Šutanovac izmanipulisao Sašu Jankovića u dogovorima o izbornoj podršci. Na opozicionoj sceni posle ovih izbora treba da ostanu tri aktera - Jeremićeva opcija kao umerena desnica, Jankovićeva kao umerena levica i mi u centru, poručuju iz DJB. Demokrate ne žele da se sukobljavaju, bar ne u ovom predizbornom periodu, kada bi se vlast samo naslađivala novim podelama u opoziciji, a birači se još jednom razočarali. „Iako se DS nikada nije bavio DJB-om, rukovodstvo ovog pokreta, koje očigledno ne razume ni vreme ni politički prostor u kome se nalazimo, neprestano se bavi DS-om. Verujemo da će mnogi divni i dobronamerni ljudi koji su obični članovi i simpatizeri DJB dati podršku Saši Jankoviću kao kandidatu opozicije“, stav je DS. U međuvremenu, troje narodnih poslanika je napustilo Radulovićevu organizaciju, optužujući ga da je izneverio izvorne principe unutrašnje transparentnosti i demokratičnosti, a problemi su nastali i u opštinskom odboru na Vračaru. Vrh DJB se nije podvrgnuo introspekciji, već je optužio „jednu kampanju da već duže vreme rovari“, da bi Radulović ubrzo precizirao da je Zoran Čičak iz Jankovićevog štaba pokušavao da unese razdor unutar pokreta. DJB je odlučio da pred samo raspisivanje izbora protrese redove opozicije. Ako za to i imaju dobre namere, ostali su neshvaćeni.