Udruživanja protiv Vučića

Tvrdnje predstavnika vlasti kako su se mediji i opozicija udružili kako bi na ovim predsedničkim izborima Aleksandru Vučiću „skinuli glavu“ - podmukao termin, koji gađa emotivno, a potpuno je besmislen - još jednom su pale pred ispitom realnosti. Prema u utorak objavljenom istraživanju „Građana na straži“, posmatračke misije nevladine organizacije CRTA, Vučić je u periodu od 15. do 28. februara, dakle pre zvaničnog početka izborne kampanje, bio dominantna ličnost na trećini ukupnog broja naslovnih strana štampanih medija u Srbiji. Možda i važnije, od 33 naslovnice gde je aktuelni predsednik Vlade i lider SNS dominirao, na svega tri je prikazan u negativnom kontekstu, a na 21 u pozitivnom i na devet u neutralnom. Analizirano je ukupno 120 naslovnih strana i kada pogledamo kroz tu zbirnu cifru, vidimo da su svi relevantni štampani mediji - osam dnevnih novina i četiri nedeljnika - kritikovali Vučića na samo tri odsto naslovnica na kojima je on dominirao. Dok su ga hvalili u 20 odsto slučajeva, a u 8,8 odsto neutralno preneli izjavu. Slično je i kada se analiziraju naslovne strane na kojima je sadašnji premijer bio u drugom planu, to jest tamo gde je zauzimao manje mesta od dominantne priče - od 20 takvih primera, negativno je pomenut, opet, samo tri puta. Brojke su potpuno drugačije prema opozicionarima u predizbornoj predsedničkoj kampanji. Saša Janković je imao dominantno mesto na deset naslovnih strana, od čega je šest (60 odsto) bilo prema njemu negativnih. Janković je, dakle, duplo više kritikovan nego Vučić iako je imao tri puta manje naslovnica. Vuk Jeremić je bio glavni na samo četiri naslovne, ali od toga tri puta negativno - koliko i skoro osam puta prisutniji Vučić. Prisetimo se ovde nakratko nedavnog istraživanja Novosadske novinarske škole, kojim je utvrđeno da su tokom celog februara u centralnim informativnim emisijama javnog servisa RTS funkcioneri SNS sa Vučićem na čelu dobijali 82 odsto prostora u odnosu na sve ostale, na pokrajinskoj RTV 72 odsto, na Pinku rekordnih 90 odsto… pa lako dođemo do suve činjenice da su priče o moćnim medijima koji rade protiv Vučića apsurd, besmislica, kojima vlast pokušava da u javnom diskursu nekako zamaskira svoju apsolutnu dominaciju. Šta tek reći na mantru „udružilo se njih 16 protiv samog Vučića“. Pre svega, njegovu predsedničku kandidaturu podržava otprilike isto toliko političkih stranaka i organizacija. A kada ma samo na sekund razmislimo ko je sve među premijerovim saveznicima, u vodu pada i mantranje o „snagama bivšeg režima koje bi da rušenjem Vučića vrate Srbiju na staro“. Napomena: u terminologiji SNS i tabloida, pod bivšim režimom se smatraju stranke i pojedinci koji su došli na vlast 5. oktobra 2000. i bili na vlasti do naprednjačke „antirevolucije“ maja 2012. godine. Dakle, ko je sve sada uz SNS i njenog lidera? Ivica Dačić - sa DS na vlasti 2008-2012; Milan Krkobabić - u fotelji koliko i Dačić; Rasim LJajić - jedan od lidera DOS, na vlasti od 5. oktobra do danas; Marijan Rističević - on i njegova NSS među učesnicima 5. oktobra… Kada na sve to dodamo ličnosti poput Siniše Malog i Gorana Vesića, lako se zaključi da je „bivši režim” prisutan u vlastima naprednjaka bar koliko i u opoziciji. Mantra „svi protiv Vučića“ je i bazično logički neodrživa. U svakoj demokratiji gde izborni sistem to omogućava, u celoj Evropi, na izborima učestvuje više kandidata opozicije nego vladajućih stranaka, pa da li Angela Merkel ili Mateo Renci uzvikuju da su svi ostali udruženi da bi im „skinuli glavu“? Takođe, u ovom našem slučaju, izuzev najavljene međusobne podrške Jankovića i Jeremića u eventualnom drugom krugu, te za celu opoziciju jedino mogućeg nezadovoljstva zbog suspenzije parlamenta, ne postoji nijedna koordinacija među predsedničkim kandidatima, naprotiv, konkurencija unutar opozicionih redova je žestoka bar koliko i borba protiv Vučića. Šta je jače - razum i fakti ili emocije i mantre? U epohi postistine i „alternativnih činjenica“, odgovor ne sluti na dobro.