Srpska u BiH kao Slovenija u SFRJ

Za NIN iz Banjaluke Među političkim prvacima u Bosni i Hercegovini ubedljivo je najduže u visokoj politici. Mladen Ivanić, aktuelni predsedavajući Predsedništva, nije imao ni trideset godina kada je na pritisak tadašnje omladinske organizacije postao član poslednjeg sedmočlanog Predsedništva BiH pre raspada SFRJ. U ratu je radio kao univerzitetski profesor, nije se bavio politikom. Ni u poratnom vremenu univerzitet nije napuštao, ali je formirao Partiju demokratskog progresa i bio i na vlasti i u opoziciju. Bio je predsednik Vlade Republike Srpske, pa ministar inostranih poslova BiH, a u ovom mandatu vratio se na mladalačku poziciju – u Predsedništvo BiH. U vreme najžešćih ratnih sukoba, 1993. godine, kada su raznorazne opcije na svim stranama bile u opticaju, u intervjuu NIN-u izneo je, za to doba, vrlo smelu tezu „Bosna i Hercegovina će opstati, ne toliko zbog želje njenih naroda da žive zajedno, već zato što je to interes najvećih na svetu, ali će biti politički nestabilna i dugo ekonomski vrlo slaba jer je kao sirovinska i energetska osnova SFRJ izgubila to veliko tržište“. Vreme mu je očito dalo za pravo. Kako danas vidite situaciju u BiH? BiH je već godinu dana u stalnoj krizi, povodi se menjaju a kriza postaje sve veća i komplikovanija. Jedan deo, rekao bih dominantan deo bošnjačkih struktura procenjuje da je ovo vreme kada prolaze poslednji vozovi da se nešto ozbiljnije promeni u BiH. Izazivanjem stalnih kriza pokušavaju pokazati da sistem ne funkcioniše kako bi se došlo u situaciju da se dejtonska kreacija menja, a njihova očekivanja su da to bude znatno unitarnija i centralizovanija država. Citiraću jednog čoveka iz bošnjačkog establišmenta koji je nedavno rekao: „Iz krize se uvek rodi nešto novo“. Dakle, ovde je reč o namernom izazivanju krize i to na temama prošlosti da bi se ostrastili najširi slojevi stanovništva. Pojedini mediji u regionu, ali i u svetu, pišu „BiH pred raspadom“. Mislim da je to nerealno. U narednih dvadesetak godina nerealno je očekivati da Republika Srpska napusti Bosnu i Hercegovinu, kao što je nerealno da BiH bude bez entiteta. Biće, naravno, guranja, galame, ali osnovna kreacija će ostati. U toj nekom budućem vremenu važiće i neka druga pravila, a dotad, kao predstavnik srpskog naroda znam da mi moramo jačati institucije Republike Srpske, čuvati ih, a zajedničke institucije na nivou BiH, koje su i naše kao i druga dva naroda, treba da koristimo za svoj interes, bez incidenata, bez popuštanja, ali i bez nerealnih ambicija. Nešto kao Slovenci godinama u SFRJ, a kad se i ako se nameste istorijske okolnosti onda se može razmišljati i o nekim drugim opcijama. Ipak, Hrvati traže za sebe treći entitet, da li je to realno? Razumem poziciju Hrvata kada se bore da im neko drugi ne bira predstavnike i svima je jasno da se to nekako mora rešiti promenom izbornog zakona ili možda Ustava drugog entiteta, Federacije BiH, ali mislim da nema šanse za nekakav treći entitet. Da budem precizniji, ako to oni mogu dogovoriti sa predstavnicima Bošnjaka, a da to ni na jedan način ne ugrozi RS, onda nemam ništa protiv. Možda ovde treba reći da ovdašnji Hrvati veći deo objašnjenja za svoju poziciju mogli dobiti i u Zagrebu, jer je očito da je njihova pozicija bila deo pogodbe oficijelnog Zagreba pre operacije „Oluja“ 1995. godine sa tadašnjim važnim igračima u međunarodnoj zajednici i tadašnjim rukovodstvom Bošnjaka u Sarajevu. Podrška za formiranje hrvatskog entiteta često stiže i iz Banjaluke. Koji su razlozi!? Takve inicijative često dolazi od SNSD-a predsednika Milorada Dodika, ali, još jednom kažem, to je nerazumna i isuviše rizična politika, time se direktno ugrožava pozicija Republike Srpske. Iz toga se ništa dobro ne može izroditi za nas. Da se vratimo na najnoviju situaciju, pokušaj pokretanja postupka za reviziju presude Međunarodnog suda pravde od pre deceniju dobro je protresao i BiH ali i celi region. Kako će se, po vama, ta stvar dalje razvijati? Mislim da su tu stvari potpuno jasne, niti je Sakib Softić legitiman predstavnik BiH, niti ima novih činjenica i dokaza koji bi mogli nešto bitno promeniti. Uveren sam da će sud već na prvom koraku odbiti taj zahtev jer onaj koji ga je podneo nije legitiman. Ali, i kad se to dogodi nama i dalje ostaje problem, ozbiljna kriza, jer je bošnjački član Predsedništva BiH napustio legalne institucije i napravio paralelan sistem i praktično pokazao kako bi se ponašali, kao najbrojniji narod, da je drugačija ustavna konstrukcija Bosne i Hercegovine. Ovo nije u ime žrtava rata i zbog njih, ovdje se žrtve zloupotrebljavaju kako bi se ostvario jedan politički koncept. U celom kolopletu događaja oko revizije zabeležen je i zahtev vlasti u Banjaluci, pre svega predsednika RS Milorada Dodika, predstavnicima Srba da napuste zajedničke organe Bosne i Hercegovine, ali ste vi to odbili. Zašto? Da smo to uradili, gledano koncepcijski, došli bismo u defanzivnu poziciju, a baš to su u Sarajevu očekivali. Ovako, imamo situaciju da je bošnjačka strana napustila institucije, pokušala vaninstitucionalno da povlači poteze. Da smo to uradili, ugrozili bismo ustavnu poziciju kako Republike Srpske tako i srpskog naroda. Sad smo u boljoj poziciji i lakše se razume naša argumentacija pred međunarodnom javnošću. U Sarajevu vas optužuju da branite Srbiju, a ne Bosnu i Hercegovinu u čijim organima sedite? Ne branim ja Srbiju, Srbija se zna odbraniti, i može, ako bude trebalo. Ja branim Ustav Bosne i Hercegovine i u okviru toga poziciju Republike Srpske i Srba, da se bez njih ne mogu donositi odluke i predstavljati da su one u ime cele BiH. To je suština cele ove priče. Da li se u zajedničkim organima, nevezano za slučaj revizije tužbe, osećaju pokušaji majorizacije? Ne toliko u pojavnom i formalnopravnom smislu, ali se zbog ranije prakse međunarodnih namesnika i uopšte međunarodne politike pokušava nametnuti osećaj da je predstavnicima Bošnjaka sve dopušteno i da jedino oni misle ispravno i pravedno. Zamislite kakve bi reakcije bile da su Srbi u Banjaluci turskom ministru inostranih poslova Davutogluu priredili ono što je Vučić doživeo u Srebrenici. Usput, oko incidenta sa Vučićem u Sarajevu se svi prave nevešti, kao da se ništa nije dogodilo i to, mislim, najbolje ilustruje stvarno stanje stvari u BiH. Ako je to tako, nisu li onda u pravu oni koji misle da oficijelno Sarajevo za najnovije poteze ima neke moćne saveznike, ozbiljne šaptače sa strane? Ne verujem. Predugo sam na poslovima međunarodne politike i gotovo sam siguran da BiH više nikom od ključnih igrača, mislim tu na Vašington, Moskvu i Brisel, nije prioritetna zona interesa. Svi oni znaju da kad bi se na Balkanu desila veća kriza, u kontekstu migracionih i ostalih nevolja, da bi to imalo mnogo veće posledice po Evropu nego što je to bilo pre dve i po decenije. U ovom trenutku velike sile imaju druge zanimljivije tačke u svetu gde isprobavaju moć i uticaj. Možda ima nekog ohrabrivanja Sarajeva sa strane, ali to nisu ključnu igrači. Ima li u diplomatskoj komunikaciji reakcija ključnih igrača na pokušaj revizije tužbe? Ima i to prilično jasno da se oni ne slažu sa onim što radi Izetbegović. Za moj ukus mogli su to da urade i javnije i jasnije, ali je i ovo napredak u odnosu na neke ranije situacije. Da se vratimo na Republiku Srpsku, gde je ona danas i kakva joj je perspektiva? Znam neke važne ljude u svetu koji ranije nisu bili skloni nama, a sad već govore da je Republika Srpska realnost. Svima je jasno da ni u budućnosti nema BiH bez entiteta. Zasluge, nekom više nekom manje, za to pripadaju i garniturama koje su kroz ovo vreme upravljale Republikom Srpskom. Dalja njena sudbina zavisi od nas samih. Sad je težište na unutrašnjim problemima, jer spolja ne može biti osetnije ugrožena. Koji su to unutrašnji problemi? Uveren sam da kod nas previše dominiraju političke teme i to populistički definisane. Sve se zamotava u nekakav nacionalni interes, a mi u stvari nemamo jasan koncept u mnogo čemu. Između dva politička bloka nema razlike u okviru ciljeva za zaštitu RS, ali ima u načinu kako se ona brani. Po mom verovanju, mi unutar RS moramo drugačije postaviti stvari. Tu postoji jedan autoritaran koncept po kome je predsednik Dodik ključan, a institucije su izgubile značaj. Sve to je doprinelo da smo se na planu ekonomije spotakli, a u demografskom smislu imamo katastrofu. Prilično je primetno da Republika Srpske u ekonomiji sve više zaostaje za Federacijom BiH. Vidi se to iz svih ekonomskih pokazatelja i to ozbiljno brine. Vlast SNSD-a je koncepcijski promašila – došlo je do naglog bujanja javnog sektora i bezrazložnog zapošljavanja, kao i bujanja birokratskog aparata u svim organima uprave i to je zaustavilo privatni sektor. Koliko su promašili u tom svom konceptu vidi se i po tome što preduzeća beže iz RS u Federaciju BiH. Tako je i sa predstavništvima najvećih firmi iz Srbije. Nije tako bilo pre deset, dvanaest godina. Dodik se ljuti kad mu se to kaže. Može da se ljuti, ali to je posledica ambijenta koji je napravio. Spomenuli ste i katastrofalno demografsko stanje. Sve je to jedno s drugim povezano. Zaista imamo, malo je reći, alarmantno stanje, najlošije stojimo u regionu. A ništa se i ne pokušava uraditi, osim prazne priče. Bilo je nekih pokušaja, ali vizije u populacionoj i ekonomskoj politici SNSD-a nema. Kako vam danas izgledaju odnosi BiH i Srbije? Ne onakvi kakvi bi mogli i morali biti. Ovo sa revizijom je pokvarilo stanje, ali treba reći da je to izbor političkog Sarajeva. Beograd je principijelan, ničim ne ugrožava integritet BiH, nudi saradnju na sasvim realnim zajedničkim projektima poput obnove pruge Sarajevo – Tuzla – Zvornik - Mali Zvornik - Beograd, pa auto-put i slično... To je i te kako primećeno u međunarodnoj zajednici i Sarajevo će se jednog dana kajati što gubi korak. A odnosi Republike Srpske i Srbije? Za razliku od nekih ranijih vremena, Beograd vrlo balansirano pristupa prema oba politička bloka u Republici Srpskoj, što je dobro. U našim odnosima nema nikakvog tutorstva već međusobno razumevanje, kako ljudsko tako i institucionalno. Imam osećaj da bismo mogli i morali uneti u te odnose više stvarnog sadržaja, više zajedničke strategije na pitanjima identiteta, zaštiti jezika, pisma, kulture uopšte. Ekonomija se, naravno, podrazumeva, a tu ima nekakvih nagoveštaja za ozbiljnije projekte.