Vatre na svačijoj zemlji

Makedonska postizborna kriza nikako da se privede kraju, naprotiv. Izbori su je, ispostavilo se, samo produbili i doneli nove sukobe. Sada su se svi - Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, NATO i Rusija zainteresovali za budućnost vlade koja nikako da se formira. A u Skoplju se iznenada našla i Federika Mogerini, ministarka inostranih poslova EU. Ona se sastala sa predsednikom Đorđem Ivanovim ne bi li izdejstvovala da mandat za sastav vlade ipak dobije Zoran Zaev, lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) koji je uspeo ono što njegov konkurent nije – u dogovoru sa albanskim partijama sakupio je parlamentarnu većinu. „Moramo izbeći da se ova politička i institucionalna kriza pretvori u međuetnički konflikt ili još gore u geopolitički“, izjavila je Mogerinijeva. Rascep na makedonskoj političkoj sceni kulminirao je pošto pobednik izbora VMRO-DPMNE i njihov lider Nikola Gruevski nisu uspeli da se, po dosadašnjem običaju, dogovore sa najvećim albanskim partijama. To je zatim pošlo za rukom Zaevu, ali Ivanov ostaje čvrsto pri odluci da mu ne dopusti da sastavi vladu i ne želi da mu da mandat. Zapadni saveznici Zorana Zaeva pozivaju se na demokratiju i vladavinu prava - DŽes Bejli, američki ambasador, Johanes Han, evropski komesar za proširenje, Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO i Mogerinijeva zahtevaju da se u skladu sa tim omogući Zaevu da dobije mandat. „Nema primera u demokratskom svetu da se većini ne dopušta da sastavi vladu“, izjavila je Federika Mogerini. Ali događaji u Makedoniji ipak nisu uobičajeni u demokratskom svetu. Od imena države, preko zastave, grba, do jezika i finansija, sve je ovde sporno i sve je povod za sukob. Ivanov ostaje čvrsto pri stavu da neće dozvoliti da vladu formira Zaev koji, kako smatra, ugrožava opstanak sopstvene države i radi u interesu drugih. Jer lider socijaldemokrata je pristao na ono na šta Gruevski nije, na „Tiransku deklaraciju“, koju su albanske partije DUI, Besa i Alijansa za Albance potpisale posle izbora i dogovorile se da će to biti platforma za pregovore o formiranju vlade. Da stvar bude komplikovanija, sve je urađeno pod budnim okom albanskog premijera Edija Rame, jednog od ključnih ljudi u pregovorima o formiranju vlade. A zahtevi se kreću od rešavanja spora oko imena sa susednim državama, odnosno promene imena, zastave, grba, himne, preko albanskog jezika kao zvaničnog na celoj teritoriji zemlje, dakle i u sredinama gde albanskog stanovništva gotovo i nema, drukčijih kvota za mesta u državnim službama, do „integrisanog graničnog upravljanja“ na granici sa Kosovom i Albanijom… Sve u svemu, zemlja bi trebalo da se potpuno transformiše i, kako optužuje Gruevski, da se federalizuje, a zatim i raspadne. Strah da će sa Zaevom od sadašnje države ostati samo krhotine i da će pristanak na albanske uslove biti kraj Makedonije kakvu sada znamo izveo je hiljade ljudi na ulice makedonskih gradova. Albanska platforma je potpisana posle izbora, pa su glasači ostali zatečeni idejom da su, podržavajući Zaeva, podržali i takve albanske zahteve. Budući da sporazum niko nije video, tenzije su rasle gotovo na dnevnom nivou. „Za zajedničku Makedoniju“ slogan je pod kojim demonstranti pružaju podršku Gruevskom, uz antialbanske parole i poruke Briselu – „EU, dalje ruke od Makedonije“. Gruevski je najzad predložio Zaevu i da ga podrži ukoliko odustane od platforme albanskih partija, ali od toga nije bilo ništa. Niko nikome više ne veruje, a pritisak je sve veći. Hašim Tači je već pozvao Albance u Makedoniji da „uzmu sudbinu u svoje ruke“, optužujući Ivanova da je njegova odluka „antialbanska“ i da je njom sahranio Ohridski sporazum. A ni do sada, sa važećim Ohridskim sporazumom, nije išlo lako. Bez njega Skoplje zaista ima razloga za strah. Pošto se ispostavilo da Vašington i Brisel sve aktivnije učestvuju u makedonskim partijskim pregovorima, oglasila se i Moskva. Iz ruskog Ministarstva inostranih poslova stiglo je saopštenje u kome se poziva Zapad da prekine sa grubim mešanjem u unutrašnje stvari Makedonije i upozorava da dalji pokušaji da se na vlast dovede poražena opozicija mogu samo da pogoršaju situaciju. Moskva i Vašington sada se spore oko Skoplja i tu je opasnost o kojoj je, pored ostalog, govorila Mogerinijeva. Geopolitički odnosi i NATO planovi doveli su Skoplje u centar pažnje. A to nikada nije dobra vest. Gruevski zato ostaje opcija za one koji osećaju da makedonska kultura i jezik još uvek opstaju na sasvim malom prostoru, a da se sada otvara mogućnost da se i taj prostor suzi. Tako, uprkos korupcionaškim aferama koje bi ga lako odvele na sud i rodbinsko-poslovnim aranžmanima koji su njega i njegovu porodicu učinili nedodirljivima, Gruevski i dalje može da računa na pristalice, jer naspram njega stoji Zaev i sumnja da bi Makedonija mogla da se raspadne. I to ne mirno. Kakav bi uticaj to imalo na ceo region tema je koju je bolje ne otvarati. Od Alija Ahmetija, lidera DUI, moglo se čuti da bi sa svojim koalicionim partnerom Zaevim, ukoliko Ivanov ne bude popustio, mogao da formira vladu preskačući proceduru po kojoj predsednik daje mandat. Da li je to pravno izvodljivo u ovom trenutku je manje važno pitanje, jer takav potez mogao bi biti varnica za nešto mnogo opasnije.