Dve uporne greške

Može, mada takve konstrukcije danas nisu uobičajene. Prisvojna zamenica njegovom, baš kao i prisvojni genitiv „Jove Pantelića“, očigledno se odnosi na imenicu dolazak. Poslednjih decenija, međutim, u medijskom jeziku počele su da se množe konstrukcije kao „nerazvijene i zemlje u razvoju“, „istorijski i spomenici kulture“, „polufinalne i utakmice za kup“, „obične i plaže za poznatije goste“, „industrijska i preduzeća zanatskog tipa“. Na njihovu nepravilnost više puta je ukazivao pokojni Drago Ćupić, prvenstveno u priručnicima koje je pisao s Bogdanom Terzićem i Egonom Feketeom, Slovo o jeziku (1996) i Srpski jezički savetnik (2005). U svim tim primerima, umesto imenice na koju bi pridev trebalo da se odnosi, dolazi veznik „i“. Normalno bi bilo da imenicu ponovimo, pa da kažemo „nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju“, „obične plaže i plaže za poznatije goste“ (ili: „i one za poznatije goste“). Izostavljanjem prve imenice ne postiže se gotovo nikakva ušteda, a gubi se na jasnoći izraza. Nažalost, Ćupićeve pouke ostale su bez dejstva, i čak se čini da su greške ovog tipa danas sve češće. Donekle je slična situacija i sa izrazom „nepunih godinu dana“, o kome mi piše Dragan Perišić iz Podgorice. Gramatičari se slažu da treba reći „nepunu godinu dana“, jer se pridev mora slagati sa upravnom imenicom (godina), a ne sa imenicom koja zavisi od nje. Ipak stalno srećemo oblike kao „nepunih godinu dana“, „dobrih nedelju dana“, „nekih mesec dana“ i slične. To se očigledno dešava po analogiji sa slučajevima gde ispred reči „dana“ ne stoji imenica nego broj, tako da je genitiv prideva opravdan i neizbežan: „nepunih pet dana“, „poslednjih sedam meseci“, „dugih dvanaest godina“. S malo više pažnje i razmišljanja o logici i gramatici, ima nade da ni ova ni prethodna greška neće nadvladati u stalnoj borbi s jezičkom normom.