Osveta za bregzit

Mnoge su imperije slavnije propadale, ali slom sile je, svejedno, slom, čak i kad je bedan. Nakon što je premijerka Škotske Nikola Sturdžon najavila da će od britanske premijerke Tereze Mej zatražiti ponovno održavanje referenduma o nezavisnosti vazda buntovne Škotske za period od jeseni 2018. do proleća 2019, u nizu očiglednih pitanja izdvojilo se jedno – koliko bi zabavno bilo da kraj vekovnog hegemona bude referendum čiji bi uspeh bio posledica prethodnog referenduma kojim je hegemon želeo da osnaži svoje pozicije? „Umesto da se igra s politikom i budućnošću, škotska vlada bi trebalo da se fokusira na pružanje dobrih usluga građanima“, odbrusila je Mejeva, sigurno makar malčice svesna da je i bregzit bio igrarija koja će malo kome doneti malo toga dobrog u aktuelnoj političkoj situaciji. Za sada se nije izjasnila hoće li odobriti referendum o nezavisnosti ili ne. Brojke su, s druge strane, prilično jasne – za ostanak Ujedinjenog Kraljevstva u EU je u Škotskoj glasalo 62 odsto glasača, a za izlazak je u svim članicama glasalo 52 odsto. „Škotska ima pravo da se izjasni o svojoj budućnosti, kao što je to učinilo Ujedinjeno Kraljevstvo, naročito sad kad budućnost deluje jasnije no ranije“, odgovorila je Sturdžonova. Prethodni referendum o nezavisnosti Škotske je održan 2014. godine, kada je za ostanak u Ujedinjenom Kraljevstvu glasalo 55,3 odsto glasača. Ako Ujedinjeno Kraljevstvo i preživi moguće istupanje Škotske, dokosurila bi ga trvenja u Severnoj Irskoj, u kojoj je takođe više glasača bilo protiv bregzita negoli za. Kao i Škotska nacionalna partija koju predvodi Sturdžonova, levo-nacionalistička Šin Fejn, inače druga najsnažnija partija u Severnoj Irskoj i treća u Republici Irskoj, pažljivo posmatra razvoj britanske drame.