Pritiskanje Izetbegovića

Očekivano, pokušaj revizije presude Međunarodnog suda pravde, koji je pre deset godina utvrdio da Srbija nije kriva za genocid nad Bošnjacima u BiH, završio je neuspešno. Još u pisarnici Suda je utvrđeno da nema odluke nadležnih organa BiH da se revizija pokrene, niti je Sakib Softić bio ovlašćen za taj posao. Po svoj prilici, nije tu bilo ni neke nove argumentacije, kako se tvrdilo, jer ni nakon svega niko javnosti ne objašnjava s čim se to išlo pred Sud. Pravno je, dakle, sve okončano, ali na političkoj ravni strasti se ne smiruju. Međunacionalne podele i povodom ovog slučaja su vidljive na svakom koraku, a prava bitka se vodi unutar institucija BiH da se urazumi bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović i grupa okupljena oko njega, jer je delovao vaninstitucionalno sa ozbiljnim pokušajem da napravi paralelni sistem vlasti mimo ustavnih normi. Za Izetbegovića to nije jedina nevolja, čini se žešće od Srba pritišću ga bošnjački politički establišment i veći deo javnosti. Traže od njega ostavku jer je „neozbiljno ušao u celi posao“, zamera mu se da je od javnosti sakrio činjenicu da je Sud još u maju prošle godine obavestio Softića da nije legalan i legitiman agent BiH. Izetbegović se uglavnom mucavo brani i sve teže, utisak je, podnosi te pritiske. Prilično zanimljivo je i u Republici Srpskoj. U vreme neposredno pred pokušaj podnošenja revizije sudarili su se dva koncepta – jedan Dodikov „da Srbi odmah napuste sve zajedničke institucije BiH“ i drugi Saveza za promene na čelu sa Ivanićem „ostati u institucijama i tu braniti svoje interese“. Ovaj drugi koncept se pokazao mudrijim, jer je Izetbegović napustio institucije i Sud je to video. Ovo neće proći bez posledica u razvoju daljih političkih događaja.