Spasavanje časti

DSS rezultatski nema bogzna čemu da se nada od predsedničkih izbora 2. aprila. Bez novca, izlomljene stranačke infrastrukture, posle dve godine provedene u unutrašnjim svađama, medijski marginalizovana, nekada najmoćnija politička partija u Srbiji ove izbore može da iskoristi za unutrašnju konsolidaciju, stabilizaciju, kao zalog za svetliju budućnost, te da se nada da njen kandidat Aleksandar Popović neće doživeti potpuni debakl. Bivši jugoslovenski atletski reprezentativac i rekorder, koji u kampanji nastupa sa sloganom „Čovek, pre svega“, bio je u ovom trenutku najbolje moguće rešenje za DSS, ali s obzirom na pomenute unutrašnje stranačke okolnosti, ali i na neobično veliku gužvu na desnici, u ovoj izbornoj trci nastupa pre svega vodeći se gestom olimpizma „važno je učestvovati“. „Objektivno, za predsedničkog kandidata Aleksandra Popovića biće dobar rezultat ako osvoji više od jedan odsto glasova, čime bi DSS mogao da vrati budžetska sredstva dobijena za finansiranje kampanje, ako ih iskoriste. Dostizanje pet odsto smatralo bi se ogromnim uspehom, na granici neverovatnog“, kaže za NIN izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar. Kako objašnjava, DSS već duže vreme nije ona stranka kakve se sećamo, dok im aktuelnu kampanju otežavaju ozbiljni finansijski problemi i medijska nevidljivost. „Popović je vrlo pristojan kandidat, sa čistom biografijom za srpske prilike, imaju pristojan slogan i pristojne, mada produkcijski siromašne, spotove koji se vrte na internetu. Takođe, terenske aktivnosti koje Popović sada vodi po unutrašnjosti imaju smisla. Ali, sve je to daleko od potrebnog za ambiciozniji izborni rezultat. NJegova kampanja za širu javnost ne postoji, dok sama stranka iskazuje statičnost i manjak energije“, upozorava Klačar. Pre svega, nešto mlađe čitaoce nije zgoreg podsetiti na biografiju Aleksandra Popovića, koja je, uz mada već prilično potrošeni brend DSS, najveći adut ove stranke na aprilskim izborima. Rođen 1971. u Beogradu, srednju školu završio je u Moskvi, studije hemije u Beogradu, a magistrirao na Floridi. Zaposlen je kao profesor na Hemijskom fakultetu Beogradskog univerziteta, gde je 2002. i doktorirao. Član je DSS od 1992. godine. U prvoj vladi Vojislava Koštunice, 2004-2007, bio je ministar nauke i zaštite životne sredine, dok je u drugom Koštuničinom kabinetu, 2007-2008. godine, vodio resor energetike. Kao atletičar, nastupao je za Jugoslaviju i bio član ekipa koje su osvajale Kup evropskih šampiona. Iza sebe kao političar nije ostavio nijednu aferu, a mada ubeđeni evroskeptik ima sasvim dobar imidž i u onom proevropskom delu javnosti. Na ovim izborima zadatak mu je da za DSS spasava šta se spasiti može. Nakon što je stranka 2014. završila ispod cenzusa, njen osnivač i dotad neupitni lider Vojislav Koštunica podneo je neopozivu ostavku i povukao se iz politike. Nastupio je turbulentan period, skoro svi značajniji funkcioneri izašli su iz stranke, na parlamentarnim izborima 2016. u koaliciji sa Dverima pređen je cenzus, ali su unutrašnja cepanja nastavljena. Vrhunac se dogodio oktobra prošle godine kada je, upravo oko teme nastupa na ovim predsedničkim izborima, iz stranke isključena predsednica Sanda Rašković Ivić, koja se zalagala za objedinjavanje celokupne opozicije, ali je prevagnula struja sklona „povratku korenima i izvornim idejama“ čiji je lider aktuelni v. d. predsednika stranke Miloš Jovanović. I upravo su zbog tog tradicionalizma, koji neki međutim smatraju za politički autizam i nesnalaženje u novim vremenima, za DSS posle duže vremena, a usred ove izborne kampanje, stigle prve dobre vesti - Koštunica je podržao kandidaturu Popovića, dok se u stranku vratio nekada jedan od njenih najistaknutijih predstavnika Slobodan Samardžić, koji je pre dve godine osnovao Državotvorni pokret Srbije. „Na zajedničkoj sednici Predsedništva i Izvršnog odbora Državotvornog pokreta Srbije jednoglasno je odlučeno da pristupimo Demokratskoj stranci Srbije. Udruženje je osnovano u jesen 2014. i njegovi osnivači su pre toga bili članovi DSS. Dve godine posle, mogli su se uočiti napori da stranka uspostavi kontinuitet sa politikom kojoj je više od dve decenije ton davao Vojislav Koštunica. Obnova izvornog DSS radi obnove jake države Srbije naš je zajednički zadatak i cilj“, saopšteno je u utorak 14. marta iz ove organizacije. Nešto ranije, Miloš Jovanović je medijima izjavio da Koštunica podržava kandidaturu Popovića, pri čemu je objavljena i fotografija njih trojice u nekom beogradskom restoranu u prijateljskom razgovoru. Ipak, Koštunica lično do ovog trenutka nije dao bilo kakvu izjavu. „Kratkoročno, povratak Samardžića i tiha podrška Koštunice neće imati efekta na izborni rezultat Popovića i DSS. Suviše malo vremena je ostalo do 2. aprila, a medijska pozicija stranke je tako slaba da je čak i vest o Koštunici slabo propraćena. Da se to desilo u decembru ili januaru, možda bi bila druga priča, ovako sve deluje prekasno. Ipak, dugoročno, ovo bi mogle biti važne vesti za unutrašnju konsolidaciju DSS“, kaže Bojan Klačar. Demokratska stranka Srbije i Aleksandar Popović na ovim predsedničkim izborima imaju žestoku konkurenciju. Desno od centra ugurali su se samo na papiru opozicioni kandidati Vojislav Šešelj i Miroslav Parović, ali i Vuk Jeremić, Boško Obradović i Milan Stamatović, koji svako na svoj način dodiruju probirljiv ukus potencijalnih birača DSS. Klačar navodi da pomenuta trojka zaista otežava poziciju Popovića. „Jeremić pokušava da zahvati široko, od građanski orijentisanih birača preko simpatizera SPS do Dveri, a kod njega je i Sanda Rašković Ivić. Obradović nastupa kao energičnije, dinamičnije, moderno lice DSS, bliže mlađim generacijama. Stamatović, bivši funkcioner DSS, ima jako uporište u zlatiborskom kraju, gde bi Popović, da nema njega, mogao da računa na dobar rezultat. Biti u koži Aleksandra Popovića sada je zaista nezahvalno“, zaključuje Bojan Klačar. A šta na sve kaže sam Popović? „Ne živim od politike, nisam profesionalni političar i zbog toga imam privilegiju da mogu da govorim i radim ono šta mislim i u šta verujem.“