Dvosmislene moći tela

Pod sloganom „Velika igra“, jedan od najvažnijih festivala umetničke igre u svetu, u okviru svog četrnaestog izdanja od 24. marta do 11. aprila, predstavlja publici izuzetan izbor naslova. Ukupno 15 kompanija iz 10 zemalja, sa preko 30 koreografskih postavki, biće predstavljeno u Beogradu i Novom Sadu. Koje ćemo to predstave ove godine gledati? Festival u Sava centru otvara Balet iz Vankuvera. Dve koreografkinje, Kanađanka Kristal Pajt i Izraelka Šaron Ejal, hrabre i zanimljive umetnice, odabrale su virtuozne igrače kanadske trupe, kako bi prikazale koncentrisanu snagu svoje umetničke vizije. Sledi prvi nastup u regionu izuzetnog Škotskog plesnog teatra, koji će izvesti celovečernji komad Jama inspirisan japanskim paganskim ritualima i posebno kreiran za ovu trupu. Koreograf Damijen Žale, koji tokom poslednje decenije potpisuje neke od najcenjenijih produkcija svetske scene, uključujući i nagrađivane radove nastale u saradnji sa Akramom Kanom, Sidijem Larbijem Šerkauijem i Marinom Abramović, udružio je ovoga puta svoje ideje i energiju sa poznatim vizuelnim umetnikom DŽimom Hodžisom, koji je osmislio scenografiju. Treće večeri u fokusu je Joanis Mandafunis, koji je započeo svoju igračku, a zatim i koreografsku karijeru u trupi Vilijama Forsajta. Najnovijim naslovom, on odaje počast Osipu Mandeljštamu, pesniku ruske avangarde koji se borio za slobodu govora u režimu tiranije. Sprečen da objavljuje svoja dela i uništavan kao ljudsko biće, ovaj umetnik je posvetio život poeziji koja je postala svedočanstvo beskrajnog talenta i duhovne snage. Beogradsko izvođenje ovog komada, uključuje i našeg glumca Pavla Pekića. Tokom tekuće pozorišne sezone, holandska trupa Introdans puni 45 godina. Jubilej obeležava program pod naslovom Tutti, u kome učestvuju oba ansambla ove kompanije, izvodeći tri premijerna naslova međunarodno proslavljenih umetnika. Flamansko-marokanski koreograf, Sidi Larbi Šerkauji, Italijan Mauro Bigonceti i Grk Dimitris Papajoanu daju svoj lični, posve individualni pečat umetnosti savremene igre. Oni prikazuju istovremeno spokojnu lepotu i vrtlog strastvene, sirove igre, u izvođenju tehnički superiornih igrača. Trupa „Kinetički kolektiv“ iz Ferare, pravo je osveženje u oblasti fizičkog teatra. U predstavi 10 mini-baleta, struje i oluje, ventilatori i dronovi, ptice i veliki žetei, postaju alegorije odnosa koreografije i igre, u istraživanju koje se odbija od repeticije do improvizacije, i od zapisa do izvodbe. Srž ovog traganja jeste sveska iz detinjstva Frančeske Penini, gde je ona zapisala desetak koreografija, izmišljenih, ali nikada predstavljenih. Nova produkcija Helene Valdman i njene berlinske trupe, inspirisana je vezom između nacionalnih granica i žudnje za zatvorenim zajednicama. Komad Dobri pasoši, loši pasoši postavljen je za trupu savremene igre i trupu novog cirkusa. Odvojene živim zidom, dve grupe žive sa dve strane linije. Apsolutna zvezda finske savremene plesne scene, Tero Sarinen kreirao je komad Preobraženo na originalnu muziku poznatog kompozitora Ese-Peke Salonena, isključivo za muške igrače. Osim kinetičkog kvaliteta, muzika ga je inspirisala svojom neverovatnom elastičnošću koja vodi od brutalno agresivnog - u nežno. Po rečima kritičara, ovaj komad je „pravi trijumf muškog umetničkog izraza“. Prvo gostovanje njujorške trupe Balet Hispaniko, koja neguje novi izraz američke savremene igre, donosi premijerne i kultne komade tri koreografa. Anabel Lopez Očoa, Ramon Olje i Pedro Ruiz otkrivaju strast flamenka, kroz neopisivu atmosferu noćnih klubova Havane šezdesetih godina prošlog veka. Vašington post navodi da su igrači ove trupe „tehnički najpotkovaniji i najmuzikalniji igrači koje ćete pronaći u sferi savremene igre, i jednostavno - prelepi za gledanje!“. U Madlenijanumu će gostovati i Balet Hrvatskog narodnog kazališta, u Beogradu posle dugog vremena… Trupa koja obeležava 140 godina postojanja, donosi dela dve hrvatske koreografkinje, Maše Kolar i Marjane Krajač, koje predstavljaju senzacionalno viđenje Ravelovog Bolera i poemu o nepoznatom, „tamnom pejzažu“. Koreografi Vilijam Forsajt i Mateo Ferđon prihvatili su zanimljiv izazov kreiranja za iskusne i slavne igrače, koji su odnedavno članovi nove berlinske trupe Dance On. Projekat, podržan od strane programa Kreativna Evropa, ima za cilj da izgradi neobičan most između umetnika koji su donedavno nosili repertoar velikih baletskih trupa, i sasvim mladih generacija koje tek stupaju na scenu. Betroffenheit je nešto poput živog filma u izvođenju vankuverske trupe Kidd Pivot, koja je pre nekoliko godina fascinirala beogradsku publiku. Trauma, stanje šoka i zbunjenosti preplave ljude u susret katastrofi. To je vanvremenski, granični prostor, kome se iznova vraćamo, u borbi da steknemo i održimo razmak, i gde reakcija na užas traje dugo nakon što se sve umirilo. Krizni štab održava hitnu situaciju živom i prisutnom, dok istovremeno mirni glas poziva da se suočimo sa prošlošću… Ovacije koje su pre nekoliko godina ispratile hip-hop igrača, boksera i koreografa Murada Merzukija iz Beograda, najbolja su najava za trupu Kafig. Ovoga puta oni donose komad Piksel u kome igrači nastupaju u prostoru sačinjenom od iluzija na 3D dekoru. „Za mene je važno da svoj rad predstavljam što više, i to pred najširom publikom. Želim da igra bude pristupačna svima, bez obzira na društvene, kulturološke ili iskustvene razlike . Beogradski festival igre je tokom godina postao čuven, najznačajniji u istočnoj Evropi, i to pre svega zahvaljujući njegovom internacionalnom i prestižnom programu. Ogromna mi je čast da mogu da se vratim, i ponovo prikažem svoj rad na ovom festivalu“, kaže povodom novog gostovanja u Beogradu Murad Merzuki. Rad britanskog umetnika Akrama Kana takođe je dobro poznat publici Beogradskog festivala igre. Chotto Desh, što u prevodu znači „mala domovina“, jeste komad koji se oslanja na Kanov jedinstveni kvalitet pripovedanja o raskršću svetova, kreiran kao ubedljiva priča o snovima i uspomenama mladog čoveka na putu od Bangladeša do Britanije. „Telo je najvažnije, najsvetiji način da se izrazi emocija“, veli Akram Kan. „Reči su uvek političke, ali telo ima moć da bude dvosmisleno i da komunicira ideje kroz fizičko i emocionalno iskustvo. Ponekad koristim reči i pevanje, zato što postoje neke stvari koje telo ne može da iskaže. Na primer, u predstavi Deš, koristim reči da prenesem činjenicu da je moj otac kuvar. Nisam znao kako da vizualizujem to, tako da sam odlučio da kažem rečima“, najavljuje svoj najnoviji nastup. Šaron Ejal je na prethodnom Beogradskom festivalu igre osvojila Nagradu Jovan Ćirilov – za korak više. Zato se vraća sa svojom trupom L-E-V iz Tel Aviva, i novim delom za koje je insipraciju pronašla u tekstu OKP, Nila Hilborna. Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), vrsta neuroze koja u navratima postavlja izazove u ljubavi i životu. Moćni komad, odigran u ritmu pulsirajuće tehno muzike koju je osmislio di-džej Ori Lihtik, govori o ljubavi koja izostaje, ili o ljubavnicima koji jedno drugome nedostaju, nudeći završetak festivala u neuhvatljivom ritmu. Naravno, najveći ekskluzivitet festivala jeste nastup Mihaila Barišnjikova, baletskog superstara i protagoniste kultnih filmova i serija po kojima je postao poznat najširoj publici. On će nastupiti tri večeri uzastopno u komadu inspirisanom poezijom nobelovca Brodskog. Postavka čuvenog litvanskog reditelja Alvisa Harmanisa jeste pozorišni komad koji slavi posebnost i izuzetnost velikih umetnika, pokušavajući da otkrije nesagledive moći ljudskog tela i intelekta. Već po najavama, možemo lako zaključiti da će četrnaesto izdanje Festivala igre otkriti brojne novine i doneti nove provokacije. I, što je najveći pomak, dovesti u Beograd zvezde ove umetnosti, za kojima prestonica često vapi.