Grafike zemlje sreće

U novoj seriji radova u dva galerijska prostora i dve izražajne, medijske forme – skulpturi i grafici, Gabrijel Glid opredmećuje svoja umetnička i egzistencijalna razmatranja i suočavanja sa stvarnošću. Bez obzira na to u kom mediju radi, grafici ili skulpturi, polazišta su u tehnološkom smislu matrice generisane vektorskim fajlovima, dakle potpuno depersonalizovan, obezličen i dehumanizovan umetnički postupak. Tako istaknut proces rada, koji svojom bezličnošću na prvi pogled zbunjuje posmatrača, dodatno je podvučen ponavljanjem obrazaca, njihovim umnožavanjem, intenzivnom repetitivnošću i hladnom proračunatošću. Međutim, isključivanje ručnog rada u postupku nije slučajno, već je proces koji je iskorišćen kao sadržajni element. Drugim rečima, tehnologija nije doživljena kao pretnja, već kao alatka. Kada se pogledaju radovi Bar kod, koji predstavlja skulptorsko opredmećenje bar koda sa kutije cigareta ili srodni Početak, skulptura nastala transponovanjem EKG amplitude u razmeri ljudske figure, zatim Prodajem se u delovima (u originalu Mi svendo a pezzi), svojevrsnu neo-popartističku formu datu u vidu velikog strip oblaka sa natpisom, ili još izražajniju Burgiju, osobenu posvetu stogodišnjici postojanja Beskonačnog stuba rumunskog skulptora Konstantina Brankušija, mašinska odnosno kompjuterizovana izrada radova postaje sredstvo, metafora konzumerističkog društva u kojem svaki pojedinac, pa i Gabrijel Glid kao umetnik, ima svoju, nezavidnu poziciju. Društveni kontekst još je podvučeniji u seriji Grafike zemlje sreće u galeriji Akademija. U osobenoj tihoj ironiji i autoironiji, karakterističnoj za Glidove radove, umetnik u njima sučeljava krajnosti. Sa jedne strane su šare i motivi sa pirotskih ćilima, autentične nacionalne umetničke vrednosti, čija ručna, promišljena, dugotrajna i naporna izrada direktno utiče na njihovu kreativnu i ekonomsku vrednost. Sa druge, industrijsko ponavljanje šara u neprekidnom i zavodljivom grafičkom ritmu, sugeriše nam banalnost, ponavljanje šema, vulgarizaciju koja nije samo umetnička ili ekonomska, već i nacionalna, odnosno politička. To je svedena dijagnoza društva permanentno razapetog na istim pitanjima. Ova serija grafika proistekla je iz umetnikovog istraživanja u radovima Pregaženi, gde je grafički potencijal šara sa automobilskih guma pretočio u skulptorske forme. U Grafikama zemlje sreće, umesto velikih gumenih ćilima imamo digitalne grafike, koje i pored svog industrijskog okvira, ipak plene zahvaljujući jedinstvenom grafizmu i eleganciji obrazaca kulturne baštine. Prefinjena minimalistička poetika i delikatna redukcija iskustava ili predmeta iz svakodnevice i umetničkog nasleđa, postupak je u kojem Gabrijel Glid stvara dela koji imaju formu znaka, zagonetke u vizuelnoj formi. Za njeno promišljanje i dešifrovanje potrebno je vreme. Upravo vreme uloženo u stvaranje i tumačenje je ono što proizvodi suštinsku sadržajnu razliku. A prisustvo, odnosno odsustvo promišljenog sadržaja je lajtmotiv prisutan u svim radovima Gabrijela Glida.