Vučić Vrhovni

Svi uslovi da Aleksandar Vučić postane potpuni autokrata su tu. Masovna popularnost obezbeđuje mu neophodno društveno uporište; politička snaga omogućava apsolutnu kontrolu nad vladom i parlamentom; tabloidna artiljerija daje medijsku podršku; prihvatanje zahteva stranih sila čini ga njihovim miljenikom, čime čuva sopstvena leđa; kontrola svih tajnih informacija dozvoljava manipulaciju i, po potrebi, zloupotrebu državnih organa - sudova, tužilaštva, policije, šta god. Za ovih nekoliko meseci već je pokazao sklonost ka samovlašću i upotrebi mehanizama koji su mu na raspolaganju. Upravo je u toku priprema terena za alternativu izborima – rekonstrukcija vlade tako što bi se rešio nelojalnih ministara iz sopstvene stranke i postavio se na mesto premijera, čime bi učvrstio i ozvaničio moć koju ima. Istovremeno, objavljujući preko svojih najbližih saradnika da mu „Mišković, Beko, mediji i neki političari“ spremaju ubistvo, unapred čisti teren od bilo koje eventualne kritike, širi strah kod političkih protivnika i svih koji nisu spremni da mu se bespogovorno pokore – ako zucnu, mogu biti optuženi za zaveru, a onda ni zatvor nije daleko. Politički odstrel počeo je još ranije, kao nevidljivi, paralelni cilj borbe protiv korupcije, zbog čega se ona i dalje vodi van sistema i bez institucija – dok i sistem i institucije ne budu pod punom kontrolom. Apsolutista niko ne može postati bez nekih opštih uslova. A oni su tu. Masovna korumpiranost u kombinaciji sa ekonomskom krizom, nezaposlenošću i bedom, najširim slojevima autokratskog lidera pokazuje kao spasioca, pogotovo kad on vodi politiku koja, poput aktuelne, upravo u borbi protiv korupcije, pregovorima sa Prištinom i evrointegracijama, rešava zaista važna pitanja. Politički oponenti su, u međuvremenu, poraženi – opozicija je sve slabija, od Koštunice i radikala, koji praktično nemaju nikakav uticaj, do Demokratske stranke, čijem sunovratu se ne vidi kraj, a koalicioni partneri svakodnevno gube značaj, pa nominalnog premijera Dačića niko više i ne smatra prvim čovekom vlade, a kamoli da za politički relevantne drži lidere ostalih stranaka koji sede u njegovom kabinetu. Vučić u svemu tome nije gori od bilo kog političara – vlast kvari, apsolutna vlast kvari apsolutno, rečeno je odavno. Pitanje je samo okolnosti i snage demokratskih institucija da prirodnu apsolutističku tendenciju spreče. A ni toga, kod nas, naravno nema. Pa šta onda sprečava Vučića da postane diktator? Baš ništa, osim samog Vučića. Što je zabrinjavajuće malo.