Kućica -slobodica i poneka firmica

Kada je, u proleće 2004, prihvatio da, sa još četvoro poslanika, učestvuje u eksperimentu TV produkcije VIN i proveri da li može da ceo mesec preživi od tadašnje prosečne srpske plate, Aleksandar Vučić prvi je odustao, nakon svega deset dana života u cipelama običnog građanina. Za razliku od ostalih učesnika u eksperimentu koji su, u međuvremenu, nestali sa političke scene, Vučić je očigledno shvatio koje poruke prijaju ušima birača: na siromaštvo se može žaliti samo opozicionar, dok se pripadnik vlasti ima dičiti asketizmom, s jedne strane, dok, s druge strane, s ogromnim ponosom opisuje sve blagodeti koje je omogućio pripadnicima „naroda“. Zato bi se danas iz njegove imovinske karte, zvanično prijavljene Agenciji za borbu protiv korupcije, moglo zaključiti da je reč o jednom od najsiromašnijih državnika u regionu, a i šire, koji poseduje samo garsonjeru od 30 kvadrata. I nimalo se ne trudi da svoj imovinski profil popravi, jer, sudeći prema brojnim izjavama, dobar deo plate troši na plaćanje posluženja gostima koje prima iz državnih razloga. Mali je problem što postoje i javno poznate činjenice – počev od useljenja u 118 kvadratnih metara veliki stan dobijen od države u jednom od najgorih perioda u istoriji Srbije (1998) do, recimo, saznanja da je za svoju decu uspeo da obezbedi skupo privatno školovanje, potpuno nedostižno većini građana. Da u javnoj priči skromnog premijera nešto nedostaje pokazala je agencija KRIK još prošle godine, a ovih dana je uspela da bazu imovine političara obogati i kartama ostalih kandidata na predstojećim predsedničkim izborima. Svi detalji baze imovine biće dostupni na sajtu KRIK-a (https://imovinapoliticara.krik.rs), a NIN ekskluzivno donosi glavne elemente imovinskih profila 11 predsedničkih pretendenata. Prvi na glasačkom listiću, po odluci žreba, biće Saša Janković, vlasnik trosobnog stana (90 kvadrata) u Novom Beogradu, vrednog 106.000 evra, vikendice u Slankamenu (48 kvadrata, 10.000 evra), zemljišta u Slankamenu (3.000 evra) i šume i šupe u Banji Koviljači (ukupno 1.500 evra, stara porodična imovina dobijena kao poklon od oca). Janković je KRIK-u pokazao ugovor prema kome je pomenuti novobeogradski stan u Ulici Milutina Milankovića kupio za 113.000 evra 2012. godine i objasnio da je 80.000 evra uplatio od prodaje prethodnog stana, koji je dobio od oca, dok je ostatak doplatio iz ušteđevine. Agenciji je prijavio da je stan zajedničko vlasništvo sa suprugom, „jer je stečen za vreme braka“. Od otpremnine dobijene po odlasku iz OEBS-a kupio je vikendicu i plac u Slankamenu. Janković je do 6. februara, kao zaštitnik građana, imao i platu od 376.648 dinara, vozi „mini-kuper“ vredan 7.500 evra (Agenciji je prijavio da je auto 2011. godište, a tvrdi da je tri godine stariji) a njegova supruga vozi „subaru forester“ vredan 9.000 evra. Otac Branko Janković poseduje stan od 40 kvadrata, vredan 45.000 evra u Beogradu, brvnaru (14.000 evra) i zemljište (6.600 evra) u Slankamenu i vozi „suzuki SX4“ vredan 5.500 evra. Vuk Jeremić, izgleda, pokušava da se predstavi kao džentlmen – kandidat s brojem dva nema stan, ali je učestvovao u podizanju kredita u iznosu od 376.700 švajcarskih franaka sa suprugom Natašom, koja je postala vlasnica stana na Vračaru od 147 kvadrata, sada vrednog 320.000 evra, kupljenog 2008. od Siniše Mihajlovića, člana IO AIK banke. Dotični stan, sa parking mestom od 15 kvadrata, sada vrednim 20.000 evra, plaćen je, kako se navodi 264.500 evra. Nataša Jeremić je u istoj zgradi pazarila i manji stan (37 kvadrata) koji sada vredi 75.000 evra (plaćen 67.500 evra, od čega 20.000 gotovine, a ostatak iz kredita). Jeremićeva majka Senija Buljubašić Jeremić takođe poseduje stan na Vračaru i trećinu stana na Zvezdari, ukupne vrednosti 283.000 evra. Nedavno je postala vlasnica i trosobnog stana na Zvezdari, čija kvadratura nije upisana u katastar, pa je nemoguće proceniti tržišnu vrednost. Na ime Vuka Jeremića vodi se samo skroman, 14 godina star auto, vredan 1.350 evra („suzuki svift“) ali je, zato, on, sa bliskim saradnicima iz Ministarstva spoljnih poslova, suosnivač Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) na čiji se račun, od osnivanja, slilo tri miliona evra donacija iz nepoznatih izvora. Istraživači navode i podatak da je prihod CIRSD za 2015. bio 1.730.469 evra, kao i da je u novembru iste godine ta organizacija izdavač studije čija je koautorka bila sadašnja ministarka Ana Brnabić. Jeremić je i vlasnik agencije za konsalting koja je 2014. i 2015. prihodovala više od pola miliona evra, ali, pošto ta agencija nema sajt, a Jeremić je odbio intervju za KRIK, nije poznato čime se bavi i ko su njeni klijenti. Kandidat s brojem dva je, sa majkom i sestrom, suosnivač fondacije za stipendiranje studenata Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu koja nosi ime njegovog oca. Miroslav Parović, nekadašnji suosnivač Dveri, koji od 2012. podržava SNS u Novom Sadu (najpre pod „firmom“ Treće Srbije, a sada Narodnog slobodarskog pokreta), a do 2015. bio je savetnik za energetiku tamošnjeg gradonačelnika Miloša Vučevića, dobio je treću poziciju na biračkom listiću. Visinu prihoda na mestu odbornika u Skupštini grada Novog Sada i na funkciji direktora tehničkog centra u tom gradu nije hteo da kaže. Vlasnik je dvoiposobnog stana od 78 kvadrata, vrednog 62.000 evra u novosadskom naselju Liman, koji je kupio 2014. tako što je sa suprugom podigao kredit. NJegov otac ima dve nasleđene kuće, od kojih je jedna devastirana, u Jaši Tomiću, gde ima i njivu. Kandidat Parović vozi „reno grand senik“ vredan 8.000 evra. Od 2012. bio jedan od osnivača i predsednik udruženja „Srbija ima budućnost“, koje se prethodno zvalo „Treća Srbija“, ali nije želeo da otkrije izvore finansiranja udruženja u kome je do jula 2016. imao aktivnu ulogu. Zastupnik je udruženja Savremena Srbija (takođe nepoznati donatori i prihodi). Tajni su prihodi još dva udruženja sa kojima je povezan: „Alternativa za Srbiju“, čiji je zastupnik i „Srpski kulturni prostor“ (suosnivač i zastupnik do januara ove godine). U vreme pripreme ovog broja NIN-a, novinari KRIK-a još su čekali intervju sa Sašom Radulovićem, kandidatom koji će na izbornom listiću imati mesto broj četiri. Prema do tada poznatim podacima, Radulović ima prebivalište na adresi na kojoj je troiposoban stan od 87 kvadrata u vlasništvu njegove majke, vredan 85.000 evra, ali prema podacima katastra i dalje opterećen hipotekom od 95.974 evra (založen kako bi pokret Dosta je bilo od države dobio novac za prošlogodišnju izbornu kampanju). Sa suprugom je bio vlasnik kuće od 300 kvadrata u San Francisku, kupljene u novembru 2000. za 1.575.000 dolara, a prodate u februaru 2002. za 1.627.000 dolara (detalji vezani za tu kuću trebalo bi da budu predmet razgovora zakazanog u terminu kad je NIN bio u štampi). Radulovićeva supruga je suvlasnica (šestina) jednosobnog stana u prizemlju zgrade na Vračaru i takođe šestine tri lokala na Vračaru. Radulović, kako se navodi, prima poslaničku platu od 70.000 dinara (KRIK je koristio zvanične podatke o primanjima prijavljene Agenciji za borbu protiv korupcije, tako da se podaci o platama poslanika razlikuju, jer su u nekim sadržani i razni dodaci, a u nekim ne). Na Radulovićevo ime vodi se „ševrolet orlando“ vredan 85.000 evra. Radulović je osnivač i zastupnik udruženja Dosta je bilo - restart, čiji su prihodi u 2015. bili 15.520 evra. Sa suprugom je bio suvlasnik konsultantske kompanije Emarket Capital, čiji su prihodi u 2015. bili 19.700 evra, kao i firme Ebusiness Services (prihodi za 2015. od 4.500 evra) ali je udeo poklonio supruzi kada je 2013. postao ministar. Tada je prekinuo i delatnost preduzetničke radnje Stečajni upravnik Saša Radulović PR. Supruga Tatjana je vlasnica preduzetničke agencije za kancelarijsko-administrativne usluge koja je aktivna, ali nije poznato ko su joj klijenti. Radulović je, prema podacima sa njegovog Linkdin profila bio osnivač i direktor softverske kompanije Neuron Computing Inc. u Torontu i direktor kompanije TrueSpectra u ofšor zoni Delaver, sa ograncima u Torontu, NJujorku i San Francisku. Mladom Luki Maksimoviću, alijas LJubiši Preletačeviću Belom, lako je da uz peto ime na biračkom listiću promoviše slogan „Sirotinja uzvraća udarac“, jer on nema – ništa, sem odborničke plate u Mladenovcu, u iznosu od 3.000 dinara. NJegov otac vlasnik je stana u Mladenovcu od 82 kvadrata, vrednog 51.000 evra, kuće, njiva, voćnjaka i šume u Velikoj Ivanči, kao i automobila „folksvagen golf 2“, 1986. godište. Na ime njegove majke vodi se preduzetnička radnja Club 81 koja je u Mladenovcu poznata kao kafana „Kod Sidžima“, kako tvrdi Beli, „sada kultno mesto“. Odmah posle Preletačevića na biračkom listiću nalazi se onaj siromašni političar s početka teksta, koji živi od premijerske plate u iznosu od 112.024 dinara, radi 24 sata dnevno i vlasnik je samo garsonjere od 30 kvadrata u naselju Belvil, kupljene uz pomoć roditelja. Vučićeva porodica, međutim, nema razloga da se muči pitanjem „gde sam bio, šta sam radio“, jer je spisak nekretnina koje se vode na njihova imena impozantan. Onaj, već pomenuti stan dobijen od države i potom otplaćen uz pomoć porodice i Vojislava Šešelja, sada je, tvrdi, u vlasništvu njegove bivše supruge (mada je u katastru i dalje navedeno njegovo ime). Sadašnja supruga Tamara Đukanović vodi se kao vlasnica stana (116 kvadrata) i garaže (12 kvadrata) u Belvilu, vrednih 196.000 evra, kupljenih 2013. za 135.000 evra od Slobodana Kvrgića, vlasnika kompanije WinWin. Roditelji su vlasnici troiposobnog stana na Vračaru, dobijenog u razmeni sa Narodnom bankom 1998, pod uslovima veoma dobrim po porodicu u vreme kad je Vučić bio ministar, a otac je vlasnik i one (i dalje nelegalizovane) kuće u Jajincima, gde premijer prima važne goste (kuća vredi 141.000 evra) ali i stana od 80 kvadrata i garaže u Novom Beogradu. I često pominjani uticajni brat ima za srpske uslove neobično veliki stan – 108 kvadrata. Premijer je iz vlasništva nad kompanijom Velika Srbija izašao 2012, četiri godine nakon napuštanja stranke čiji je list Velika Srbija glasilo. Porodični Boško Obradović, na mestu broj sedam, živi od plate u iznosu od 101.971 dinar, ali uživa i u pravu na isplatu naknade zakupa stana u Beogradu, u iznosu od 35.000 dinara. Vlasnik je dvosobnog stana u Čačku od 63 kvadrata, vrednog 30.000 evra koji je, nakon razvoda, zajedno sa automobilom „opela stra“, 1995. godište, sud dodelio njemu. Stan je opterećen hipotekom, a Obradović je za KRIK rekao da ga je kupio na kredit i otplaćivaće ga do 2020. godine. U blizini je i stan Obradovićevog oca (61 kvadrat), a u naselju Vranić je kuća u kojoj se predsednički kandidat rodio i vodi se, kao i dvorište i voćnjak, na ime njegovog dede. Lider Dveri bio je i suvlasnik kompanije Catena mundi, osnovane 2012. sa potpredsednikom tog pokreta Branimirom Nešićem. Prihodi izdavačke kuće koja je objavila više knjiga o antikomunizmu, lideru četnika Dragoslavu Mihailoviću, ustaškim zločinima, ali i Obradovićevih dela „Srpska desnica“ i „Srpska unija“ u 2015. bili su 230.000 evra. U maju 2016. Obradović je svoju polovinu vlasništva poklonio Nešiću. Od osnivanja do danas, firma je iz budžeta Srbije dobila oko 2,5 miliona dinara na osnovu poslova koje je sklapala sa školama i bibliotekama širom Srbije. Prema zvaničnim papirima, ni kandidat sa brojem osam – Vojislav Šešelj – nema nekretnine. Živi u kući od 339 kvadrata, sa dve garaže i bazenom, vrednoj 270.000 evra, koja se i dalje vodi na njegovu majku, preminulu pre deset godina. U blizini su i dve kuće, od 94 i 79 kvadrata, koje je 1996. kupila njegova supruga (ukupno 90.000 evra). Na njeno ime vodi se i automobil „škoda“. Za razliku od većine drugih kandidata, kod kojih novinari nisu bili u mogućnosti da uđu u trag podacima o ušteđevini, u Šešeljevom slučaju dostupni su bili podaci iz dokumenata suda u Hagu – svi oni navedeni su na sajtu KRIK-a, a ovde će biti dovoljno reći da su u pitanju iznosi od 7.000 do 57.000 evra raspoređeni u nekoliko domaćih i stranih banaka. I Šešelj je, naravno, suvlasnik one Velike Srbije iz koje je Vučić izašao, i to, naravno, većinski (56 posto). U 2015. kompanija je zabeležila 8.680 evra prihoda. Sa sinom Aleksandrom 2016. osnovao je fondaciju „Marko Nikolić“, čiji je cilj „štampanje vrednih naučnih dela“. Nema dostupnih podataka o delima koja je ta fondacija štampala. Sin Nikola zastupnik je Udruženja građana Komitet za odbranu Vojislava Šešelja i kafića „Mali princ“ u Batajnici. Nekadašnji ministar nauke i životne sredine, pa potom i energetike, Aleksandar Popović, prima platu redovnog profesora Hemijskog fakulteta od 60.000 dinara, a 2008. je kupio trosoban stan od 124 kvadrata, vredan 240.000 evra u beogradskoj opštini Stari grad (najvećim delom iz kredita). Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio i da je nasledio, odnosno dobio na poklon stanove od 92 i 49 kvadrata, za koje tvrdi da „nema pravo plodouživanja, već samo pasivnog vlasništva“. U katastru se ne navodi kao vlasnik tih stanova, a KRIK-u nije želeo da kaže gde se nalaze, pa nije bilo moguće proceniti njihovu vrednost. Popović je vlasnik kompanije Ilmarinen consulting, registrovane u jednom od pomenutih stanova oktobra 2016. godine. Nema javno dostupnih podataka o tome čime se agencija bavi, a novinarima KRIK-a je rekao da je reč o „posredovanju pri trgovini lekovima u zemlje Afrike i Azije“. Kaže da je sedište u Beogradu kako bi plaćao porez u Srbiji, a klijenti nisu iz Srbije. Nakon razgovora sa Popovićem, KRIK je došao do podatka da je istoimenu firmu osnovao i na Kipru, u martu 2016. Za nju je rekao da nema nikakve aktivnosti i da ju je osnovao kako bi se osigurao da treće lice ne koristi taj naziv i ne dovede klijente u zabludu. Milan Stamatović, dugogodišnji predsednik opštine Čajetina, koga naprednjaci odavno bezuspešno pokušavaju da sruše, ima platu od 79.359 i vlasnik je porodične kuće od 250 kvadrata sa dvorištem, vredne 160.000 evra na Zlatiboru koju je „sam izgradio u braku sa suprugom“. Kuća je do 2012. bila opterećena hipotekama, a u okviru nje je i nekoliko apartmana za izdavanje, o čemu brine agencija TAS koju vodi njegova supruga. Sa ocem i bratom je i suvlasnik polovine stare kuće u Sirogojnu (1.500 evra) i suvlasnik livade, pašnjaka, njive, voćnjaka, neplodnog zemljišta i šume u Sirogojnu, sve zajedno u vrednosti od 14.100 evra. To nasleđeno imanje koriste njegov otac i brat. Vozi „škodu superb“ vrednu 5.500 evra. NJegova ćerka jedna je od osnivača udruženja „Afirmativni centar za edukaciju mladih“, koje se zalaže za afirmaciju kulturnih vrednosti, brigu i angažovanje u zaštiti starih, nemoćnih i bolesnih. Nenad Čanak možda ne zna „gde su vojvođanski novci“, ali zna gde su njegovi: vlasnik je dve kuće u elitnom novosadskom naselju Lipov gaj. Za jednu, od 144 kvadrata, vrednu, sa pripadajućim zemljištem, 100.000 evra, KRIK nije dobio podatke od Republičkog geodetskog zavoda i nejasno je u kom svojstvu se u ugovoru, osim njega, pominju kompanije Budućnost i MK Komerc. Susednu kuću od 145 kvadrata, vrednu 100.000 evra kupio je 2014, tako što je prethodnom vlasniku poklonio stan na Veterniku, kupljen 2007. godine za 40.472 evra i doplatio 60.000 evra. Kandidat Čanak ima poslaničku platu iz Skupštine Srbije, od 105.256 dinara a vozi automobil „škoda superb ambišn“ iz 2015. godine, vredan 20.000 evra i „džip vrangler“ iz 2007, vredan 13.000. Nikakve kompanije u njegovom vlasništvu se ne pominju.