Novi Pazar bez poplava i računa

Deluje da nema tog nosa koji Novopazarac Nijazija Mujdragić ne bi mogao da jednim direktom razbije u paramparčad. Bivši bokser gazi, reklo bi se, petu deceniju života kao što je onomad suvereno batao po ringu oko smlaćenog suparnika. Razigranih očiju, stamene i sitne građe, živih pokreta i doskočica, ali odskora zbunjen. Ne kakvim vešto plasiranim krošeom, već nečim mnogo zlokobnijim – namerom nekoga moćnijeg da vrši radove na njegovom zemljištu na obali žuborne Deževske reke, sitnim korakom meandrirajući oko naknade za eksproprisanu nepokretnost. „Nikad nisam bio član nijedne partije. Titove kad nisam, čije ću. Babovinu nisam čuvao za njih, već za grad i potomke. Do sad na sudu nisam bio, osim zbog saobraćajnih prekršaja. A, evo, sad se vucaram po njima i nadam se najboljem. Danas ti je vreme takvo da možeš sve ako si blizak vlastima i da ne možeš ništa ako im nisi blizak. Ili imaš prava da radiš šta hoćeš ili nemaš nijedno“, govori on za NIN. Istini za volju, projekat koji se sprovodi na 24 privatne parcele služi da štiti lokalne žitelje i njihovu imovinu. Čitavo područje je ispod tla prošarano vodama, a sneg po okolnim planinskim vrhovima i proplancima prilično se kasno topi. Ako uzgred drmne pokoja prolećna kiša, uzana rečna korita za tren postanu premala za nabujalu vodu. Poplave nisu retkost – samo 2013. su izazvale materijalnu štetu veću od milion evra, a ni mart prošle godine nije bio blagonaklon – i odluka da se kejom utvrde korita nekolicine reka zvuči razumno. Projekat se izvodi sredstvima koje je Svetska banka izdvojila za sanaciju štete od katastrofalnih poplava 2014. godine. Srbija je tada ukupno dobila zajam od 227,5 miliona evra. Državni program obnove predviđa da bi ukupni trošak hitne sanacije nasipa, obale i korita reka Raške i Jošanice trebalo da iznosi 27 miliona dinara. Problem je, međutim, u tome što se Novi Pazar ne nalazi i u Izveštaju o proceni potreba za oporavak koji su sproveli UN, EU i Svetska banka. Proleće 2014. prema njihovim procenama u Novom Pazaru nije bilo kobno. Slično je krajem tadašnjeg aprila tvrdio i Nihad Hasanović, član štaba za vanredne situacije, koji je slavodobitno bio izjavio da su tek podignute antierozivne brane na rekama Trnavica, LJudska i Banjska (EU ih je platila 400.000 evra) sprečile obilnija izlivanja. Napomenuo je da su stradali pojedini okolni putevi i nekoliko hektara poljoprivrednog zemljišta na izlazu iz Novog Pazara. Ništa što bi zahtevalo hitnu sanaciju i brzopotezno trošenje sredstava Svetske banke koja naveliko preti njihovim povlačenjem. Ne bi bio prvi put da lokalni šerifi i njihovo okruženje buđelare podmažu stranim sredstvima i podozrivost se ne sme spočitati. „Sredstva za izvođenje radova nije obezbedio Grad Novi Pazar, već Republika Srbija finansijskim dokumentom sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj (jedna od pet činilaca Svetske banke, prim. aut.). Ovim projektom takođe nije upravljao Grad Novi Pazar, već JVP Srbijavode koje je sprovodilo javnu nabavku prema pravilima i proceduri iz Zakona o javnim nabavkama i ugovora Republike Srbije sa domaćim i međunarodnim institucijama koje su obezbedile finansiranje. Grad Novi Pazar nije imao obavezu da vrši kontrolu utroška sredstava za izvođenje radova“, glasi dopis koji smo dobili iz kabineta gradonačelnika Nihata Biševca. Nit’ se luk jeo, nit’ se luk mirisao, što je naročito sumnjivo s obzirom na kvalitet pazarskog roštiljskog mesa s kojim se i luk sasvim lepo meša. No, dobro. Poplave 2014. možda i jesu bile daleko manje okrutne no što u Novom Pazaru umeju da budu i utvrđivanje nasipa nekoliko reka svakako jeste dobra prevencija budućih izlivanja. Možda su i sredstva, inače neretko nevešto trošena i zloupotrebljavana, ovde našla pravu primenu. Prevencija jeste delotvornija od sanacije. Neko bi, međutim, makar trebalo da odgovara zbog načina na koji su odluke posredovane između nadležnih institucija i građana. „Pre oko dve godine me zove prijatelj koji radi u opštini i kaže mi da se po hitnom postupku vrši eksproprijacija te 24 parcele, među kojima je i moja, da će se cena zemlje utvrđivati tržišno i da će pare stići s vremenom. Poverujem mu, potpišem i pogrešim. U međuvremenu, pravnici pri opštini mi kažu da ćemo dobiti 1.000 evra po aru, što je neprihvatljivo. Odem ti ja na sud, izdržim četiri ročišta i opština počne da dodeljuje svoje veštake za utvrđivanje cene. Čist sukob interesa. Nađem jednog veštaka iz Tutina. Sud odluči da ar vredi 3.500 evra, na šta sam pristao, jer nije ni meni u interesu da se ovo rasteže unedogled, da ostanemo bez keja i dva miliona evra dodeljenih sredstava. Opština neće ni da čuje, jer, kako kažu, onda će svima morati da daju toliko. Imali su ranije problema s eksproprijacijom kad su gradili obilaznicu, što je taj projekat zaustavilo, i sad pretpostavljam da hoće da gaze po narodu kako bi na vreme opravdali pare. Na kraju sam im ponudio i da mi u zamenu daju novo zemljište negde na teritoriji opštine, ali ni na to nisu pristali“, kaže Mujdragić. Prošlog leta mu je pred imanje došla građevinska ekipa iz Šapca i počela da radi i gradi, premda su bili došli bez dozvole. „To je kao da ja tebi dođem na imanje, kažem da me je neko poslao i počnem da ti sečem drveće“, kaže Mujdragić, koji je ekipu pregalnika prijateljski oterao s praga. Bio je među retkima. Doduše, hteli su i drugi, ali su pred upornošću radnika i okupljene policije mahom pristajali da zemljište prepuste za pare za koje su znali da su male. „Određivanje i isplata naknada ranijim vlasnicima je u toku, i to u vanparničnim postupcima koji se vode pred osnovnim sudom u Novom Pazaru po proceni tržišne vrednosti nepokretnosti izvršenoj od strane Poreske uprave u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji“, bio je deo dopisa iz gradonačelnikovog kabineta. Tržište jeste svojeglavo, nepredvidivo i na mahove ludo, ali ostaće misterija kako je s jedne strane procenilo da ar uz Deževsku reku vredi oko hiljadu evra, a da je nedaleko odatle dozvolilo Hajru LJajiću, ocu Rasima LJajića, da šezdeset ari čija je vrednost prema nezavisnim procenama 250.000 evra kupi za svega 10.000 evra. Nedavno istraživanje KRIK-a pokazalo je da se pored zemlje Hajra LJajića trenutno gradi hotel, što delimično finansira i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, na čijem je Rasim čelu. Cena Hajrovog zemljišta će izvesno skočiti, kao i iznenađenje čitalaca činjenicom da je u akcionom planu za zaštitu Novog Pazara od poplava, koji su Ministarstvo poljoprivrede i JVP Srbijavode dostavili Svetskoj banci, središte novopazarske žalbene komisije smešteno u nepostojeću Ulicu knjaza Miloša, a da poštanski broj pripada Aleksincu, a ne Novom Pazaru. „NJihova samovolja je mene gurnula u ovo. Možda ovaj deo izgleda kao Bijafra, ali nije Bijafra. Zna se neki red. Mislim da ne bih ni dizao larmu da mi nisu pred kuću došli i da Svetska banka u međuvremenu nije pokrenula svoju istragu o trošenju sredstava“, kaže Mujdragić. Iz kontrolnog tela Svetske banke zadužene za ovaj slučaj kazali su nam samo da je pritužba pristigla, da je prihvaćena, da je istraga u toku i da se nadaju skorim rezultatima. Pritužba je, inače, delo Stevana Milanovića, Novopazarca koji već tridesetak godina živi u Beogradu, gde ga je čudo hitne eksproprijacije i zateklo. „Jednu parcelu su mi uzeli rešenjem o eksproprijaciji koje mi nije bilo uručeno i koje sam morao da preuzmem iz arhive gradske opštine. Na njega sam uložio žalbu i stvar je sada na Upravnom sudu u Beogradu. Bez obzira na to su upali sa građevinskim mašinama. U deo druge parcele su upali krajnje nasilno i bez ikakvog rešenja. Treću parcelu su mi oduzeli tako što ju je lokalni katastar zaveo na Srbijavode, što trenutno rešava Republički geodetski zavod. Zamislite da dođete na svoje zemljište i saznate da je prepisano na državu zbog nečijeg interesa?! Pritom, po zakonu su vlasnici parcela vlasnici zemlje do korita reke, dok korito reke pripada ’Srbijavodama’, inače preduzeću osnovanom 2005, pa se i ne može ništa retroaktivno zavoditi na njih. Tokom boravka u gradu mi je četiri puta policija dolazila na vrata. Telefonom su mi takođe pretili, i to izvesni Ćeho Nikšić, što sam bio i snimio. Pretnje sam prijavio Republičkom javnom tužilaštvu, o čemu se stara zamenik republičkog javnog tužioca Milan Bojković. Reč je o kršenju Ustava Srbije, Zakona o eksproprijaciji Republike Srbije i prvog člana Dodatnog protokola Evropske povelje o ljudskim pravima“, predočava Milanović za NIN. U međuvremenu je o svojim nevoljama izvestio Majkla Davenporta, koji ga je uputio na Kancelariju zaštitnika građana, iz koje je zasada izostao konkretan odgovor. Apel je uputio i šefu Misije OEBS-a u Srbiji Andrei Oriciju. Pisao je i gradonačelniku Biševcu, upozorivši ga da radovi zbog podnošenja žalbe moraju da se obustave do daljeg. Usledio je vrlo ljubazno urečeni poziv na neformalni poslovni sastanak u cilju dogovora oko cene eksproprisanog zemljišta. Početkom marta je odgovorio gradonačelniku zahtevajući manje-više isto što i Mujdragić – plaćanje naknade na osnovu tržišne vrednosti zemlje, uz momentalnu obustavu daljih radova. Čudo je ta politička volja – s jedne strane diže cenu zemljišta, s druge je spušta. S jedne, objavljuje da je 2014. bilo poplava koje zahtevaju hitnu reakciju, s druge obaveštava da baš te godine nije bilo ozbiljnijih izlivanja reka. S jedne se poziva na zakone, s druge se služi pretnjama. S jedne pregovara pod svojim uslovima, s druge slobodno raspolaže imovinom fizičkih lica. Nesumnjivo vešt protivnik. Dovoljno umešan da iz balansa izbaci i iskusnog boksera. Sudija zvani Svetska banka tek treba da se oglasi.