Domaće preduzetništvo na svetskom ispitu

Vlasnik kompanije Radijator inženjering iz Kraljeva Radojko Janić ovogodišnji je dobitnik najprestižnije svetske nagrade za dostignuća u preduzetničkom biznisu “EY Preduzetnik godine” koju dodeljuje međunarodna revizorsko - konsultantska kompanija EY (Ernst&Young). Od 29 domaćih uspešnih kompanija koje su ušle u uži izbor, njih šest je, po oceni nezavisnog žirija, zaslužilo da budu finalisti, a ime pobednika saopšteno je tek na dodeli priznanja krajem prošlog meseca. Međutim, pravi takmičarski izazov tek predstoji jer će gospodin Janić od 7. do 11. juna u Monte Karlu predstavljati Srbiju na izboru za svetskog EY preduzetnika godine, u konkurenciji najuspešnijih preduzetnika iz 60 zemalja. Kakav god ishod svetskog takmičenja bio, Radijator inženjering je odavno položio ispit na međunarodnom tržištu jer se njegovi proizvodi – kotlovi za grejanje - visoko kotiraju u gotovo svim evropskim državama, a vlasnik ovog preduzeća imaće šta da kaže kolegama iz sveta posle 25 godina preduzetničkog pregalaštva i kontinuiranog razvoja firme uprkos ponekad neverovatno surovim uslovima poslovanja u Srbiji. Razgovor za NIN sa Radojkom Janićem počinjemo upravo osvrtom na prethodne godine rada i pitanjem - da li su se ostvarili poslovni planovi koje je imao u trenutku kada je, sa lagodne pozicije u državnoj firmi, odabrao prelazak na teži i rizičniji preduzetnički put? „Radijator je počeo kao zanatska radionica pre 35 godina, i u njoj sam bio angažovan po nekoliko sati dnevno, uz redovan inženjerski rad u državnoj firmi. Posle nekoliko godina, uvideo sam da će se stanje u državnim firmama pogoršavati i odlučio sam da počnem da radim samostalno, kao privatnik. Otvorio sam svoju firmu i počeo da radim montažu centralnog grejanja i vrlo mali broj kotlova, možda jedan do dva mesečno. Posao montaže grejanja se vremenom razvijao, a razvijala se i izrada kotlova, naročito otkad se u posao uključio i moj sin. Od 1993. godine firma je već imala nekoliko desetina radnika, a razvoj se intenzivirao posle 2000. godine. Stvarnost je prevazišla moje prvobitne planove tako da danas Radijator ima 402 zaposlena, izvozi kotlove u sve evropske zemlje, a kompanija pored sedišta u Kraljevu ima i poslovnicu u Sloveniji i u Beogradu. Naš plan je da firma svake godine beleži rast proizvodnje i ulaže u nove tehnologije i modernizaciju jer je to uslov za opstanak na tržištu. Naravno, cilj je i da svake godine firma povećava prihod i profit, ali da se pritom nikada ne zaboravi da, bez obzira na veličinu kapitala i širinu poslovne mreže, kompanija jeste onoliko jaka koliko su ljudi u njoj zadovoljni. Zato nastojimo da se standard zaposlenih poboljšava koliko god je to moguće. Dodatni podsticaj za stalni razvoj firme je činjenica da je to sada već postala porodična firma - osamdeset odsto moje porodice je uključeno u posao, a ove godine moj unuk, kao treća generacija, upisuje Mašinski fakultet i planira da nastavi posao u firmi i da je dalje razvija, zajedno sa svojim ujakom. Porodica je bila velika podrška tokom razvoja firme, danas je firma zajednička odgovornost i porodice i svih zaposlenih, a ta odgovornost raste uporedo sa razvojem firme – Radijator sada radi na preko 20.000 kvadratnih metara prostora, ne računajući poslovnicu u Sloveniji, a pre dvadesetak godina radila je na 2,5 hiljada kvadrata.“ Radijator je trenutno jedan od najvećih proizvođača kotlova u Srbiji i regionu, poznat u Evropi. Kako je kompanija stigla do današnje pozicije? Kao mašinac, u poslu vrednujem samo konkretne rezultate, a na istom vrednosnom sistemu utemeljena je i kompanija – volimo da kupcima pokažemo kako i gde se proizvodi ono što im prodajemo. Većinu poslova smo uspešno ugovarali prilikom poseta potencijalnih kupaca našim proizvodnim pogonima. Kada kupci vide proizvodnju, kvalitet i tehnologiju koju koristimo, budu impresionirani jer su naši kotlovi na evropskom nivou. Pratimo sve sajmove i implementiramo najnovije tehnologije, ni po čemu ne zaostajemo za drugim evropskim proizvođačima, čak smo u nekim oblastima ispred njih, i u tome je ključ uspeha na međunarodnom tržištu. Radijator radi u četiri smene, bez dana pauze. Neke mašine, kao što su na primer laseri za sečenje lima, rade stalno i dnevno iseku 20 do 25 tona lima. Tokom prošle godine smo proizvodili kotlove u rasponu snage od 14 kW do 1.5 mW i proizvedeno je 11.300 kotlova. Da smo proizvodili samo manje kotlove, snage do 80 kW, bilo bi ih proizvedeno blizu 20.000. Najveći kotlovi, kao što je onaj od 1.5 mW, težak je oko 24 tone i samo se jedan može utovariti na šleper – taj podatak ilustruje činjenicu da se rast proizvodnje ne meri samo brojem proizvodnih jedinica, a naročito to neće biti u narednih tri do pet godina kada planiramo da osvojimo proizvodnju što većih kotlova, snage od 1 do 5 mW i da na svetskom tržištu postanemo konkurentni upravo u proizvodnji i prodaji velikih kotlova. Koji su još vaši ključni planovi? Plan je da nastavimo da pratimo i uvodimo nove tehnologije, kao i da se prilagođavamo zahtevima tržišta. Trend u narednom periodu biće da većina toplana pređe na biološka, ekološka goriva, pa će i potrebe za takvim kotlovima rasti. Gas se više ne smatra ekološkim gorivom, a i njegovo snabdevanje je nesigurno za Evropu, prevashodno zbog nestabilne političke situacije. Do kraja meseca bi trebalo da pustimo u rad našu laboratoriju i ispitni centar, gde ćemo moći da ispitujemo kotlove i da otklanjamo sve njihove nedostatke, pre nego što ih sertifikujemo. Laboratorija će biti akreditovana i, pored ispitivanja naših proizvoda, nudiće i usluge ispitivanja drugim firmama. Naravno, usluge ispitivanja nisu naš primarni cilj, svrha otvaranja laboratorije je pre svega ispitivanje i praćenje rada naših proizvoda, u cilju njihovog stalnog poboljšanja a radi ostvarivanja dugoročnih planova. Kada je reč o tim dugoročnim planovima, na prvom mestu je osvajanje engleskog tržišta, kao i tržišta severne Evrope, odnosno Švedske, Norveške i Danske. Mi već izvozimo u te zemlje, ali u manjem obimu, a naše ambicije su značajno veće. S obzirom na ambiciozne planove, nameće se pitanje – da li Radijator ima kadrovske potencijale za njihovu realizaciju? Kako inače obezbeđujete inženjerski i tehnički kadar, ako se ima u vidu višegodišnji, ako ne i višedecenijski trend odlaska inženjera i dobrih majstora iz Srbije? U firmi trenutno rade 42 diplomirana mašinska inženjera. Kao i sve firme u Srbiji i mi imamo problem sa odlivom inženjera i deficitarne radne snage - u našoj sferi poslovanja to su zavarivači i bravari. Problem sa nedostatkom zavarivača i bravara uspeli smo da rešimo prekvalifikacijom i obukom radnika. Sa inženjerima je situacija složenija, ali, Radijator ima srećnu okolnost što radi u Kraljevu, gde je nekada postojala fabrika vagona koja je zapošljavala veliki broj mašinskih inženjera i mnogi su, zbog porodica, ostali u Kraljevu i kada su izgubili posao – neki od njih sada rade kod nas. Sa druge strane, mladi inženjeri još tokom fakulteta dolaze na praksu kod nas, i često nakon završetka odlučuju da rade ovde. Svi oni znaju da Radijator ima i prošlost i budućnost, da nije nastao preko noći da bi zgrnuo pare i nestao sa tržišta, već se razvijao postepeno i stabilno, da bi trajao, i da upravo zbog toga kompanija ima poseban odnos prema zaposlenima koji su tom razvoju doprineli ili će doprineti. Na primer, sadašnji upravnik razvoja, koji ove godine puni dvadeset godina radnog staža kod nas, zaposlio se odmah nakon fakulteta. Prošao je sve faze razvoja karijere, od proizvodnje, preko samostalnog razvoja, do mesta upravnika, i tokom svog dvadesetogodišnjeg rada dosta toga je doneo ovoj firmi. Za svoje zasluge je od Radijatora dobio stan u svom vlasništvu. Pored toga, Radijator je dao i još jedan stan, a nemalom broju radnika pružio je pomoć prilikom gradnje kuće. To je još jedan način na koji Radijator brine o svojim radnicima i način na koji se bori protiv odliva kadrova. Za kraj razgovora, da se vratimo na početak priče, i tako „napravimo krug“: Koliko za Radijator inženjering znači nagrada Preduzetnik Srbije? Kakva su vaša očekivanja u vezi sa Monte Karlom, da li ćete vi više naučiti od kolega iz bogatih i dobro uređenih zemalja, ili će oni dobiti priliku da nauče nešto iz iskustva srpskih privrednika? Za Radijator inženjering nagrada Preduzetnik godine mnogo znači, jer smo pokazali gde se nalazimo, šta sve možemo da uradimo i kakvi su naši potencijali. Od 1991. godine Radijator je prošao kroz mnoge teškoće i iz svake izlazio jači. Uspeli smo da prođemo kroz hiperinflaciju, sankcije, što je bila strašno kako za građane, tako i za firme – tada smo morali da se snalazimo na razne načine i da izbegavamo zabranu izvoza. Takve teškoće bi malo koja firma u Evropi uspela da preživi. Oni bi se u nekom trenutku predali, dok smo mi uspeli da opstanemo. U tako teškoj situaciji su svi privrednici u Srbiji pokazali da smo privredna i industrijska nacija koja se ne predaje, već se svim snagama bori za opstanak. Uprkos svemu, uspeli smo ne samo da opstanemo, već i da se razvijamo, i smatram da bi Evropa i ceo svet trebalo da nas uvažavaju i da od nas nauče kako se boriti sa teškoćama. Uveren sam da je to jedan od razloga zbog kojih investitori dolaze na ovo tržište – ne privlače njih samo ustupci koje im Vlada Srbije nudi, već i sigurnost da im poslovanje ovde neće poremetiti svaka pa i najmanja teškoća, što se inače dešava u celoj Evropi. Građani Srbije su navikli da se bore i da se ne predaju, da ponekad idu glavom kroz zid, a da pritom ne povrede glavu. Isto to važi i za mene i za zaposlene u Radijatoru – ne postoji prepreka koje se ne može prevazići na neki način i to je jedan od razloga zašto se Radijator toliko razvio tokom objektivno teških poslovnih godina. Ponosan sam na činjenicu da je proizvodnja naše firme za poslednjih petnaest godina porasla hiljadu odsto, odnosno desetostruko, takođe sam ponosan što ću u Monte Karlo doći baš iz Srbije – ko bude želeo da čuje i da uči, imaće šta da nauči iz iskustva preduzetnika iz Srbije.