Ovo je diktatura banditskog tipa

Mnogim građanima nije jasno koliko je ovo opasan trenutak za Srbiju, a ne samo još jedna izborna utakmica. O tom trenutku, o strahu građana, opasnim tenzijama u Srbiji, njegovim motivima za predsedničku kandidaturu i politici, za NIN govori Vuk Jeremić, kandidat za predsednika Srbije. Za početak Jeremić odgovara na pitanje o postojanju samo dva moguća motiva zbog kojih se među svim ljudima koji su protestovali ispred redakcije Informera, u znak podrške Jeremiću, pojavio čovek sa tetovažom ruže na vratu. Pod jedan, ili ga je poslala vlast, neko blizak premijeru kako bi zaplašili Jeremića, ili ga je poslao neko iz Jeremićevog tima, kako bi ga zaštitio. Taj detalj govori o vrlo rizičnoj i opasnoj situaciji u kojoj se Srbija našla. Građani toga uopšte nisu svesni? Slažem se sa vama. Inače, ja tog čoveka koga pominjete uopšte ne poznajem, niti je deo mog tima. Kada je vaša supruga optužena da je šef narko-kartela, oslikavao se veliki strah, ma koliko to sada pokušavali da prikrijete, da vlast može sve, čak i da supruzi političkog oponenta podmetne narkotike u automobil. Možete li da zamislite kako se oseća običan građanin koji nema zaštitu ni u kome, ni institucijama, ni partiji, ni medijsku vidljivost? To je jedan od najvećih problema Srbije. Zavladao je strah među građanima - strah od gubitka posla, fizičke iznude... Šta reći kada aktuelni predsednik države, vrhovni komandant Vojske, u onim trenucima dok je trajao njegov otpor Vučićevoj kandidaturi. kaže da je zbog neslaganja sa vlastima uplašen za sebe i svoju porodicu? Šta onda mogu da očekuju obični građani? Zato kažem da Srbija ide u opasnom pravcu i zato su nam neophodne promene. Saša Janković vam je pružio podršku kad vam je napadnuta supruga? Mnogi su mi tada pružili podršku, i na tome sam im zahvalan. Ali, kada je reč o političkoj podršci, mislim da je za žaljenje to što Saša Janković nije hteo da uzvrati istom merom na moju više puta ponovljenu konstataciju da ću ga, ukoliko on bude u drugom krugu, bezuslovno podržati. Pitanje pobede nad Vučićem je mnogo više od ličnog uvažavanja i tolerisanja izvesnih političkih razlika. To važi i dalje? Naravno, ostajem pri svom obećanju, jer uvek držim reč, a i nemam nikakve druge kalkulacije osim pobede nad Vučićem. Smatram da svako ko računa samo na svoj rejting u prvom krugu, bez obzira koju cenu će Srbija i njeni građani plaćati narednih pet godina tokom Vučićevog svevlašća, ne pokazuje dovoljnu odgovornost. Premijer je bio ministar informisanja 1999, član najradikalnijih struktura tokom ratova. Isti taj čovek rukuje se sada sa Klintonom, srdačan je sa generalnim sekretarom NATO, pa zašto spočitava vama da ste NATO čovek kao nešto loše? Ja nemam razloga da vadim fleke iz svoje biografije, jer nikada nisam govorio „sto muslimana za jednog Srbina“ ili bio član radikalnih pokreta, da bih morao da se uključim u kampanju Hilari Klinton mesec dana pre Trampove pobede. Meni ne treba Toni Bler da bih oprao na Zapadu ružne stvari iz svoje prošlosti, iako takvi koraci ne samo da imaju za posledicu unižavanje dostojanstva čitavog naroda, već i teške političke posledice. I, to je jedan od mnogih razloga zbog kojih se eksplicitno svrstate na pogrešnu stranu, kao u slučaju predsedničkih izbora u SAD, i to u trenutku kada je svima jasno da je situacija više nego neizvesna. To je neodgovorno. Jedna u moru Vučićevih pogrešnih odluka koje mogu imati ozbiljne političke posledice po sve nas. NJegovo viđenje spoljne politike je samo puki instrument ostanka na vlasti. Spoljna politika Srbije je svedena na dobijanje podrške iz inostranstva za ostanak na vlasti. Ima mnogo razloga zašto on ne treba da bude predsednik. Između ostalog, tu su stotine datih a neispunjenih obećanja. Shvatanje unutrašnje politike, pošto je Vučić u pitanju, a on drugačije ne ume, kao represije nad sopstvenim narodom. Šta očekuje Zapad od Vučića kad ga već podržava? Ovog trenutka, pre svega, ustupke na Kosovu. Do kojih granica? Do krajnjih. Kao i predaju značajnih nacionalnih ekonomskih resursa - na Kosovu pre svega, ali i u drugim delovima Srbije. Privatizaciju EPS-a ili Telekoma, na primer. Spreman je na svaki ustupak da bi vlast ostala na ovaj način ustrojena. I zato je on izuzetno opasan čovek, i njegova politika nanosi dubinsku štetu interesima ove zemlje. Zašto izbegava TV duele? Svestan je on stvari o kojima bi mogao neko ko ima hrabrosti da ga priupita pred kamerama. Kod njega veliku nervozu stvara činjenica da će između dva kruga morati na TV duel. Zna on veoma dobro šta ću da ga pitam i čega se plaši da čuju građani Srbije. O poslovanju njegovog brata? Šta znate o poslovanju Andreja Vučića? Postoje li dokazi za optužbe? Naravno. Ali, dozvolite mi da to ostavim za taj TV duel. Vučić ne štedi bilo koji mehanizam da vas diskredituje? U kampanji nijedan od kandidata osim mene nije osetio tako brutalnu oštricu režima, svim sredstvima, uključujući napad na porodicu. Praviti usporedbe između moje supruge i Andreja Vučića je apsurdno i nečasno. Andrej Vučić je trenutno jedan od najmoćnijih ljudi u ovoj zemlji. U kom smislu? Novija srpska istorija je zabeležila samo dva slučaja gde je neko iz porodice vladara imao toliku vaninstitucionalnu moć, a to su Mira Marković i Andrej Vučić. Takvih udara na porodicu nije bilo ni u Miloševićevo vreme? Stepen agresivnosti i spremnosti na sve iskazan sada je nezabeležen. To premašuje ikada postavljene granice. I to pokazuje da je režim nesiguran u rezultat na izborima 2. aprila, da istraživanja javnog mnjenja, agresivno plasirana u medijima, ne odražavaju stvarni rezultat, već su naručena u pokušaju kreiranja javnog mnjenja. Dakle, Vučić nema ni približno 50 odsto glasova! A ja sam jedini opozicioni kandidat koji može da ga pobedi u drugom krugu. Je li to uvod u doba Miloševićevog načina vladanja? Osnovna razlika između Miloševićeve i ove diktature je to što je ta politika 90-ih bila ustrojena kao državna diktatura starog kova, dok je ovo banditizam. Ovo je diktatura banditskog tipa i u takvim diktaturama nema pravila, nema kodeksa ponašanja i možete očekivati sve. I zato je ovo opasnija situacija. Zbog toga zaista mislim da je ovo poslednji trenutak kada treba tome da stanemo na put. Jer, još pet godina ovakve situacije, sa očiglednom tendencijom pogoršavanja, odvešće ovu zemlju u stanje iz kojeg decenijama i generacijama neće moći da se oporavi. Šta očekujete od institucija? Neophodno je pridizanje institucija, elementarne pristojnosti, reda, poštovanja zakona… Od toga bi trebalo krenuti nakon ovih izbora, ali to svakako neće biti dovoljno, s obzirom na to da mnogo toga u Srbiji ne funkcioniše. Da li se plašite fizičkog napada? To nažalost nije isključeno, s obzirom na karakter ove vlasti i političku istoriju njenih čelnika. Ako pratite trend od 2012. do danas, očigledno je pogoršanje. Režim koristi verbalno nasilje na dnevnoj osnovi, a sve češće poseže i za fizičkim nasiljem. Slučaj Savamala je jedan od primera, a završio se i gubitkom ljudskog života. Eventualna Vučićeva pobeda značila bi potpunu personalizaciju ne samo vlasti, nego i države. Ali, to se neće desiti jer on neće biti pobednik na ovim izborima, uprkos svim resursima koje je bacio u vatru i od kojih su mnogi zloupotrebljeni kao javna, državna sredstva. Ako pogledate unazad nekoliko poslednjih meseci, videćete okean neistina i laži, plasiranih vrlo vidljivo u medijima sa očiglednim ciljem diskreditacije mene kao predsedničkog kandidata. Ja sam trčao dve najvažnije trke u međunarodnim odnosima, za predsednika Generalne skupštine UN i za generalnog sekretara UN. Svi kandidati bili su predmet detaljnih provera, biografije i finansija, i to od strane najmoćnijih zemalja sveta. U jednoj trci sam pobedio, u drugoj završio na drugom mestu. Da je postojalo išta sporno u mojoj biografiji ili finansijama, zar ne mislite da bi to već ranije isplivalo u javnost? Neistine objavljuju od onog trenutka od kada sam saopštio da ću se kandidovati za predsednika. Zašto izbegavate da kažete ko su sponzori vaše kampanje, kažu da je veliki novac u pitanju? O kojoj sumi je reč? Ne izbegavam. Te informacije su već dostupne, u skladu sa zakonom koji reguliše ovu oblast. Međutim, indikativno je da je Narodna banka Srbije prošle sedmice, a to nije u skladu sa zakonom, tražila od poslovnih banaka hitnu dostavu imena, adresa i matičnih brojeva donatora naše kampanje. To je neprihvatljiva zloupotreba državnih institucija, a mogu samo da se zapitam s kojim ciljem, ako to nije pravljenje liste za odstrel. Srećom, niko sa te liste neće biti odstreljen, jer će režim na ovim izborima doživeti poraz. Ubeđeni ste u to, iako istraživanja govore drugačije. Vučić prelazi 50 odsto? Ta istraživanja ne odražavaju realno stanje. To je pokušaj obeshrabrivanja ljudi da glasaju protiv Vučića, a za mene. Ali čak i prema tim istraživanjima, jasno je da jedino ja mogu da se nosim sa Vučićem u drugom krugu. Mislite da ćete politički nokautirati Vučića u drugom krugu? Mislim da bi se taj poraz, koji je malo ko na početku očekivao, a pogotovo ne on, mogao nazvati političkim nokautom. Za to, uz sve poštovanje ostalih kandidata, jedino snage imam ja. I baš zato sam predmet medijskih napada, ali i istraživanja koja ne odražavaju realnost. Premijer optužuje političke oponente da su spremni na ukrajinski scenario. Da li je moguće da se taj plan primeni ukoliko Vučić pobedi? Potpuna besmislica! Ja svakako nemam takve planove! A jedino vlast je ta koja govori o državnim udarima, vanrednim stanjima i time drže permanentnu napetost i tenziju u društvu. Drže nas u neprekidnoj kolektivnoj psihozi, stvaraju nezdrave odnose i atmosferu u društvu. To je jedan od razloga zbog čega i ekonomija nije u stanju da funkcioniše. Zato izostaju kvalitetni strateški investitori. Oni ne dolaze u zemlju u kojoj vlast sve vreme priča o državnim udarima i u kojoj se izbori događaju svake godine. Dolaze samo investitori koji proizvode nizak kvalitet, niske tehnologije, isplaćuju minimalac jer su tu profiti mali i zato i danas nemamo ekonomski rast kakav bismo mogli da smo u stvari normalni. Srbija je gotovo do temelja porušena institucionalno, ekstremno siromašna. Šta biste vi mogli da postignete? I, zašto ste se uopšte kandidovali? Izgubili ste u UN, pa je ovo neka utešna varijanta? Bio sam drugi na svetu u najvažnijoj utakmici, imao mnogo atraktivnih ponuda u međunarodnim organizacijama i privatnom sektoru - neke od njih su bile milionske. Mogao sam da biram. Bio bi to daleko ugodniji i mirniji život i za mene i za moju porodicu od onoga koji sam izabrao. Zašto ste ga izabrali? Je l’ vas pitala supruga, sada nakon napada, „dobro, šta ti je ovo sve trebalo, ovo je već suviše opasna stvar”? Dobro sam znao u šta ulazim i zašto. Tu sam jer verujem da Srbija ide ne samo u pogrešnom, nego i u opasnom pravcu. U fazi smo posrnuća u svim oblastima, naročito u vladavini prava, a kada u jednoj zemlji suspendujete vladavinu prava i njom zavlada bezakonje, svašta je moguće. Mi smo u najvećoj fazi posrnuća i kada je reč o ekonomiji. Ogromna nezaposlenost, nizak standard, nemogućnost dolaska do posla bez veze, praktično partijske. Zato nezadovoljni, mnogi, pogotovo mladi, napuštaju zemlju ili planiraju da to učine. Kao predsednik sa međunarodnim znanjem, iskustvom i kontaktima, mogao bih da doprinesem pomeranju nabolje. Iskoristio bih kontakte i ugled da dovedem ozbiljnije i dugoročnije investitore, motivisane da prave proizvode visoke tehnologije, i to ne zbog subvencija, već zbog garantovanog tržišta u svetu, gde takve proizvode mogu da prodaju. I, kao predsednik sa međunarodnim ugledom i vezama, otvarao bih treća tržišta za srpske proizvode. Čitavi kontinenti se grade i otvaraju. Situacija u globalnoj ekonomiji je takva da postoji naglorastuće tržište širom sveta, gde se svi trkaju da prodaju proizvode. A Srbija ne. Dakle, predsednik i te kako može uticati na pozitivne ekonomske trendove, pogotovo ako je u stanju da svoj međunarodni ugled i znanje stavi u tu funkciju. Predsednički izbori ujedno su i rasplet situacije na koju će stranu Srbija, uz Rusiju ili na Zapad? To na ovim izborima nije tema, pre svega zato što je Evropa, više nego očigledno, odlučila da nas sve zajedno na Balkanu stavi na led. To je posledica krize u okviru same EU, koja ima ekonomsku, političku i bezbednosnu dimenziju, ali i činjenice da niko u Evropi iskreno ne računa sa proširenjem. Inače, ne bi dolazili u apsurdnu situaciju da istaknuti političari EU hvale Vučića ili njegov način vladavine… Jer, ako je ovo što danas imamo u Srbiji u skladu sa evropskim standardima i vrednostima, onda ja živim u potpuno drugoj realnosti. Mi se udaljavamo od evropskih vrednosti i standarda. Približavamo li se Rusiji, od koje nemamo ekonomske koristi, ali dobijamo informacije da nas naoružava? I, recite, pre odgovora na ovo pitanje, jesu li Rusi jednom pokušali da vas otruju? Ne bih sada o tome, ako mi dozvolite. A što se tiče odnosa sa Rusijom, ti odnosi traju stotinama godina, izuzetno su važni za zemlju poput naše, sa velikim brojem internacionalizovanih, ozbiljnih, nerešenih pitanja. Naša zemlja se nalazi na geografskom prostoru na kojem možete očekivati problematičan razvoj događaja i u budućnosti. Rusija je jedini siguran glas i to glas sa snagom veta na Savetu bezbednosti na koji Srbija može da računa. To nipošto ne treba prevideti, ukoliko razmišljamo strateški i gledamo daleko u budućnost. Ima svetskih aktera sa kojima imamo intenzivniju ekonomsku saradnju, ali postoje pitanja od kojih zavise mir i stabilnost, samim tim i prosperitet, uključujući ekonomski. Zar ne biste to nazvali ruskom ucenom za Kosovo? I, zar nije sve to što se dešava Srbiji nakon pada Berlinskog zida, upravo to, izmeštanje Srbije na jednu od dve strane? Ne gledam to tako. Velike sile prevashodno posmatraju sve kroz prizmu sopstvenih interesa, ali daleko mi je bliže kada nas neko iz sopstvenog interesa podržava nego kada nas neko iz sopstvenog interesa, recimo, bombarduje. A u komplikovanom vremenu previranja treba biti pažljiv i oprezan u našem međunarodnom postavljanju, jer greške nas u takvom vremenu mogu skupo koštati. Kada je prethodni put došlo do takvih tektonskih promena, kao što je taj momenat pada Berlinskog zida, napravili smo seriju pogrešnih koraka i to nas je mnogo koštalo. To ne smemo ponoviti! I zato jedan od važnijih zadataka budućeg predsednika jeste da pažljivo kormilari Srbiju kroz uzburkane međunarodne vode. I, mislim da sam u poslednjih deset godina ličnog, intenzivnog bavljenja međunarodnim poslom i nezanemarljivim rezultatima, stekao neku vrstu kvalifikacije za taj konkretan zadatak. Zašto kažu da ste NATO čovek? Prilično apsurdno! Da sam NATO čovek, verovatno bih bio izabran za generalnog sekretara UN! A i pomenuta „istraživanja javnog mnjenja“ bi potencirala neke drugačije brojke. Potpisali biste nezavisnost Kosova? Nikada! I, ni pod kakvim uslovima!