Drugi krug

Kampanja za predsedničke izbore bliži se kraju. Izranjavani, ali i dalje narogušeni kandidati cede poslednje kapi novca, zapaljive retorike i prljavštine o protivnicima. Vuk Jeremić i Saša Janković su „udarili“ po priči o Kosovu i Albaniji, valjda im je neko rekao da se bez toga u izbornoj kampanji ne može, Preletačević je odbio da uzme novce koji mu, kao predsedničkom kandidatu sleduju, mnogi vele da je to čist populizam, a Vučić je, taman kada mu je dosadilo da sam sebe hvali, dobio probranu ekipu na TV Pinku koja je raspoložena da vazda, u formatu koji oni smatraju TV debatom, to radi umesto njega. U međuvremenu je, dok neko iz njegovog tima svako malo postavi pitanje odakle protivkandidatima pare za kampanju, plakatima, bilbordima i siti lajtovima prelepio i nebo i zemlju, pa je u prestonici, recimo, bukvalno nemoguće da bilo gde pružite pogled a da ne vidite njegovo nasmejano lice. Takođe, kada je video da tu prokletu elitu definitivno neće moći da privoli na svoju stranu, još uvek aktuelni premijer odlučio je da nabavi svoju. Tako je proglas podrške Vučiću potpisalo 650 javnih i manje javnih ličnosti. Svako od njih je vođen različitim, ali vrlo konkretnim razlozima. Branko Kockica, recimo, očekuje da će se u Beogradu na vodi naći mesta za dečije pozorište, valjda „Pužić na vodi“, dok je bivši košarkaš Milan Gurović odlučio da podrži Vučića jer je gledao njegovu posetu nekom selu u Srbiji i on je tom prilikom znao kako se zove neka obližnja rečica. Eto kako je ponekad u kampanji potrebno vrlo malo za sreću. Pardon, za podršku i gostovanje na Pinku. Ostali kandidati za sve ovo vreme uglavnom stoje i pljuckaju sa strane, toliko para za kampanje otprilike imaju. Najoštriji okršaji su, reklo bi se, iza nas, a kandidati bi sada polako trebalo da se fokusiraju i na potencijalni drugi krug. Treba na vreme ispitati ko, recimo, ima problematičnu strinu koja bi mogla da bude optužena za trgovinu oružjem. Ili brata od tetke u inostranstvu, za kojeg bi lepo leglo jedno saopštenje o tome kako međ’ bananama i pistaćima švercuje Moldavke. Osim toga, treba dopuniti liste javnih ličnosti koje podržavaju kandidate. To može malo biti problem, pošto su već sve domaće javne ličnosti u tom smislu zauzete, ali inostrani selebritiji, osim Gerharda Šredera, nisu, i zato se treba usmeriti u tom pravcu. Saša Janković bi, recimo, mogao u spot da uvrsti Roberta de Nira ili nekog sličnog ko bi mogao bar jednom masno da opsuje i unese malo dinamike. Vučić bi mogao da pozove Dejvida Koperfilda, koji bi govorio kako bi, da je građanin Srbije, svoj glas definitivno dao premijeru države u kojoj ceo jedan kvart može da nestane i da niko nikad ne sazna gde je nestao. O iluzionizmu nad masama da i ne govorimo. I obavezno angažovati Blagoja Spaskovskog na lepljenju plakata za novi krug. Sve legalne i ilegalne javne površine već su prelepljene. Potrebna je imaginacija. Potreban je čovek koji će prelepiti i sve privatne površine. I čovek koji ume da se obračuna sa kočničarima reformi koji bi da to spreče. Za više dobro.