Vatrometom protiv hleba

Netolerancija na gluten za Srbe još nije „dovoljno ozbiljan“ zdravstveni problem da bi bio i razlog za dramatičan pad potrošnje hleba i brašna. Jer poseban režim ishrane, bez ovog proteina, preskup je za siromašnog građanina Srbije, sve i da leči rak. Pošto ni krompir, ni pirinač, čija je potrošnja, takođe, u kontinuiranom padu, očigledno nisu zamenili hleb, biće da je razlog onaj najočigledniji i najcrnji. Da je, zapravo, reč o prostoj nemaštini i odricanju od hleba dokazuje dramatičan pad potrošnje i većine drugih, zapravo skoro svih elementarnih životnih namirnica u dugom periodu od pola decenije, pokazalo je NIN-ovo istraživanje petogodišnje potrošnje. Ovdašnja vlast uspela je da revolucionarno i radikalno izmeni smisao jedne od čuvenijih upravljačkih formula, pa sve više vlasti osvaja samo uz pomoć igara - bez hleba. Pad potrošnje prosečnog domaćinstva u Srbiji, skupom vatrometu, kojim se iznad prestonice slavila pobeda kandidata vladajuće stranke na predsedničkim izborima, tako daje pravi smisao. Ni moralni ni demokratski nego uskointeresni, koji je politički i kratkoročno možda i produktivan. Ali kad zna da u srpskim domaćinstvima ponestaje hleba, čovek ne može da se ne upita: koliko je kilograma brašna i krompira, kad je pobeda već osvojena, proletelo u vazduh pored razjapljenih gladnih usta stotina hiljada… Hleba je u domaćinstvima 2015. bilo manje za tačno 17,57 odsto nego 2011, pokazuje ekskluzivno istraživanje petogodišnje potrošnje prehrambenih proizvoda i pića, koje je za NIN priredio ekonomista Dragovan Milićević. Samo dve od čak 46 bazičnih namirnica - goveđe meso za 20,87 odsto i mineralna i izvorska voda za 9,67 odsto - beleže rast potrošnje. Nepromenjena ostaje i potreba za čokoladom, dok se baš sve ostalo kućama donosi u manjoj meri nego pet godina ranije. Pad potrošnje veći od 30 procenata imaju med, mleko, pirinač, pasulj i neka alkoholna pića. Slede riba, mast, biljne masnoće, ostale vrste povrća i voća i njihove prerađevine, svinjsko, pileće i druge vrste mesa, suhomesnati proizvodi, šećer, kafa, pa čak i brašno. Najmanji pad potrošnje imaju keks, jogurt, grožđe i banane. Suprotno pretpostavkama da bi, kad sve pada, trebalo da raste kupovina sirotinjskih namirnica, ni krompir se više ne kupuje masovno. Za prosečnog stanovnika džakovi krompira su očigledna prošlost, pa se zadovoljava sa svega 34,52 kilograma godišnje, što je manje čak i u odnosu na ne baš razvijeni region. Osnovni uzrok „sunovrata“ autor istraživanja vidi u padu zarada. „Kretanje zarada kao osnovnog postulata kretanja potrošnje najbolje odslikava tendencije. Realno smanjenje zarada za preko sedam stotina hiljada ljudi u javnom sektoru, kao i dodatno smanjenje zarada u 2013. preko solidarnog poreza uticalo je na pad realne potrošnje za oko 400 miliona evra. U situaciji velike nezaposlenosti i zbog kontrole zarada u javnom sektoru, koje mnogi koriste kao reper, plate u privatnom sektoru su nominalno stagnirale ili blago padale, a realno su znatno pale, jer su cene rasle, naročito 2012. Kretanje nominalnih zarada na nivou od oko 45.000 dinara i prognoze ne daju nadu za brži rast potrošnje“, objašnjava Milićević. Naprotiv. Najsvežiji podaci Republičkog zavoda za statistiku vrlo jasno ukazuju da su u 2016. izdaci za ličnu potrošnju domaćinstva od 60.720 dinara bili veći od prosečnih mesečnih prihoda domaćinstva, koji su u naturi i novcu iznosili 59.624 dinara. To je verovatno jedan od uzroka što su prošle godine rasli samo krediti stanovništvu, a ne i privredi. Najveći deo izdataka domaćinstva činili su hrana i piće (34,9 odsto) i troškovi stanovanja, struje, gasa, vode (16,7 odsto). Osim transporta (9,3 odsto) na sve ostale materijalne i retke nematerijalne potrebe, kao što su kultura i rekreacija, u srpskim se domaćinstvima trošilo oko pet odsto prihoda ili manje od toga. Najveći pad potrošnje nije, međutim, zabeležen u 2015. Naprotiv, blag oporavak u potrošnji 16 od 46 osnovnih namirnica (ulja, prerađevina od povrća, nekih vrsta mesa, kiselog mleka i sira, pića…) pojavljuje se baš te godine, u kojoj istovremeno opada potrošnja onih proizvoda koji su se više trošili u 2014, sa izuzetkom goveđeg mesa, vode i nekih bezalkoholnih pića. Procentualno najveći pad potrošnje u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je u domaćinstvima u 2013, koja je, po svemu sudeći, ustoličila glavne nalaze istraživanja petogodišnje potrošnje. „U našem analiziranom periodu pad potrošnje u 2013. bio je izrazit. Takođe, ukupna potrošnja je u 2016. manja za preko 30 posto nego 2007. Ukupni rast cena od 2007. do danas je gotovo 90 posto, a paralelno sa tim zbog restriktivnih mera u cilju ograničenja zarada u javnom sektoru realne plate su smanjene za gotovo 60 procenata“, kaže sagovornik NIN-a. Sličnim razlozima Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva objašnjava rast siromaštva sa 8,6 na 8,9 posto u 2014. Tada je linija siromaštva za odraslog građanina bila 11.340 dinara mesečno, a 628.000 ljudi je raspolagalo sa manje novca. Mapa siromaštva u Srbiji, Republičkog zavoda za statistiku i Svetske banke za 2015. prva je pokazala da 25,4 odsto ili oko 1,8 miliona građana živi u siromaštvu, a to je kasnije potvrdila i analiza evropske agencije za statistiku. Sve u svemu, u nekim mestima u Srbiji poput Tutina i Bojnika i preko 60 odsto stanovništva životari u nemaštini. Dodatnih 1,7 miliona građana živelo je u izraženoj materijalnoj deprivaciji, bez mogućnosti da ispune materijalne potrebe, a 4,6 miliona je u tome jedva uspevalo. Zaključeno je da apsolutno siromaštvo u Srbiji nema tendenciju da se smanji. I to su dokazale kasnije analize. Konačno, RZS potvrđuje, pre neki dan, da je stopa siromaštva u 2016. porasla na 25,5 odsto i da je, sada već, više od četvrtine građana u riziku da postane siromašno. Kad se toj kategoriji doda i socijalna isključenost, stopa rizika raste na 38,7 odsto. Najnižu stopu rizika ima populacija starija od 65 godina (19,1 odsto) što se vidi i iz Eurostatovog izveštaja prema kome je Srbija među retkima u Evropi i po tome što su srednja primanja građana sa 65 godina i starijih jednaka ili veća od onih koje imaju mlađi. Najveću stopu rizika od siromaštva imaju osobe koje žive u domaćinstvima sa dvoje odraslih i više od dvoje dece (49,8 odsto) i samci mlađi od 65 godina (40,1 odsto). Zaključak je da su rizicima od siromaštva najizloženiji mladi od 18 do 24 godine (32,7 odsto) i mlađi od 18 godina (30,2 odsto). Zato se osnivanje Demografskog saveta neće „ovaplotiti“ drugačije do kao puko udomljavanje kadrova dok god tek polovina dece iz siromašnih domaćinstava uzrasta od šest meseci do dve godine dobija svega dva mlečna obroka dnevno, što je pokazala Unicefova Analiza višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji - MIKS za 2014. I taj podatak podudara se sa NIN-ovim istraživanjem, jer je kupovina mleka po stanovniku od 2011. do 2015. pala za 22,44 procenta. Pad potrošnje prehrambenih namirnica najveći je bio u 2013. Za većinu se trend nastavlja do 2015, dok se mali broj proizvoda neznatno više koristi u 2014. Primera radi, prosečan građanin Srbije 2011. je kupovao 234 jaja godišnje, godinu dana kasnije 231, u 2013. i 2014. potrošnja je pala na 222 i 211, da bi u poslednjoj godini merenja porasla za tri jaja. Ili je jednostavno, poput potrošnje pirinča, pad bio konstanta svih godina praćenih analizom, pa se sa početnih 4,74 kilograma prosečan stanovnik sigurnim putem odricao pirinča do 3,27 kilograma. Unutar negativnih trendova, istovremeno su rasla neka od obaveznih nameta građanima. Pored povećanja poreza na imovinu i poskupljenja lokalnih komunalnih usluga, električna energija je 2015. poskupela za 12 posto, a lane za 3,8 posto. Pa bi dažbine mogle biti uzrok rasta potrošnje od 1,2 odsto u 2016, ako se ispostavi da se i hleb i krompir i dalje sve manje i manje kupuju. U poslednjoj godini analiziranja potrošnje, 2015, pravo na besplatne kilovate struje ostvarilo je i između 70.000 i 90.000 najugroženijih građana, dok je u 2016. procenjeno da je taj broj narastao na 200.000 ugroženih, u koje spadaju jednočlana domaćinstva sa ukupnim primanjima do 13.500 dinara do petočlanih sa primanjima manjim od 32.500 dinara. Analiza Eurostata je nedavno pokazala da sa manje od 60 posto prosečne zarade mesečno u Srbiji živi čak 37,6 odsto domaćinstava i da je standard kupovne moći, nakon Rumunije i Makedonije, ovde najniži. Ali ubedljivo najgori pokazatelj za Srbiju je nejednakost u primanjima po kojoj srpskom rekordu nema premca na evropskom kontinentu. U proseku, 20 odsto domaćinstava sa najvećim prihodom na raspolaganju (bez poreza i drugih troškova) ima 5,2 puta više od proseka 20 odsto domaćinstava sa najmanjim raspoloživim prihodom. Tako je unutar EU, gde na nacionalnim nivoima ova razlika varira od 3,5 u Češkoj i Slovačkoj do 8,3 u Rumuniji. Ali nigde u Evropi razlika nije tako velika kao u Srbiji. Čak devet puta veći je raspoloživi prihod 20 odsto najbogatijih od onog što ostaje na raspolaganju domaćinstvima sa najnižim prihodom. U korak sa potrošnjom, padali su i trendovi u prerađivačkoj industriji, naročito industriji prehrambenih proizvoda. „Kumulativno smanjenje u proizvodnji prehrambenih proizvoda je oko 3,4 posto“, objašnjava Milićević razliku u posmatranom periodu. „Značajan deo pada domaće potrošnje je apsorbovala izvozna tražnja i, naravno, gomilanje zaliha“. Ali, valja računati i na to da je u februaru ove godine industrijska proizvodnja manja za 1,7 odsto nego u februaru 2016. Autor NIN-ovog istraživanja o potrošnji osnovnih prehrambenih namirnica koristio se u metodologiji zvaničnim podacima Ankete o potrošnji stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, a finansijske procene zasniva na prosečnim cenama namirnica. Od ukupno 2.466.316 domaćinstava, uzorkom je obuhvaćeno 6.531 domaćinstvo. Cene su date na bazi pokazatelja završne godine analize. „Zbog nemogućnosti preciznog prikaza, jer ni cene proizvoda kao ni dohoci nisu identični po regionima i mestima, svođenje na realno kretanje potrošnje je rađeno kroz deflacioniranje prosečnim indeksom potrošačkih cena, koje takođe publikuje RZS“, objašnjava Milićević. Ukupno je u petogodišnjem intervalu potrošnja osnovnih namirnica pala za 28,86 odsto u dinarima i za 26,91 procenat u evrima, precizira Milićević. „Celokupna potrošnja u 2015. u odnosu na 2011. bila je manja za 110 milijardi dinara ili oko 900 miliona evra nominalno. Međutim, kada se potrošnja iskaže u evrima po tekućem kursu na kraju godine, a uzme se prosečno kretanje kursa u toj godini, dobije se ukupno smanjenja potrošnje za 960 miliona evra ili 26,91 posto. Gotovo identični pokazatelji se dobijaju kada se ova potrošnja preračuna u dinare na bazi kupovne snage iz 2011, odnosno kada se potrošnja u posmatranim godinama deflacionira indeksom potrošačkih cena. Tako iskazana potrošnja je 2015. manja za 26,86 posto nego 2011“. NIN-ov indeks ekonomske snage zemalja regiona, koji je objavljen u martu, konstatovao je i da je realni rast potrošnje od 1,2 posto u 2016. u odnosu na prethodnu godinu, ipak, najniži u regionu, kao uostalom i prosečna neto zarada od 374 evra. Ako se ispostavi da ni taj rast potrošnje, koji podgreva bar neki optimizam, ipak, nije posledica veće kupovine hleba i mleka, a što da ne i grožđa, već samo maska za još veće namete, očaj će lako zaseniti vatromet. Do neke sledeće analize i novih izbora.