Gazda prešao ivicu

Lako bi se moglo ispostaviti da je prošlonedeljna medijska spekulacija kako je vlasnik Delta holdinga Miroslav Mišković dobio „nepristojnu“ ponudu da preuzme upravljanje posrnulim hrvatskim Agrokorom, samo uvod u ono na šta su se zapravo nameračili neki srpski tajkuni. Uostalom, i analitičari NIN-a iz inostranih hedž fondova savetuju im da uđu u kupovinu pojedinih Agrokorovih firmi, pošto očekuju skoru rasprodaju najveće balkanske imperije Ivice Todorića. I valjalo bi, kažu, ako to bude predmet rasprodaje, kupiti ovdašnji biznis Agrokora, bilo da se radi o trgovinskim lancima, Frikomu, zrenjaninskom Dijamantu ili nečemu četvrtom, a još bolje pokušati kupovinu nekog od njegovih biznisa u samoj Hrvatskoj, jer cena, procenjuju analitičari, nikada neće biti tako povoljna. Tvrde da kreditorima Agrokora „gori pod nogama“, jer vrednost PIK obveznica na finansijskom tržištu skoro da više i ne postoji, pa će oni u čijim rukama je ogromni Todorićev dug pokušati sve da iz ovog rizičnog ulaganja izvuku šta se izvući da. Sa druge strane, ima i onih koji smatraju da bi, ako razmišljaju o tako nečemu, srpski tajkuni trebalo dobro da promisle i izvuku pouke iz slučaja Agrokor, kako bi izbegli Todorićevu sudbinu. Drugim rečima, da spreče da za njih kupovina nekog Todorićevog biznisa ovde ili u Hrvatskoj bude isto ono što je za ovog hrvatskog tajkuna bilo preuzimanje Merkatora. Prevelik zalogaj koji je, pre toga već prilično zaduženu kompaniju, doveo na ivicu bankrota. Bankrot za sada nije opcija, a iz grčevite borbe banaka, fondova, dobavljača, pa i hrvatske države da spasu Agrokor, jedino je jasno da Ivica Todorić (glavni akter hrvatskog dokumentarca Gazda) više neće upravljati kompanijom koju je stvorio. Hrvatski mediji uveliko pišu da su se najveći Agrokorovi poverioci saglasili da restrukturiranje ovog posrnulog giganta preuzme Antonio Alvarez treći, jedan od vodećih ljudi konsultantske kuće Alvarez i Maršal, ali ujedno i čovek poznatiji po svojim notama no po finansijskom restrukturiranju, iako je upravo ova kuća vodila i sanaciju investicione banke Liman braders. Najnovije informacije govore da će i konsultanti Mekinzija raditi na finansijskoj stabilizaciji Agrokora, iako još nisu poznati detalji „stendstil“ aranžmana koji su sačinili Todorić i najveći poverioci. Već se, međutim, zna da je ovom dogovoru prethodila borba kreditora za upravljanje nad Agrokorom, pa je kraj prošle nedelje obeležila iznenadna blokada računa ovog preduzeća od starne hrvatske države, baš u satima kada se najavljivao konačni dogovor o aranžmanu koji bi trebalo da na nekoliko meseci odloži naplatu Agrokorovih obaveza. Očigledno je da Hrvatska, uprkos insistiranju premijera Andreja Plenkovića da će prihvatiti svaki dogovor najvećih poverilaca, želi da Agrokoru nametne svoju upravu, kako bi sprečila da to urade ruske banke, a i da bi mogla uticati na budućnost kompanije državnog tajkuna Todorića i oko 40.000 zaposlenih u njoj, dok bi dobavljači najradije da idu u prinudnu naplatu, jer strahuju da bi oni mogli biti prve žrtve Agrokorove propasti. Banke, kao najveći poverioci, bi, opet, da se iz ovog kreditiranja izvuku sa što manjim gubitkom u svojim bilansima, a tu su i inostrani fondovi, kupci rizičnih PIK obveznica koje je Agrokor emitovao kako bi sakupio nedostajući novac za kupovinu slovenačkog Merkatora i u njihovim rukama je zapravo kapital Todorićeve imperije, jer je kao zalogu za ovu rizičnu pozajmicu hrvatski tajkun ponudio akcije sopstvene kompanije. Ti dugovi se, prema poslednjim informacijama sa berzanskog tržišta, kotiraju veoma loše, odnosno umesto gotovo 500 miliona evra, PIK obveznice trenutno vrede samo 40 miliona, pa analitičari zato veruju da je Todorićevoj imperiji u ovakvom obliku došao kraj. Ubeđeni su da će finansijsko restrukturiranje Agrokora, koje sledi u narednim mesecima, dovesti do rasparčavanja kompanije, odnosno da će krenuti masovna rasprodaja pojedinih biznisa kako bi se oni što bolje unovčili, odnosno kako bi poverioci povratili što više uloženog novca. „Todorić je platio ceh balkanskog načina upravljanja kompanijama. One su davno prevazišle zastareli, centralizovani i netransparentni način upravljanja, a kada nema valjanog korporativnog upravljanja, adekvatne kontrole poslovanja i rizika i listiranja na berzi, rizik da se ovako nešto desi je mnogo veći“, kaže za NIN Nenad Gujaničić iz Vajz brokera. On veruje da će restrukturiranje Agrokora dovesti do rasparčavanja koncerna i prodaje ili dela kompanije koji se nalazi izvan matične Hrvatske, pa i biznisa u Srbiji, ili pak prodaje biznisa po delatnostima. Zanimljivo je da većina kompanija u sastavu Agrokora i dalje posluje uspešno, a kula je srušena pošto je, po toliko puta oprobanom receptu, i ovaj tajkun investirao više no što je potrebno, širio svoj biznis iznad realnih mogućnosti, a novac za takve investicije prikupljao zalažući imovinu i kapital svojih uspešnih preduzeća, kockajući se sa sudbinom celog koncerna i zaposlenih u njemu. U Srbiji, u kojoj Todorićeve firme zapošljavaju oko 11.000 ljudi, vlasti tvrde da su u čestoj komunikaciji sa ovdašnjim menadžmentom i da za sada nema poteškoća, ni u poslovanju ni u plaćanju dobavljačima. Aleksandar Marković, direktor fabrike posuđa Metalac iz Gornjeg Milanovca, jednog od snabdevača hrvatskog Konzuma, kaže za NIN da im to preduzeće robu ne plaća od juna 2016. Ipak, kašnjenja u plaćanju trgovinskih lanaca u Srbiji, koji su u vlasništvu Agrokora, nisu duža od mesec dana. „Nemamo još uvek problema na našem tržištu, postoji kašnjenje, ali ne neuobičajeno veliko. Ipak, naravno da među dobavljačima vlada nesigurnost i zabrinutost, jer vesti koje stižu nisu dobre, a mi robu isporučujemo redovno“, kaže Marković. Drugi ovdašnji dobavljači nerado govore koliko im se duguje i kolika su kašnjenja u plaćanju, ali Zoran Drakulić, vlasnik Point grupe, kaže da je začuđen tvrdnjama srpskih vlasti da je situacija pod kontrolom. „Kašnjenja u plaćanjima su veća nego što se tvrdi i neko će tim dobavljačima morati da plati dug na kraju. Pitanje je šta će biti sa Agrokorom, odnosno da li će Todorić na kraju zadržati bar deo vlasništva, jer je dug prevazišao vrednost kapitala, kao i ko će na kraju platiti te silne dugove, ali neko će morati - banke, fondovi, sami dobavljači ili svi zajedno“, tvrdi Drakulić, uveren da nova uprava neće rasparčavati Agrokor već pokušati da spasi ceo sistem. Ovako nešto možda bi i bilo moguće ukoliko upravljanje Agrokorom preuzme država, pošto Sabor sredinom ove nedelje raspravlja o zakonu poznatijem kao Lex Agrokor, predloženom upravo kako Hrvatska ne bi sedela skrštenih ruku dok tone kompanija u čijem stvaranju je i te kako učestvovala. U suprotnom, od kreditora se može očekivati jedino da po svaku cenu spasavaju sopstveni novac, uložen, ispostaviće se, u kompaniju koja i nije stajala dobro kako su prvobitno mislili. I možda se ne zna šta će na kraju ostati od Agrokora, ali više nego jasno je da o njegovoj daljoj sudbini neće odlučivati Todorić, koga, osim što će, najverovatnije, ostati i bez vlasništva nad svojom dojučerašnjom imperijom, čeka i krivična prijava za falsifikovanje finansijskih izveštaja. Ko god na kraju da bude plaćao ceh ovog kraha, dobavljači i zaposleni u Agrokoru teško da mogu izaći neoštećeni, iako su zapravo jedine nevine žrtve balkanskog tajkunskog poigravanja ozbiljnim biznisom. Banke ili investicioni fondovi platiće cenu svojih loših ili rizičnih odluka, a Ivici Todoriću možda ne ostaje Agrokor, ali njegovo pozamašno lično bogatstvo svakako da.